Nemci su napravili studiju kako bi otkrili koliko su zavisni od Kine – malo je reći da su rezultati iznenadili sve

Reč je o dobrima u vidu sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda ili usluga koje jedno preduzeće kupuje od drugog i koje se ugrađuju u vrednost finalnog proizvoda. Ovo je rezultat nedavne studije Nemačkog ekonomskog instituta (IV). U svojoj „empirijskoj analizi” kelnski ekonomisti su ispitivali „zavisnost pojedinih nemačkih industrija od Kine”, piše Dojče vele.

Pogled na zavisnost od Kine u percepciji javnosti prvenstveno je usmeren na stanje u pojedinim kompanijama. U slučaju hemijske kompanije kao što je Covestro, Kina ima posebno veliki udeo u prometu ove kompanije, koji iznosi oko 20 odsto. Kada je u pitanju proizvođač automobila kao što je Folksvagen, Kina ima više od trećine udela. Udeo Kine u tehnološkoj kompaniji Aiktron je još veći, a ovaj provajder industrije poluprovodnika iz Ahena više od polovine prodaje ostvaruje na Tajvanu i u Kini.

Međutim, kada se posmatra nemačka industrija u celini, zavisnost od Kine je mnogo manja, izračunali su kelnski ekonomisti. Samo oko 6,6 odsto svih inostranih (kasnije izračunatih) isporuka robe i dobara za industriju u 2020. došlo je iz Kine. Ako se uzmu u obzir sve pošiljke unutar zemlje, „udeo Kine u svim domaćim i inostranim pošiljkama je u proseku iznosio 2,2 odsto kada je u pitanju industrija”.

Japan i SAD mnogo više zavise od Kine

Japanska industrija, s druge strane, mnogo više zavisi od Kine nego nemačke industrije. Udeo Kine u svim inostranim isporukama robe i dobara njenim istočnoazijskim susedima je skoro 20 odsto. Rusija (sa 16,5 odsto), SAD (sa 13,9 odsto) i Češka (sa 11,8 odsto) takođe imaju dvocifren udeo Kine među jedanaest industrijski razvijenih zemalja koje se ovde razmatraju, pišu autori studije Instituta za nemačku ekonomiju. (IV ) Berthold Busch, Jurgen Matthes i Samina Sultan.

Sve u svemu, Kina je važna kao dobavljač i kupac primarnih dobara i usluga za nemačku industriju, ali ne u posebno velikoj meri“, njihov je iznenađujući zaključak.

Kao što pokazuje primer proizvođača čipova Aiktron, zavisnost od Kine u elektronskoj industriji je posebno velika. U zavisnosti od kompanije, Kina je odlučujuća za celokupno poslovanje bilo kao dobavljač ili kao tržište prodaje. U godinama pre pandemije, nemačka kompanija za proizvodnju poluprovodnika Infineon povećala je svoj udeo u prodaji, odnosno prometu, na kineskom i tajvanskom tržištu na skoro 40 odsto.

Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i stalnih vojnih pretnji Pekinga Tajvanu, ovde je došlo do preorijentacije i fokus na druge dobavljače i tržišta prodaje nemačke industrije je u punom zamahu.

Zavisnost od baterija i retkih metala

Direktor Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol strahuje da bi Evropa, nakon što se okrenula od Rusije, mogla postati zavisna od drugih zemalja. Vođena je pogrešna energetska politika kada je reč o strateški važnom izvoru energije kao što je gas“, rekao je Birol aludirajući na Rusiju.

„Ako sada pogledamo obnovljive izvore energije, vidimo sličnu situaciju: oko 70 odsto svih baterija za električne automobile se proizvodi u Kini. Ovaj stručnjak je za nemački list Handelsblat rekao da Evropa „mora da pronađe nove dobavljače i da sama uđe u eksploataciju kritičnih sirovina”.

Nemačka je izuzetno zavisna od Kine, posebno kada su u pitanju retki metali: dve trećine ovih traženih metala je donedavno dolazilo iz Kine. Za neke od njih udeo uvoza iz Kine bio je znatno veći“, navodi se u aktuelnom izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku. Čak 94,4 odsto retkih metala poput skandijuma i itrijuma uvezeno je iz Kine, prenosi Jutarnji list.