Nemci su skoro najnesrećniji građani u EU, samo jedna nacija je nesrećnija od njih

Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, većina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji, koji je sada objavio evropski zavod za statistiku Eurostat.

Ova institucija prikuplja podatke iz svih oblasti života koje su relevantne za evropsku politiku, a takođe redovno sprovodi ankete u članicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.

Evropljani su u proseku zadovoljni životom

Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi širom Evrope traženo da ocene svoje zadovoljstvo životnom situacijom na skali od 0 do 10.

Stanovnici EU su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7,1 poena. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo životom je ocenjeno kao istom ocenom kao što je prosek EU ili iznad nje.

U svim zemljama osim u Bugarskoj koja je dobila najgoru ocenu, prosečne ocene zadovoljstva životom bile su iznad 6, što znači da se većina ljudi u EU izjasnila da su pre zadovoljni, nego nezadovoljni. Nivoi zadovoljstva su se neznatno približili tokom različitih talasa ovog istraživanja – što je verovatno znak da EU srasta u celinu.

Nemci sve nesrećniji

Na poslednja tri mesta su pored Bugarske (5,6) Nemačka (6,5) i Grčka (6,7). Međutim – zadovoljstvo životom tokom protekle decenije u Grčkoj poraslo za 0,5 poena. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 – tako da je bilo više suštinski nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost se poboljšala za čak za 0,8 poena.

S druge strane, Nemačka se značajno pogoršala. Kod Nemaca je zadovoljstvom životom opalo za 0,8 poena – što je najveći pad među svim zemljama EU.

A na samom vrhu najsrećnijih je Švajcarska sa prosečnom ocenom 8,0 – zemlja koja nije članica EU, ali se često se pojavljuje u studijama Eurostata.

Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9). Slede Finska Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Građani Kipra su zabeležili najveći porast zadovoljstva u EU sa povećanjem od 1,0 poena na 7,2.

Obrazovaniji su srećniji

Eurostat je razmatrao i posebne faktore koji život mogu da učine prijatnijim ili da ga zagorčaju.

Na primer, odvojeno su tražene informacije o materijalnim uslovima života kao što su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i bezbednost. Ali kvalitet slobodnog vremena, aktivnosti sa drugim ljudima i društvena kohezija takođe su igrali ulogu u studiji Eurostata. Ti podaci, međutim još nisu u potpunosti objavljeni.

Upadljivo je da su u svim zemljama EU ljudi sa višim stepenom obrazovanja srećniji od onih sa nižim stepenom obrazovanja. Ova razlika je najveća u Slovačkoj (1,6 poena između osoba bez škole i onih sa fakultetom), Rumunije i Bugarske (po 1,5 poena).

Osim toga, u većini zemalja mlađi (15-29 godina) su srećniji od starijih sa 65 i više godina: samo je u Skandinaviji, Irskoj, Holandiji i Luksemburgu obrnuto.