Foto: EPA-EFE/FABIO FRUSTACISredinom 1990-ih Silvio Berluskoni je počeo da planira zagrobni život. Na zemljištu svoje vile vredne više miliona evra u Arkoru, blizu Milana, počeo je da gradi džinovski podzemni mauzolej gde je planirao da bude postavljen okružen sa više od 30 drugih grobnica pripremljenih za bliske prijatelje, članove porodice i romantične partnere, piše Politico u svom osvrtu na život i delo bivšeg italijanskog premijera koji je preminuo danas u svojoj 86. godini.
Projekat je bio tipično berluskonijevski – raskošan, kitnjast, koji je gazio granicu između moćnog i apsurdnog.
Pored apstraktne skulpture teške 100 tona koja predstavlja nebeski svod, niz impozantno stepenište po uzoru na predrimske grobnice, kroz uski hodnik ukrašen stvarima koje bi mu mogle zatrebati u zagrobnom životu – voće, hleb, ključevi, mobilni telefon – i u impozantnu pogrebnu komoru u čijem je centru stajao sarkofag od ružičastog mermera i granita.
Na pitanje novinara koja uputstva mu je dao Berluskoni, italijanski vajar Pjetro Kasela koji je izgradio mauzolej je odgovorio: „Rekao mi je da ne izgleda previše tužno“.
Gotovo 30 godina kasnije, Berluskoni, koji je umro danas u 86. godini, uskoro će krenuti na svoje poslednje putovanje nazad u Arkor.
Njegovo poslednje počivalište služiće kao spomenik onome što je bilo očigledno svakome ko je proveo bilo koje vreme sa njim: njegovoj ogromnoj želji da bude voljen.
Berluskoni je bio mnogo toga.
Investitor nekretnina čija je desna ruka osuđena na sedam godina zatvora zbog povezanosti sa mafijom. Medijski revolucionar koji je uveo komercijalnu televiziju u Italiju, i tako zgrabio informacioni ekosistem zemlje.
Vlasnik je italijanskog fudbalskog kluba Milan.
Posleratni premijer Italije je sa najdužim stažem.
Poslovni tajkun osuđen zbog poreske prevare.
Osramoćeni političar oboren izveštajima o „bunga bunga“ orgijama i seksu sa maloletnom prostitutkom.
Berluskoni je bio i zavodnik.
Od svojih ranih dana kao povremeni pevač na krstarenju do vremena kada je bio prodavac nekretnina pa do političara koji se smeškao Italijanima iz televizijskih emisija na kanalima čiji je bio vlasnik, Berluskoni je bio nepokolebljivo fokusiran na jednu stvar: da pridobije onoga ko je bio ispred njega.
„Zamislite koliko ima žena koje bi želele da idu u krevet sa mnom, ali ne znaju to“, citiran je on u knjizi o svom usponu na vlast.
„Život je problem komunikacije.“
Jedan od autora ovog članka prisustvovao je večeri na kojoj je Berluskoni tri i po sata gostio strane novinare uz obrok u boji italijanske zastave: tanjir mocarele, paradajz i bosiljak; testenina od pesto sosa, paradajza i sira.
Govoreći 2011, tokom poslednjih meseci na mestu premijera i na vrhuncu svojih seksualnih skandala, Berluskoni nije poricao da je organizovao večere sa „lepim devojkama“, ali je insistirao da su one „izuzetno korektne“.
U svojoj potrazi za obožavanjem, Berluskoni je bio spreman da pređe bilo koji broj pravnih i etičkih linija. Svoju televizijsku imperiju je izgradio na rupi u italijanskom zakonu, zaobilazeći zabranu stvaranja nacionalne mreže.
Njegov proboj u politiku uslediće nakon implozije italijanskog političkog sistema u skandalu „mani pulite“ (u prevodu čiste ruke. Bila je to masovna nacionalna sudska istraga političke korupcije tokom 1990-tih u Italiji.
Mani pulite su dovele propasti tzv Prve Republike, što je rezultiralo nestankom mnogih stranaka).
Nakon raspada glavnih političkih partija u zemlji, birači su izglasali Berluskonija za premijera.
Tokom ostatka svoje karijere, pratile bi ga optužbe da je otišao u politiku kako bi izbegao krivično gonjenje za korupciju – optužbe koje je često odbacivao kao deo „komunističkog“ lova na veštice.
Suđeno mu je najmanje 36 puta, po optužbama koje se kreću od lažnog računovodstva do podmićivanja sudija…
U novinskim tekstovima često je dovođen u vezu sa mafijom, što je isto tako često negirao.
Zbog osude iz 2013. za poresku prevaru bilo mu je zabranjeno da obavlja funkciju šest godina.
Osuda iz iste godine za plaćanje 17-godišnjoj devojci za seks i zloupotrebu službenog položaja da bi to prikrili kasnije je poništena u žalbenom postupku.
Iako je Berluskoni vodio kampanju kao reformator i tri puta bio premijer, nije ostavio u nasleđe delotvorno zakonodavstvo.
Nemilosrdni samopromoter vreme na čelu Italije provodio je u sitnim političkim borbama i bitkama sa štampom i pravosuđem.
Uoči njegovog konačnog zbacivanja sa vlasti 2011, časopis Ekonomist ga je opisao kao „čoveka koji je zeznuo celu zemlju“.
Ali kao politička ličnost, teško je poreći da je ostavio traga u Italiji – i zaista u svetu.
Sa svojim šoumenskim stilom, Berluskoni se držao kroz skandale koji bi uništili većinu političara.
Pionir je novog oblika medijskog populizma koji će kasnije izazvati poređenja sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom – čovekom koga je ismevao kao „previše arogantnog“.
Na međunarodnom planu, Berluskoni se udružio sa nekadašnjim libijskim liderom Moamerom Gadafijem i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
U oktobru, nekoliko meseci nakon invazije Rusije na Ukrajinu, Putina je opisivao kao „prijatelja“, pošto mu je poslao flašu vina za njegov rođendan, prema audio snimku objavljenom u italijanskim medijima.
Kod kuće je stvorio novo političko tlo koalirajući u savezu sa desničarskim, antiimigrantskim populistima u Italiji – da bi ga na kraju zasenila stranka Liga Matea Salvinija, a zatim stranka Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Mauricio Kroca, jedan od najpoznatijih italijanskih komičara voleo je da ga prikazuje kako iznenada zaspi dok govori.
Dok se Italija sprema da sahrani jednog od svojih najupečatljivijih političara, porota još uvek ne zna da li će ga pamtiti s ljubavlju. Ali nema sumnje da će biti upamćen, zaključuje Politico.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
