Neočekivana dvopartijska većina zakazala glasanje o pomoći Ukrajini u Predstavničkom domu Kongresa

Kako ocenjuje Si-En-En, desila se izuzetna stvar, pa je više demokrata nego republikanaca, odnosom glasova 165:151, podržalo predlog republikanskog šefa Predstavničkog doma Majka Džonsona da se paket finansiranja stavi na glasanje – i to najkasnije sutra.

Glasovi demokrata, koje su dugo vagale da li da podrže Džonsonov predlog, bili su neophodni da se prevaziđe otpor tvrdog desničarskog krila Republikanske partije koje Džonsonu preti da će ga smeniti, kao što je svojevremeno smenilo njegovog prethodnika na funkciji Kevina Makartija i bacilo Predstavnički dom u tronedeljni haos i blokadu rada.

Kako ocenjuje CNN, posle današnjeg glasanja, pozivi na smenu Džonsona vrlo izvesno će postati intenzivniji.

Zbog poslovnika koji je pod pritiskom tvrde desnice usvojen za vreme Kevina Makartija i koji ga je koštao funkcije, dovoljno je da samo jedan poslanik inicira smenu predsednika Predstavničkog doma, pa da se njegov opoziv iznese na glasanje.

U međuvremenu, republikanska većina smanjila se na samo dva poslanika više u odnosu na poslanike Demokratske partije.

Tvrdo desna republikanska poslanica Merdžori Tajler Grin dobila je još jednog saveznika za svoju ideju o smeni Džonsona, ali je večeras ipak napustila Kapitol a da nije pokrenula postupak.

Republikanski tvrdi desničari su prethodno doživeli još jedan poraz – u Komitetu Predstavničkog doma za pravila. Prethodne večeri, taj komitet je većinom koju su činile demokrate i republikanci nadglasao tri republikanska konzervativca i podržao Džonsonovu ideju da se pred poslanike iznese predlog da se o paketu pomoći glasa iz tri dela.

Ovo glasanje će po svoj prilici razjariti konzervativce među republikancima, bez obzira što se pomoć Ukrajini, kojoj se oni tvrdo protive, u zakonskoj verziji o kojoj će se glasati struktuira ne kao bespovratna pomoć već kao kredit naknadno podložan oprostu i rigoroznim proverama trošenja sredstava.

Džonson je poslanicima danas rekao da je „Ukrajincima sada očajnički potrebna pomoć“ i da se ne može „dozvoliti (ruskom predsedniku) Vladimiru Putinu“ da zauzme tu zemlju i dodao: „Ovo su vrlo ozbiljne stvari sa globalnim implikacijama, piše AP.

Gornji dom Kongresa, Senat, usvojio je paket pomoći saveznicima vredan 90 milijardi dolara uz podršku većinskih demokrata i manjinskih republikanaca, ali se predlog zakona „zaglavio“ u Predstavničkom domu – zbog otpora tvrdih republikanskih desničara. U međuvremenu, Ukrajini su se istanjile rezerve municije, raketa i dronova, a ruske trupe su prešle u ofanzivu.

Posle dugog oklevanja, Džonson je uprkos protivljenju dela stranke i pretnjama smenom odlučio da paket – prema njegovoj ideji podeljen u tri dela – ipak bude stavljen na dnevni red Predstavničkog doma i pobunjene konzervativce upozorio da bi demokrate mogle da to same izdejstvuju primenom jedne specifične procedure, i to u obliku koji je usvojio Senat.

Potom je predsednik države Džozef Bajden, član Demokratske partije, podržao Džonsona.

AP podseća da se desila još jedna vrlo retka situacija: bivši predsednik SAD Donald Tramp koji će najverovatnije ponovo biti republikanski kandidat za tu funkciju, podržao je Džonsonov rad i nije preduzeo ništa protiv njega iako se protivi slanju pomoći Ukrajini.