Nepravedna trka za vakcinom

Većina eksperata smatra da će prve vakcine biti odobrene za upotrebu najranije krajem ove ili početkom sledeće godine pošto svaka od njih mora da prođe opsežna ispitivanja u okviru takozvane faze tri, kojom se procenjuje njihova efikasnost i bezbednost. Rusija je jedina zemlja koja je odobrila vakcinu iako ona nije prošla kroz treću fazu ispitivanja. Ali i pored toga, narudžbine za zalihe pristižu.

Kako navodi naučni časopis „Nature“, Sjedinjene Države su do sada obezbedile 800 miliona doza za najmanje šest vakcina u razvoju, a imaju nameru da kupe još oko milijardu.

Velika Britanija je oborila rekord kada je u pitanju najveći broj vakcina obezbeđenih po glavi stanovnika – sa 340 miliona kupljenih doza, što je oko pet na svakog Britanca.

Zemlje Evropske unije, koje kupuju vakcine kao grupa, i Japan već su ugovorili stotine miliona doza vakcina za sebe.

Ovako brz tempo kupovine vakcina kada su u pitanju bogate zemlje izazvao je zabrinutost među stručnjacima za javno zdravlje, koji su apelovali da se vakcine ravnomerno distribuiraju u zemlje širom sveta.

– Nećemo uspeti da se rešimo pandemije sve dok je ne okončamo na svakom mestu na svetu, ističe Mark Fajnberg, šef Međunarodne inicijative za vakcinu protiv AIDS-a u Njujorku, koja radi na razvoju vakcine za kovid-19 zajedno sa američkom farmaceutskom kompanijom Merk.

I direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejezus je nedavno upozorio da mora da se spreči „nacionalizam u pogledu vakcine“.

– Ova situacija podseća na epidemiju H1N1 tokom 2009, kada je šačica bogatih zemalja za sebe obezbedila većinu zaliha vakcine, kaže Ričard Hačet, šef Koalicije za inovacije spremnosti za epidemije (CEPI), fondacije sa sedištem u Oslu koja je oformljena da bi finansirala i koordinirala proizvodnju vakcina za epidemije, i koja podržava razvoj devet vakcina protiv kovida 19. Iako je pandemija 2009. bila mnogo blaža nego ovogodišnja, gomilanje zaliha je značilo da je veoma malo ljudi kojima je vakcina bila neophodna moglo da dođe do nje na vreme.

– Ako vakcine za kovid-19 budu nepravedno raspoređene kao što je bio slučaj 2009, ova pandemija će trajati mnogo duže, a razboleće se i umreti više ljudi nego što bi trebalo, kaže Hačet.

Glavni međunarodni pokušaj da se obezbede zalihe vakcine za sve podjednako je zajednički fond pod imenom COVAX, koji predvodi Gavi, fondacija za vakcine za zemlje sa niskim prihodom čije je sedište u Ženevi, zajedno sa CEPI i SZO. Cilj je da se obezbede dve milijarde doza vakcine. Od toga je jedna milijarda namenjena za 92 zemlje sa niskim i srednjim prihodom, koje čine oko polovine svetske populacije. Vakcine za ove regione će biti besplatne ili će imati veoma nisku cenu. Druga milijarda je za do 75 bogatijih zemalja, koje će same plaćati vakcine. COVAX je do sada napravio nekoliko ugovora, kao što je kupovina 300 miliona doza vakcine na kojoj zajednički rade Univerzitet u Oksfordu i britanska farmaceutska kompanija AstraZeneca. Ali, fondaciji nedostaje oko 18 milijardi dolara, koliko se procenjuje da bi trebalo da prikupi od donacija kako bi se proizvele i isporučile zacrtane dve milijarde doza.

U svetu zaraženo 23,9 miliona ljudi

Najmanje 820.180 osoba je do juče umrlo u svetu od korona virusa, više od 23.950.580 je zaraženo, dok se najmanje 15.340.900 oporavilo od bolesti, najnoviji su podaci koje je prikupila agencija Frans pres. Broj zaraženih ne predstavlja pravu sliku pandemije pošto neke zemlje testiraju samo teže obolele, neke koriste testiranje za praćenje virusa, dok veliki broj siromašnih država ima ograničene kapacitete za testiranje. U utorak je širom sveta registrovano 6.169 novih žrtava, a novozaraženih je 249.893. Zemlje sa najviše umrlih su Brazil sa 1.271 novom žrtvom, SAD sa 1.132 i Indija sa 1.059 žrtava.