„Nepredvidivo“: Šta Trampova pobeda znači za Rusiju i svet?

On možda nema ograničenja koja su bila na snazi tokom prvog mandata, piše The Moscow Times.

Tada su se mnogi u njegovoj administraciji oduprli Trampovim zahtevima; pored toga, sada su republikanci dobili većinu u gornjem domu Kongresa i mogu je zadržati u donjem domu.

Trumpove pristalice kažu da je nepredvidivost karakteristika njegove spoljne politike, a ne greška koja odvraća neprijatelje i pomaže u pronalaženju izlaza iz nerešivih svetskih problema.

„Predvidljivost je strašna stvar“, rekao je za Financial Times Ričard Grenel, direktor nacionalne obaveštajne službe tokom Trampovog prvog predsedništva, koji se navodno kandiduje za državnog sekretara.

„Naravno, druga strana (američki neprijatelji) želi predvidljivost. Tramp je nepredvidiv.“

Ali to je takođe osobina koja plaši američke saveznike. „Bojim se“, rekao je za FT visoki zvaničnik EU koji je uključen u pripreme bloka za Trampovo novo predsedništvo.

Bez obzira da li ste saveznik ili protivnik, nije važno, glavni princip je reciprocitet: senator Bil Hagerti, koji je bio ambasador u Japanu tokom prvog mandata Trampa i spreman je da radi u novoj administraciji, objasnio je Trumpov pristup međunarodnim odnosima: „Ako ste naš trgovinski partner, trebalo bi da trgujete pod obostrano korisnim uslovima.“

Tramp je u više navrata zahtevao da saveznici NATO-a posebno „ulože svoj deo“, insistirajući da svi troše propisanih 2 odsto BDP-a na odbranu.

Čak je zapretio da neće pružiti vojnu pomoć u slučaju napada zemljama sa nedovoljnom vojnom potrošnjom.

Kao rezultat toga, od sredine godine, 23 od 32 članice NATO-a dostigle su cilj, ali to neće biti dovoljno za novu administraciju u Beloj kući.

A Tramp takođe planira da Evropi poveri dalju podršku Ukrajini. „Amerika će insistirati na dve stvari. Nećemo imati nijednog muškarca ili ženu koji su uključeni u mehanizam implementacije. Mi ne plaćamo za to. Evropa to plaća „, objasnio je savetnik koji već duže vreme radi sa Trampom.

Nejasno je da li će Evropa biti u stanju da odgovori na ovaj izazov. Ako Tramp pokuša da se dogovori sa Vladimirom Putinom, zemlje EU će biti podeljene na one koje će pozdraviti svaku priliku za uspostavljanje mira, koliko god preuranjeno bilo, i one koje će insistirati na kontinuiranoj podršci Ukrajini od strane evropskih snaga, piše Blumberg.

Neki evropski zvaničnici opisuju to kao „Trumpov strujni udar“.

„Neki tvrde da budućnost Evrope zavisi od američkih izbora, ali pre svega zavisi od nas. Pod uslovom da Evropa konačno odraste i veruje u svoju snagu“, smatra poljski premijer Donald Tusk.

Francuski predsednik Emanuel Macron, koji se takođe više puta zalagao za veću evropsku nezavisnost u odbrani, rekao je da je nakon Trampove pobede razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i da su se složili da rade zajedno na stvaranju „ujedinjenije, jače i suverenije Evrope u novom kontekstu“.

Rat u Ukrajini

U Rusiji se nadaju nekom ublažavanju tenzija nakon što Tramp dođe na vlast. Putin, koji je skoro pokrivao Sjedinjene Države opscenostima Dmitrij Medvedev i brojni drugi predstavnici ruske vlade i državnog biznisa „preko poznanika“, čestitao je Trampu na pobedi, rekli su Verstki izvori bliski Kremlju i parlamentu.

„Nade su prvenstveno povezane sa smanjenjem pomoći Ukrajini tokom „specijalne operacije“. I tako je Tramp, naravno, mnogo pregovarački i bolji za nas od Haris „, rekao je izvor publikacije u parlamentu.

Zašto se Moskva toliko nada Trampovoj pregovaranju nije baš jasno. Možda zbog svog ideološkog afiniteta (autokratske navike, borba za „tradicionalne vrednosti“, prezir prema manjinama i protivnicima), tvrdnji protiv Volodimira Zelenskog, koga je Tramp nazvao „najvećim prodavcem u istoriji“ i nespremnosti bar na rečima da nastavi da daje novac Ukrajini.

Ali ovo može biti pokušaj da se puste želje prođu kao stvarnost. Tokom Trumpovog prvog predsedništva, koje je gotovo proslavljeno u Kremlju, on je pooštrio sankcije protiv Rusije i povukao se iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

Princip nepredvidivosti u odnosu na neprijatelje, koji je izrazio Grenel, primenjivaće se i u ruskom slučaju.

Savetnik Oružanih snaga Ukrajine, koji je pesimističan u pogledu budućih odnosa između Ukrajine i Sjedinjenih Država, ipak napominje: „Neki ljudi veruju da je njegov nekonvencionalan pristup jedina stvar koja može doneti bar neki rezultat.“

Elbridž Kolbi, koji je bio savetnik Pentagona tokom Trampovog prvog mandata, veruje da mirovni psorazum o Ukrajini neće nužno ohrabriti Kinu, koja je željna da zauzme Tajvan.

„Oni neće strpljivo čekati da im se drži predavanje o moralu o tome šta se dešava hiljadama kilometara daleko od njih. Oni će pogledati ravnotežu snaga u Aziji i našu odlučnost tamo. Ako ništa drugo, u njihovom je interesu da Rusija bude oslabljena dugim ratom i postane zavisnija od Kine“.

Iako američka ekonomija poslednjih godina dobro posluje, a nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma, Tramp je vešto iskoristio nezadovoljstvo visokom inflacijom koja je pala na administraciju Džo Bajdena.

Sada su američke Federalne rezerve uspele da značajno smanje rast cena, ali skok inflacije, prema ekonomistima, je neizbežan ako se ostvare obećanja Truampove kampanje.

Dakle, on namerava da uvede 60 odsto uvoznih dažbina na robu iz Kine i 20% iz svih ostalih zemalja (što će dovesti do povećanja troškova uvezene robe i njihovog nedostatka), kao i da deportuje ilegalne imigrante, čija jeftina radna snaga u velikoj meri obezbeđuje niske cene usluga i robe.

Tramp je u više navrata žalio da je dolar prejak i čak je zapretio da će nametnuti sankcije zemljama koje slabe svoje valute u odnosu na američku valutu. On želi da smanji trgovinski deficit, ali njegovi ekonomski planovi dovode do jačeg dolara (do skoro 2 odsto u sredu), što će ometati američke izvoznike.

Istovremeno, Tramp namerava da smanji poreze i ne mari za veličinu nacionalnog duga.

„Iako on i ljudi oko njega, kao što je Elon Musk, žele da smanje državnu potrošnju, oni će verovatno ostati veoma visoki, a porezi niski.

Mnoge od njegovih mera će biti inflatorne i verovatno će dovesti do većih prinosa obveznica, sprečavajući Fed da snizi kamatne stope „, rekao je Lindsi James, investicioni strateg u Kuilter Investors.

Prema Bloomberg Economics, nacionalni dug pod Trampom će porasti na 116 odsto BDP-a u 2028. godini u odnosu na očekivanih 99 odsto ove godine. Nametanje maksimalnih tarifa smanjit će BDP za 0,8% i dovesti do povećanja cena od 4,3 odsto do 2028. godine ako se Kina osveti.

„Trampova budžetska obećanja izazivaju ozbiljnu zabrinutost i za američku ekonomiju i za globalna finansijska tržišta, jer će dovesti do značajnog povećanja već prekomernog budžetskog deficita“, kaže Erik Nilsen, glavni ekonomski savetnik u UniCreditu.

Prema Bloomberg Economics, ako Tramp uvede tarife do maksimuma, udeo SAD u svetskoj trgovini robom će pasti na 9 odsto sa sadašnjih 21 odsto.

Kina će izgubiti skoro 90 odsto izvoza u Sjedinjene Države, a Meksiko i Kanada, za koje su Sjedinjene Države glavni trgovinski partner, izgubiće više od 50 odsto.

Tramp se zalaže za povećanje proizvodnje nafte i gasa. U govoru nakon pobede na izborima, obećao je da će započeti masovni razvoj naftnih polja.

„Imamo više crnog zlata nego bilo koja druga zemlja na svetu! Više od Saudijske Arabije, više od Rusije“, rekao je on. Dok Tramp može dati naftnoj industriji poreske olakšice, značajan porast proizvodnje uopšte nije očigledan.

Za razliku od naftnih monarhija, američki predsednik ne može narediti desetinama naftnih kompanija da sprovedu određene politike. Oni su prvenstveno odgovorni svojim akcionarima, a ako cene nafte padnu prenisko oni će smanjiti proizvodnju.

Trampovo predsedništvo može biti obeleženo povećanjem izvoza LNG-a. Bajden je ograničio izdavanje dozvola za izgradnju novih terminala za uvoz LNG-a, a Tramp namerava da preokrene ovu odluku.

Sjedinjene Države su već postale najveći izvoznik LNG-a na svetu, a njihove zalihe će biti dovoljne da obezbede gas Evropi, koja je skoro napustila rusko gorivo.