Nervoza u Nemačkoj, očekuju se katastrofalni rezultati za koaliciju Olafa Šolca: Danas izbori u dve pokrajine

Očekuje se da će rezultati u Saksoniji i Tiringiji, koji će biti objavljeni večeras, biti katastrofalni za tri vladajuće stranke u koalicionoj vladi levog centra kancelara Olafa Šolca u Berlinu, godinu dana pre održavanja sledećih opštih izbora u Nemačkoj.

Mnogi glasači na istoku kažu da su sve više razočarani mejnstrim politikom više od tri decenije nakon nacionalnog ujedinjenja, sa dugotrajnim uticajem strukturnog pada, depopulacijom i zaostalih ekonomskih performansi koji stvaraju osećaj da su oni i dalje građani drugog reda.

„AfD je izgradio osnovnu bazu na istoku koja sada glasa za nju iz uverenja, a ne samo zbog frustracije sa drugim strankama“, rekao je profesor Andre Brodoč, politikolog sa Univerziteta u Erfurtu u Tiringiji.

Antimigraciona, antiislamska AfD provela je poslednju nedelju svoje kampanje kucajući na vfrata biračima sa porukom da je vlada „izneverila“ svoje građane.

Stranka, čije su bezbednosne službe Saksonije i Tiringije okarakterisane kao desničarski ekstremisti, mogla bi da se nađe na prvom mestu u oba regiona, kao i u Brandenburgu, ruralnoj državi koja okružuje Berlin, koja će glasati 22. septembra, pokazuju ankete.

AfD je osvojila svoje prve gradonačelničke i okružne funkcije prošle godine, ali se nikada nije pridružio državnoj vladi.

Preostale, demokratske stranke obećavale su da će održavati „zaštitni zid“ opozicije držeći AfD van vlasti.

Ko-lider AfD u Tiringiji, Bjorn Hocke, više puta je koristio zabranjene nacističke slogane na svojim mitinzima i pozivao na da se pogleda u lice nemačkoj kulturi sećanja na Holokaust i pomirenje.

Cilj im je da osvoje blokirajuću manjinu od jedne trećine glasova u Tiringiji, gde su nacisti prvi put osvojili vlast u nemačkoj državnoj vladi 1930. pre nego što su tri godine kasnije konsolidovali kontrolu u Berlinu.

Na mitingu u Erfurtu nekoliko dana pre izbora, Hocke je rekao da su on i AfD jedini koji stoje na putu „kartelskim strankama“ koje rade na „zameni nemačkog naroda“ „multikulturnim društvom“ pod „totalitarnom diktaturom“.

Šolcova koalicija socijaldemokrata levog centra, ekologa Zelenih i liberalnih Slobodnih demokrata ima razloga da strahuje od rezultata današnjih izbora.

Polomljena ideološkim razlikama i ličnim rivalstvom, vlada je poslednjih meseci više puta posrnula u realizaciji svojih glavnih političkih inicijativa, uključujući pokretanje zastarele privrede i stavljanje više električnih vozila na nemačke puteve.

Kolider Zelenih, Omid Nuripur, nedavno je opisao koaliciju u Berlinu kao „prelaznu vladu“ u periodu nakon 16 godina vlasti Angele Merkel.

Ako vladajuće stranke danas ne uspeju da uklone prepreku od pet odsto za zastupljenost u bilo kojoj od država – što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je moguće – izgradnja koalicije mogla bi se pokazati veoma nezgodnom.

Levičarski, ali socijalno konzervativni savez (BSV) Sare Vagenkneht čiji su pozivi za povećanje poreza za bogate, strožiju liniju po pitanju migracija i azila i prestanak vojne podrške Ukrajini pogodili duboki jaz u bivši komunistički istok, mogao bi se pokazati ključnim u svim pregovorima o koaliciji.

Po anketama imaju podršku od oko 11 odsto u Saksoniji i 17 odsto u Tiringiji.

Brodoc je opisao uspon njene stranke kao „promenu igre“, naglašavajući odbacivanje etabliranih političkih partija dok je nezadovoljnim istočnjacima nudio alternativu AfD-u, koju mnogi vide kao previše radikalnu.

Vagenknehtova, koja se već sprema za savezne izbore 2025. nagovestila je da će povećati cenu za ulazak u bilo koju koaliciju, zahtevajući „diplomatiju“ prema Rusiji, dok se buni protiv nedavne odluke Sjedinjenih Država da započnu raspoređivanje raketa dugog dometa u Nemačkoj od 2026.

Konzervativna opoziciona stranka Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja vodi u nacionalnim anketama, još uvek bi mogla da odnese pobedu u Saksoniji kao i pre pet godina, dajući vetar u leđa svom nacionalnom lideru Fridrihu Mercu, koji ima za cilj da izazove Šolca na opštim izborima.

U Tiringiji bi mogao da bude drugi iza AfD-a, a zatim da stvori ideološki nezgodan vladajući savez sa manjim partijama, uključujući Vagenknehtovu.

Merc je obećao da CDU nikada neće raditi sa ekstremistima, ali je svoju stranku stalno pomerao udesno, posebno u svojoj migrantskoj retorici, tokom godina posle Merkelove.