Nestali, ali ne i zaboravljeni

Izgubiti voljenu osobu je bolno. Ali, izgubiti voljene i ne znati njihovu sudbinu ili mesto na kome počivaju slama srce. Ovo je agonija stvarnosti u kojoj mnoge porodice širom Zapadnog Balkana žive duže od dve decenije.

Čak 40.000 osoba je nestalo tokom konflikata devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije. Njih 11.000 se još uvek vode kao nestali, što ostaje kao jedna od najbolnijih zaostavština tih sukoba.

Dok se sećamo nestalih, istovremeno odajemo počast onima koji naporno rade da pronađu i identifikuju žrtve konflikta i na neki način pruže utehu ožalošćenim porodicama.

Usred dugotrajnog bola i patnje, rodila se i jedna značajna priča. Više od 70 odsto onih koji su prijavljeni kao nestali po završetku borbenih dejstava je pronađeno. Nijedan drugi postkonfliktni region na svetu nije postigao tako visok stepen identifikacije žrtava.

Jedan od razloga je upotreba nove tehnologije koja je unela revoluciju u proces identifikacije ljudskih ostataka. Koriste se DNK uzorci šire porodice, kao i onih najbližih, što će omogućiti dalji napredak u zatvaranju ovog bolnog poglavlja zaostavštine konflikta.

Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo privilegiju da pruži podršku i radi sa institucijama vlasti, kao i lokalnim i međunarodnim organizacijama. Oni nastoje da porodicama daju nadu da će njihovi najmiliji biti pronađeni i identifikovani, i da će naći svoj mir.

Porodice nestalih imaju snažnu priču za ispričati. Njihovi glasovi i dela su bili od stalne pomoći onima koji rade na ovom pitanju. Dirnuti smo njihovom hrabrošću i odlučnošću. Kao što je Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Čarls rekao na sastanku sa predstavnicima porodica nestalih u Londonu, „njihovo dostojanstvo i humanost nam svima mogu poslužiti kao lekcija i podsetnik da pomirenje nije samo teoretski apstraktni pojam“.

Na samitu o Zapadnom Balkanu održanom u Londonu u julu 2018. godine, u Zajedničkoj deklaraciji regionalni lideri su se obavezali da će osigurati nepristrasne i efikasne istrage u slučajevima nestalih osoba, da će rešiti što više slučajeva, aktivno uključiti porodice u proces, te se suzdržati od politizacije tog pitanja. Danas ih sve podsećamo na preuzete obaveze.

Mi ostajemo predani pružanju pomoći da se intenziviraju napori sa ciljem lociranja i identifikacije onih koji se još uvek vode kao nestali. Još bliža bilateralna i regionalna saradnja će biti ključna u rešavanju otvorenih slučajeva. Ključni deo ovoga je Grupa za nestale osobe, koju su uspostavili instituti za traženje nestalih Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Srbije sa Međunarodnom komisijom za nestale (ICMP). Plan Grupe jasno navodi aktivnosti koje će zemlje preduzeti po pitanju otvorenih slučajeva nestalih osoba, uključujući i pokretanje ključne javne baze podataka.

Pozdravljamo odlučnost instituta za traženje nestalih osoba da zajedno rade prekogranično i da porodice zauzmu centralno mesto u tom procesu. Ohrabrujemo ih da nastave sa jednakim osećajem svrhe i važnosti, kako bi porodice koje još traže svoje nestale našle mir.

U sklopu sećanja, danas podvlačimo našu spremnost pružanja podrške u značajnom poslu koji još treba obaviti. Snažno smo usmereni ka cilju rešavanja više hiljada otvorenih slučajeva. Nastavićemo da radimo sa ciljem postizanja pravde za žrtve konflikta, za mir njihovih porodica, te za trajno pomirenje širom ovog prelepog regiona.

Zajednički autorski tekst Nicholas Abbotta, britanskog ambasadora na Kosovu, Matthew Fielda, britanskog ambasadora u Bosni i Hercegovini, Sian MacLeod, britanske ambasadorke u Srbiji, Karren Maddocks, britanske ambasadorke u Crnoj Gori i Helen Walker-Flemming, otpravnice poslova u Britanskoj ambasadi u Hrvatskoj.