Nesuglasice sa Poljskom zasenile energetsku krizu na samitu EU

Lideri zemlja članica vrše sve veći pritisak na poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da vodi svoju zemlju u skladu sa principima EU na koje se obavezala 2004, a jedno od glavnih pitanja predstavlja nedavna odluka poljskog Ustavnog suda u kojoj se navodi da neki od elemenata zakona EU nisu u skladu sa ustavom zemlje, te da Poljska stoga ne mora ih poštuje, kao ni neke presude Evropskog suda pravde.

Ova odluka suda dodatno je zaoštrila nesuglasice između Poljske i EU u pogledu narušavanja principa demokratije, u rasponu od nezavisnosti pravosuđa, preko slobode medija, do prava žena, migranata i LGBTQ osoba.

Kako prenosi Dojče vele, nemačka kancelarka Angela Merkel je u Briselu pozvala na kompromis. “Vladavina prava je noseći stub Evropske unije. S druge strane, moramo da pronađemo načine i mogućnosti da ponovo postanemo složni”, poručila je Merkel.

Francuski predsednik Emanuel Makron je pozvao Moravjeckog da o problemu razgovara sa Evropskom komisijom kako bi se pronašlo “kompatibilno rešenje”. Holandski premijer Mark Rute zauzeo je čvršći stav i naglasio da lideri EU moraju da zahtevaju od Poljske da zaštiti nezavisnost sudstva u zemlji.

“Nezavisnost poljskog pravosuđa je ključno pitanje o kojem moramo da raspravljamo. Teško da možemo da prihvatimo da Poljskoj bude dodeljena nova velika finansijska pomoć EU ako to pitanje ne bude rešeno”, istakao je Rute.

Moravjecki je rekao da će Poljska pokušati da razreši nesuglasice i da je spremna na dijalog, ali naglasio i da neće odgovoriti na ucenu, aludirajući na pretnje Brisela da će obustaviti isplatu evropskih sredstava Varšavi.

“Nećemo ništa uraditi pod pritiskom ucene, spremni smo na dijalog, a iako na pristajemo na sve šire nadležnosti (institucija EU) želimo da razgovaramo o rešavanju trenutnih nesuglasica”, rekao je Moravjecki. Mađarska je stala u odbranu vlade u Varšavi, a premijer Viktor Orban tvrdi da se “u Evropi sprovodi lov na veštice protiv Poljske”.

Varšava bi mogla da se suoči sa finansijskim kaznama zbog svojih postupaka, a Francuska i Holandija se naročito protive da novac EU ide vladama koje ne poštuju demokratske principe i ljudska prava, kao one u Mađarskoj i Poljskoj.

Osim što su se fokusirali na poljsku, lideri EU su razgovarali i o načinima za sprečavanje daljeg rasta cena energije. Većina zemalja članica je već uvela smanjenje poreza i subvencije u pokušaju da se ublaže neki od efekata. Ali, prenosi EUobzerver, grupa zemlja predvođena Španijom zatražila je odlučnije mere.

“Želimo da istaknemo da je neophodno hitno rešavanje ovog problema”, rekao je španski premijer Pedro Sančes, naglasivši da bi u suprotnom “pitanje cena energenata moglo da ugrozi konkurentnost EU”. Moravjecki je takođe upozorio da bi cene gasa mogle “znatno da umanje ekonomski rast Evrope”.

Međutim, bogatije zemlje tvrde da ovom pitanju treba pristupiti oprezno, ne uvodeći nagle izmene u način na koji tržište energenata funkcioniše. “Moramo da pronađemo rešenje bez zatvaranja tržišta”, naglasila je Angela Merkel.

Mark Rute je takođe rekao da se zalaže za to da se ne preduzimaju hitne mere za smanjenje visokih cena, pošto veruje da je takvo stanje samo privremeno, i pozvao na korišćenje takozvane “kutije alata” za cene energenta, što predstavlja niz mera koje zemlje članice mogu da preduzmu da održe cene niskim a da pritom ne naruše zakone EU.