Netanjahu je hteo da podeli Palestince, a podelio je Izrael

U sukobu Izraela i Palestinaca premijer Benjamin Netanjahu po svaku cenu pokušava da očuva status kvo – i to uprkos svom poznatom govoru na Univerzitetu Bar Ilan iz 2009. godine kada se načelno saglasio sa osnivanjem palestinske države.

Netanjahuovi potezi pak pokazuju da su on i njegove vlade više zainteresovani da održe unutrašnji palestinski konflikt između Hamasa i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), čak i po cenu da Hamas opstane.

Hamas je militantna islamistička grupa koju država Izrael želi da ukloni. Nemačka, EU, SAD i neke arapske države svrstavaju Hamas u terorističke organizacije.

Prema desničarskom vebsajtu Mida, Netanjahu je predstavnicima svoje partije 2019. rekao da se mora dopustiti da Hamas dobija novac iz Katara, jer je to ključni način da se spreči palestinska država.

Israel’s Prime Minister Benjamin Netanyahu says he has told the US that he is opposed to the establishment of a Palestinian state as part of any postwar scenario. https://t.co/mLWuvpVnPl pic.twitter.com/6toPWdqxvb

— DW News (@dwnews) January 19, 2024

„To je deo naše strategije: podsticanje podele između Palestinaca u Gazi i na Zapadnoj obali“, rekao je.

Poslednjih godina je veći deo izraelskog društva bio ravnodušan prema toj taktici svog premijera. Ali, sve se promenilo 7. oktobra.

Promena koncepta: potrebna su razna rešenja

Jedan od najčešćih izraza koji se koristi od Hamasovih terorističkih napada jeste „shinui konsepzia“, promena koncepta. Ljudi očekuju drukčija rešenja od onih koja nude političari sa obe strane spektra. A Netanjahu do sada novo rešenje nije ponudio.

Uz to se mora reći da veliki deo izraelskog društva ne veruje da uopšte postoji rešenje, kako je primetio i američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken.

Liberalni i levo orijentisani Izraelci traže izbore – žele smenu Netanjahua. Njegova Vlada u kojoj ima krajnjih desničara pokušava pak da iskoristi rat kako bi se ponovo uspostavila izraelska naselja iz kojih su ljudi evakuisani kada se Izrael 2005. godine povlačio iz Pojasa Gaze.

Sam Netanjahu je više puta rekao da Izrael nema nameru da obnovi ta naselja. Ali, njegovi koalicioni partneri, koje predvodi desničarski ekstremista, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir, idu po televizijskim studijima i traže takozvano „dobrovoljno iseljenje“ Palestinaca iz Pojasa Gaze.

Netanjahu ne kontroliše sopstvenu Vladu

Uspon Ben Gvira pokazuje i da je Netanjahu izgubio kontrolu nad sopstvenim kabinetom. Ranije su sve političke partije – uključujući Netanjahuov Likud – jasno odbijale radikalne elemente s izraelske desnice.

A onda je Netanjahu javno podržao Ben Gvira, najpoznatijeg krajnjeg desničara, kako bi osigurao sopstveno političko preživljavanje. Tako je dao politički legitimitet čoveku koji je pravosnažno osuđen zbog podrške jednoj terorističkoj grupi.

Ankete kažu da opada podrška Netanjahuu, dok ekstremna stranka Jevrejska snaga koju vodi Ben Gvir verovatno može osvojiti još više mandata u parlamentu, od sadašnjih šest.

Šta god da se desi – izraelsko društvo posle 7. oktobra postaje veoma drukčije nego što je bilo u političkom i svakom drugom smislu. U tom kontekstu će oceniti i Netanjahuove poslednje najave da Izrael mora da vrši bezbednosnu kontrolu nad Gazom kad se završi rat.

Netanjahuovo mesto u istoriji odrediće odgovori na dva pitanja: da li je Hamas i dalje opasnost za Izrael, i hoće li se taoci, koji su još u rukama Hamasa, vratiti kućama živi i zdravi?

Netanjahu je čovek s najdužim stažem na čelu Izraela i često je govorio da želi da bude zapamćen kao „branilac Izraela“. Ali, ako njegova Vlada ne ostvari ciljeve koje javno zagovara, njegova zaostavština će biti da je započeo prvi rat koji je zemlja izgubila.