„Netanjahu je loš momak bez strategije, šta je Tramp poslao Putinu…“: Novinar Bob Vudvord u svojoj knjizi otkriva šta se zbiva iza scene Bajdenove administracije

„Taj kučkin sin, Bibi Netanjahu, on je loš momak. On je jebeno loš momak!“, rekao je Bajden privatno o izraelskom premijeru jednom od svojih saradnika u proleće ove godine dok se izraelski rat u Gazi intenzivirao, piše Vudvord, prenosi CNN.

„Putin je zao. Imamo posla sa oličenjem zla..Taj jebeni Putin“, rekao je Bajden savetnicima u Ovalnom kabinetu nedugo nakon ruske invazije na Ukrajinu, navodi Vudvord.

Knjiga „Rat“, takođe, otkriva nove detalje o privatnim razgovorima Donalda Trampa sa Putinom – i tajnu pošiljku opreme za testiranje Covid-19 koju je Tramp poslao ruskom predsedniku za ličnu upotrebu tokom vrhunca pandemije.

Tramp je demantovao te izveštaje.

Vudvordova nova knjiga, koju je CNN nabavio pre objavljivanja 15. oktobra, daje neulepšan prikaz ključnih trenutaka dok Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost prolaze kroz međunarodne krize, od katastrofalnog povlačenja iz Avganistana do suočavanja sa Putinom pre nego što on izvršio invaziju na Ukrajinu i privatne bitke sa Netanjahuom.

Zasnovano na stotinama sati intervjua sa učesnicima iz prve ruke, „Rat“ je pun novih do sada nepoznatih detalja o obračunima sa visokim ulozima.

Knjiga istražuje političke i lične ratove koje je Bajden vodio tokom svog predsedništva, uključujući detalje o njegovoj odluci da se povuče iz kampanje 2024. i razgovore o pravnim problemima njegovog sina Hantera Bajdena.

Vudvord piše da je Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost u jednom trenutku verovao da postoji realna pretnja, šansa od 50 odsto, da će Putin upotrebiti nuklearno oružje u Ukrajini.

Bajden je rekao da „nikada nije trebalo da izabere“ državnog tužioca Merika Garlanda tokom razgovora o pravnim problemima njegovog sina.

Bajden je kritikovao ponašanje bivšeg predsednika Baraka Obame u vezi sa Putinovom invazijom na Krim 2014. godine, zaključivši da „Barak nikada nije ozbiljno shvatao Putina“.

Pozivajući se na Trampovog pomoćnika, Vudvord izveštava da je bilo „možda čak sedam“ poziva između Trampa i Putina otkako je Tramp napustio Belu kuću 2021.

U saopštenju, Trampov portparol Stiven Čung rekao je da Tramp nije dao Vudvordu „apsolutno nikakav pristup“ knjizi.

„Nijedna od ovih izmišljenih priča Boba Vudvorda nije istinita“, rekao je on.

‘Ovo bi bilo tako ludo’

Vudvord izveštava da su SAD, uoči ruske invazije, stekle riznicu obaveštajnih podataka, koji su u oktobru 2021. „ubedljivo“ pokazali da Putin planira da izvrši invaziju na Ukrajinu sa 175.000 vojnika.

„Bio je to zapanjujući obavještajni udar iz krunskih dragulja američkih obavještajnih službi, uključujući ljudski izvor unutar Kremlja“, izveštava Vudvord.

Ljudski izvori su među najosetljivijim u obaveštajnom svetu.

„Kao da su tajno ušli u šator neprijateljskog komandanta i pogrbljeni nad mapama, ispitivali broj i kretanje brigada i ceo planirani niz u invaziji na više frontova“, piše Vudvord.

Iako su se Bajden i njegovi savetnici složili da je plan „ozbiljan“, njima je i njihovim saveznicima i dalje bilo teško da poveruju u to.

„To je ono što Putin planira da uradi“, rekao je direktor CIA-e Bil Berns Bajdenu, navodi Vudvord.

„Ovo bi bilo tako ludo“, odgovorio je Bajden.

„Isuse Hriste!“ rekao je Bajden. „Sada moram da se nosim sa tim da Rusija proguta Ukrajinu?“

Bajden je dva puta suočio Putina sa obaveštajnim podacima u decembru 2021, prvo na video-konferenciji, a zatim u, kako Vudvord opisuje, „vrućim 50-minutnim razgovorom” koji je postao toliko zagrejan da je Putin u jednom trenutku ‘povisio rizik od nuklearnog rata u preteći način'“.

Bajden je odgovorio podsećanjem Putina da je „nemoguće pobediti“ u nuklearnom ratu.

Uprkos ponovljenim upozorenjima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbacio ideju da bi Putin zaista izvršio invaziju, čak i nakon što mu je potpredsednica Kamala Haris tokom sastanka u februaru 2022. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekla da je invazija neizbežna.

Haris je rekla Zelenskom da treba da „počne da razmišlja o stvarima poput uspostavljanja plana sukcesije za vođenje zemlje ako budeš zarobljen ili ubijen ili ne možeš da vladaš“.

Nakon sastanka, piše Vudvord, Haris je rekla da je zabrinuta da bi to mogao biti poslednji put da su ga videli.

„Trenutak od kojeg se diže kosa na glavi“

Jedna od najdramatičnijih scena u „Ratu“ otkriva koliko su Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost bili uznemireni zbog mogućnosti da Putin upotrebi nuklearno oružje.

Do septembra 2022, izveštaji američkih obaveštajnih službi koji su ocenjeni kao „izvrsni“ otkrili su „duboko uznemirujuću procenu“ Putina – bio je toliko očajan zbog gubitaka na bojnom polju da bi mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

Na osnovu alarmantnih novih obaveštajnih izveštaja, Bela kuća je verovala da postoji 50 odsto šanse da će Rusija upotrebiti taktičko nuklearno oružje – upadljiva procena koja je naglo porasla sa pet, a zatim 10 odsto, piše Vudvord.

„Na svim kanalima, stupite u vezu sa Rusima“, poručio je Bajden svom savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivanu. „Recite im šta ćemo uraditi kao odgovor“, rekao je on, tvrdi Vudvord.

Knjiga govori o napetom telefonskom razgovoru između ministra odbrane Lojda Ostina i njegovog ruskog kolege u oktobru 2022.

„Ako biste to uradili, sva ograničenja pod kojima smo delovali u Ukrajini bila bi preispitana“, rekao je Ostin ministru odbrane Sergeju Šojguu, navodi Vudvord.

„To bi izolovalo Rusiju na svetskoj sceni do stepena koji vi Rusi ne možete u potpunosti da zamislite“.

„Ne prihvatam pretnje“, odgovorio je Šojgu.

„G. Ministre“, rekao je Ostin, prema Vudvordu, „ja sam vođa najmoćnije vojske u istoriji sveta. Ne pretim.”

Dva dana kasnije, Rusi su zatražili još jedan poziv.

Ovog puta, ruski ministar odbrane je dramatično tvrdio da Ukrajinci planiraju da koriste „prljavu bombu“ – lažnu priču za koju su SAD verovale da je Kremlj forsirao kao izgovor za postavljanje nuklearnog oružja.

„Ne verujemo vam“, rekao je Ostin u odgovoru, piše Vudvord. „Ne vidimo nikakve indikacije za ovo, a svet će to prozreti“.

„Nemoj to da radiš“, rekao je Šojguu.

„Razumem“, odgovorio je Šojgu.

„To je verovatno bio trenutak koji je najviše dizao kosu na glavi u celom ratu“, rekao je Kolin Kal, visoki zvaničnik Pentagona, kasnije o ovoj epizodi.

Šta je Tramp tajno poslao Putinu

Knjiga takođe sadrži nove detalje o Trampovom odnosu sa ruskim predsednikom.

Godine 2020, piše Vudvord, Tramp je „tajno poslao Putinu gomilu mašina za testiranje Abbott Point of Care Covid za njegovu ličnu upotrebu“.

Tokom vrhunca pandemije, Rusija i Sjedinjene Države su razmenile medicinsku opremu kao što su respiratori.

Ali Putin koji se potpuno izolovao zbog straha od Kovida rekao je Trampu u telefonskom pozivu da drži u tajnosti isporuku mašina Abot, prenosi Vudvord.

„Molim vas, nemojte nikome reći da ste mi ovo poslali“, rekao je Putin Trampu, navodi Vudvord.

„Nije me briga“, odgovorio je Tramp. „Dobro.”

„Ne, ne“, rekao je Putin. „Ne želim da nikome kažeš jer će se ljudi naljutiti na tebe, a ne na mene. Ne mare za mene.“

Tramp je u utorak za ABC News rekao da su ove tvrdnje „lažne“.

Vudvord piše da je Tramp ostao u kontaktu sa Putinom nakon što je napustio funkciju.

U jednoj sceni, Vudvord prepričava trenutak u Mar-a-Lagu na Floridi gde Tramp kaže starijem pomoćniku da napusti prostoriju kako bi „mogao da ima, kako je rekao, privatni telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“.

„Prema Trampovom pomoćniku, bilo je više telefonskih razgovora između Trampa i Putina, možda čak sedam u periodu od kada je Tramp napustio Belu kuću 2021. godine“, piše Vudvord.

Vudvord piše da se Bajdenova direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns „pažljivo zaštitila“ kada su je pitali da li je bilo poziva Tramp-Putin posle predsedništva.

„Ne bih tvrdila da sam svesna svih kontakata sa Putinom. Ne bih se usudila da govorim o tome šta je predsednik Tramp možda uradio, a šta ne“, rekla je Hejns, prema Vudvordu.

Tramp je u intervjuu za Newsmax u utorak demantovao to izveštavanje.

„Tramp postaje sve nestalniji“

Vudvord takođe piše o Trampovoj odluci da se ponovo kandiduje za predsednika, uključujući seriju razgovora sa svojim saveznikom i drugarom za golf, senatorom Lindsijem Grejemom.

„Odlazak u Mar-a-Lago je pomalo kao odlazak u Severnu Koreju“, rekao je Grejem. „Svi ustaju i aplaudiraju svaki put kada Tramp uđe“.

Navodi se da je republikanac iz Južne Karoline rekao da je Bajden „pobedio pošteno“, ali da Tramp „ne voli to da čuje“. Vudvord nastavlja da opisuje Grejemove pokušaje da da savete za Trampovu kampanju za 2024.

„Danas sam održao govor i samo sam dva puta pomenuo izbore 2020.!“ Tramp je rekao Grejemu nekoliko dana kasnije, „kao da je pokazao maksimalnu uzdržanost“, piše Vudvord.

Dok je Tramp svoju predsedničku kampanju osmislio oko straha, Vudvord piše da je Grejem rekao za bivšeg predsednika: „Tramp postaje sve nestalniji. Ovi sudski predmeti. Mislim da bi uznemirili bilo koga.“

„Bibi, nemaš strategiju“

Nakon napada na Izrael 7. oktobra 2023, Vudvord opisuje vezu između Bajdena i Netanijahua.

Dok je Bajden javno podržavao Izrael, on se iza kulisa borio sa Netanjahuom oko toga kako Izrael vodi rat u Gazi.

„Koja je tvoja strategija, čoveče?“ Bajden je pitao Netanijahua tokom telefonskog razgovora u aprilu, prenosi Vudvord.

„Moramo da idemo u Rafah“, rekao je Netanjahu.

„Bibi, nemaš strategiju.“ Bajden je odgovorio.

Istog meseca, Izrael je pokrenuo napad u Siriji u kojem je ubijen visoki general u Korpusu iranske revolucionarne garde, što je navelo Iran da kao odgovor lansira više od 100 balističkih projektila, prvi put da je Iran ispalio rakete sa svoje teritorije direktno na Izrael.

SAD, zajedno sa Saudijskom Arabijom, Jordanom i drugim američkim saveznicima, stali su u odbranu Izraela. Dok su skoro sve iranske rakete presretnute, Netanjahu je želeo da uzvrati.

„Ne morate da pravite drugi potez. Ne činite ništa“, rekao je Bajden.

Na kraju, Izrael je započeo ograničeni, kalibrisani udar na Iran, koji je Bajden smatrao pobedom.

„Znam da će nešto da uradi, ali način na koji to ograničavam je da mu kažem da ’ne radi ništa‘“, rekao je Bajden svojim savetnicima, prema Vudvordu.

Ali Bajdenova frustracija Netanjahuom je proključala kako je rat nastavio da eskalira.

„On je jebeni lažov“, rekao je Bajden privatno o Netanjahuu, nakon što je Izrael ušao u Rafu, piše Vudvord.

„Bibi, koji kurac?” Bajden je vikao na Netanjahua u julu nakon što su u izraelskom vazdušnom napadu ubijeni visoki vojni komandant Hezbolaha i tri civila u Bejrutu, navodi Vudvord.

„Znate da je percepcija Izraela širom sveta sve veća da ste vi odmetnička država, odmetnički glumac“, rekao je Bajden Netanjahuu.

Netanjahu je odgovorio da je meta „jedan od vodećih terorista”.

„Videli smo priliku i iskoristili je“, rekao je Netanjahu. „Što jače udarite, to ćete biti uspešniji u pregovorima“.

„Hej, hajde da pozovemo Trampa“

Vudvordova knjiga takođe sadrži značajne detalje o prestolonasledniku Saudijske Arabije Mohamedu bin Salmanu, koji je razgovarao o izgledima za normalizaciju odnosa sa Izraelom pre napada 7. oktobra.

Nakon napada, državni sekretar Entoni Blinken izveo je burno putovanje po Bliskom istoku, pokušavajući da pregovara o humanitarnoj pomoći za Gazu.

U vreme kada je Blinken stigao u Saudijsku Arabiju da se sastane sa Bin Salmanom, bio je iscrpljen.

Ali prestolonaslednik, noćna sova, držao je Blinkena i njegov tim cele noći pre nego što su se konačno sastali. Vudvord citira Blinkena koji kaže: „Bin Salman nije bio ništa drugo do razmaženo dete“.

Vudvord takođe priča o sastanku koji je Grejem, senator Južne Karoline, imao sa prestolonaslednikom u martu.

„Hej, hajde da pozovemo Trampa“, rekao je Grejem tokom posete saudijskom lideru u martu.

Ono što se sledeće dogodilo nudi fascinantan prozor u to kako saudijski lider deluje i komunicira sa raznim svetskim liderima i vladinim zvaničnicima.

Vudvord piše da je bin Salman naložio pomoćniku da donese torbu sa oko 50 telefonskih aparata, izvlačeći jedan sa natpisom „TRAMP 45“.

Među ostalima u torbi, piše Vudvord, bio je i gorionik sa natpisom „DŽEJK SALIVAN“.

Obama nije učinio dovoljno da zaustavi Putina 2014.

Knjiga takođe dokumentuje Bajdenove lične i političke borbe, uključujući ono što Bajden privatno naziva Trampom, iznenađujući telefonski poziv bivšeg predsednika Džordža V. Buša, Bajdenovu frustraciju Obamom i žaljenje zbog njegovog izbora glavnog tužioca Merika Garlanda.

Dok se Bajden retko javno poziva na Trampovo ime, nazivajući ga „moj prethodnik“ ili „bivši momak“, nasamo, Bajden ga naziva „jebenim šupkom“, piše Vudvord.

Nakon katastrofalnog povlačenja SAD iz Avganistana, Bajden je primio sažaljiv telefonski poziv od drugog člana predsedničkog kluba.

„Oh, čoveče, mogu da razumem kroz šta prolaziš“, rekao je Buš Bajdenu. „I mene su zeznuli moji obaveštajci“, piše Vudvord.

Uoči ruske invazije na Ukrajinu, Bajden se žalio da Obama nije učinio dovoljno da zaustavi Putina 2014. godine, kada je ruski lider napao Krim.

„Zeznuli su 2014.“, rekao je Bajden prijatelju, prema Vudvordu. „Zato smo ovde. Zajebali smo. Barak nikada nije ozbiljno shvatao Putina“.

Bajden je dodao: „Nismo uradili ništa. Dali smo Putinu dozvolu da nastavi!“ Bajden je bio ljut: „Pa, oduzimam mu jebenu dozvolu!“

Vudvord otkriva predsednikov gnev zbog krivičnog gonjenja njegovog sina, posebno od strane državnog tužioca koga je on imenovao.

„Nikad nije trebalo da izaberem Garlanda“, rekao je Bajden jednom saradniku, prenosi Voodvard. „Ovo nikada neće nestati“, požalio se Bajden.

Vudvord takođe opisuje scenu između oca i sina u Beloj kući u proleće 2022. Predsednik je večerao sa prijateljem, kada je Hanter Bajden ušao, seo i počeo da priča o tome zašto je on osoba koja je najviše mogla da izgubi od privremenih izbora.

„Hanter je pričao o svojoj ličnoj krizi“, piše Vudvord. „Predsednik Bajden se zavalio u fotelju, zatvorio oči i uzdahnuo“.

Do leta 2024, pitanja o Bajdenovoj sposobnosti da ostane u trci zaokupila su Belu kuću i Demokratsku stranku nakon njegovog katastrofalnog nastupa u debati. Tokom narednih nekoliko nedelja, Bajden je ukopao i insistirao da neće odustati.

Vudvord piše da se Blinken – koji je poznat po svojoj lojalnosti i bliskoj vezi sa Bajdenom – pozabavio osetljivim pitanjem tokom privatnog ručka 4. jula.

„Ne želim da vidim vaše nasleđe ugroženo. Svako o kome se piše dobija jednu rečenicu. To je nasleđe“, rekao je Blinken.

„Ako vas ova odluka dovede do toga da ostanete i dobijete reizbor, odlično. Ako to dovede do toga da izgubite to je kazna.“

Blinken je zatim upitao Bajdena: „Možete li da vidite sebe kako to radite još četiri godine? Morate odgovoriti na to pitanje.“