„Netanjahu je ponizio Bajdena, eskalacija nasilja na Bliskom istoku povećava izglede za povratak Trampa“: Analiza novinara Džulijana Borgera za Gardijan

Ovo je drugi iranski vazdušni napad na Izrael za manje od šest meseci, ali poslednji put je bilo obaveštenje nekoliko dana ranije; mnogo sporiji dronovi i krstareće rakete su stigli prvi, a glavni cilj je bila vojna baza u nedovoljno naseljenoj pustinji Negev.

Ovog puta, balističke rakete su prve stigle na kraju 12-minutnog leta, a čini se da su mete uključivale gusta urbana područja, ukazuje novinar Džulijan Borger u tekstu za Gardijan.

U lokalnoj štampi citirani su izraelski zvaničnici koji su napad opisali kao iransku objavu rata.

Uprkos činjenici da nije bilo žrtava, činjenica da su gradovi bili gađani biće ključna za odgovor Izraela.

Nakon iranskog napada u aprilu, odmazda je bila uglavnom performativna. Jedina pogođena meta unutar Irana bila je ispostava protivvazdušne odbrane u vojnoj bazi u blizini Isfahana.

Može se očekivati da će Benjamin Netanjahu sada odgovoriti na daleko sveobuhvatniji način. Opcije će već biti sastavljene a može se očekivati da će lista meta biti značajna. To bi moglo uključiti iranska nuklearna postrojenja.

U utorak je Bela kuća bila ta koja je prva podigla uzbunu o skorom lansiranju iranske rakete, verovatno sa ciljem da napad liši elementa iznenađenja, i sa slabom nadom da će ga odvratiti.

Pošto je to propalo, američki brifing za novinare pre lansiranja imao je preostalu političku korist jer je pokazao da Vašington barem nije bio iznenađen.

Uprkos svim opasnostima koje ovaj napad predstavlja za Bliski istok, on takođe preti da ima značajan uticaj na američku politiku, pet nedelja uoči predsedničkih izbora, na kojima Donald Tramp pokušava da oslika administraciju koju vodi Džo Bajden i Kamala Haris kao nesrećno van svoje dubine na svetskoj sceni.

SAD nisu uspele tokom mnogo meseci da posreduju u sporazumu za mir u Gazi, a njihovi napori sa Francuskom da pregovara o prekidu vatre u Libanu tokom prošlonedeljne Generalne skupštine UN takođe su propali, u najmanju ruku.

Odgovor Izraela stigao je u petak, ubrzo nakon što se Netanjahu obratio UN iz Njujorka, vazdušnim napadom u kojem je ubijen lider Hezbolaha i vodeći partner Irana u regionu Hasan Nasralah.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je raketni napad u utorak uveče bio odmazda za Nasralahovu smrt i za ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea krajem jula, dok je bio gost u Teheranu.

Od izbijanja rata u Gazi 7. oktobra prošle godine, Bajdenovi zvaničnici pripisuju sebi zasluge za sprečavanje da nasilje postane regionalni sukob. Ta tvrdnja više nema težinu.

Posle poslednjeg iranskog raketnog napada na Izrael u aprilu, administracija je pozvala Izrael na uzdržanost u svom odgovoru, koristeći polugu pomoći američke protivvazdušne odbrane da ubedi Netanjahua da „odnese pobedu“ u obaranje skoro svih dolaznih projektila.

Ovog puta, SAD su navodno signalizirale Teheranu da u slučaju drugog iranskog napada to neće i ne može biti ograničavajući uticaj.

Snage obuzdavanja na Bliskom istoku svakim danom slabe. Politički gledano, Bajdenova administracija se ne može posmatrati da vezuje ruke Izraelu pred iranskim napadom na izraelske gradove.

Iranski režim oseća pritisak da pokaže svojim regionalnim zastupnicima i saveznicima, od Hezbolaha do Hutija u Jemenu, da nije slabić, već regionalna sila u suštini, vođa „osovine otpora“.

Netanjahu, u međuvremenu, ima slobodnije ruke. Sa iranskim projektilima iznad Tel Aviva, Vašingtonu je daleko teže da pokuša da utiče na njegove postupke, kao što je premijerovim protivnicima mnogo teže da pozivaju na njegovu smenu.

Danas je Netanjahu takođe značajno bliži svojoj dugogodišnjoj ambiciji: da uvuče SAD u rat protiv Irana koji će uništiti njegov nuklearni program, sada blizu sposobnosti da napravi oružje nakon kolapsa multilateralnog sporazuma iz 2015, JCPOA, koji držao program u granicama.

Prema najnovijim izveštajima od utorka uveče, iranske rakete su izazvale minimalne povrede, ali su podigle bauk onoga što bi moglo doći u narednih nekoliko godina: rakete na 12 minuta od Izraela, sa nuklearnim bojevim glavama.

Izraelski razarajući ratovi protiv njegovih regionalnih neprijatelja, prvo Hamasa, a zatim Hezbolaha, sigurno će dodati hitnost argumentima iranskih jastrebova da samo nuklearno oružje može održati zemlju sigurnom i moćnom.

Sa druge strane, strah da bi ovi argumenti mogli da potraju u Teheranu podstaći će pozive Izraela na preventivni rat.

U tako opasnim vremenima, region je istorijski gledao na Vašington da obuzda i preokrene logiku eskalacije.

Ali čovek koji trenutno stanuje u Ovalnoj kancelariji je predsednik hroma patka koga je poslednjih meseci do te mere ponižavao najbliži saveznik SAD na Bliskom istoku.

U američkom odbrambenom establišmentu dugo se čuju glasovi koji pozivaju SAD da preventivno deluju protiv iranskog nuklearnog programa.

Oni će se sada povećati u nastojanju da se utiče na predsednika koji je obećao da će braniti Izrael od iranske pretnje.

Bajdenova administracija je generalno bila oprezna kada je reč o vojnim poduhvatima u inostranstvu, a očekuje se da će Haris slediti sličan put, sa manje sentimentalne privrženosti Izraelu.

Ali eskalacija nasilja na Bliskom istoku narušiće njene šanse da nasledi Bajdena u Beloj kući i približiće izglede za povratak najvećeg džokera od svih, Donalda Trampa.