Netanjahu je sateran u ćošak: Šta bi izraelski premijer mogao da uradi sledeće?

Solomon je naredio da se dete preseče na dva dela a za ženu koja je protestovala zbog presude utvrđeno je da je prava majka.

Pre nego što je Netanjahu govorio pristalice reforme pravosuđa okupili su se na ulicama nakon poziva desničarskih političara da izađu dozvoljavajući premijeru da se obrati, dok su se istovremeno okupili i protivnici reforme.

„I danas obe strane u nacionalnom sporu tvrde da vole bebu – ljubav prema našoj zemlji“, rekao je Netanjahu.

„Svestan sam ogromne tenzije koja se stvara između dva tabora, između dva dela naroda, i obrazriv sam pre želji mnogih građana da se tenzije smanje“, kazao je Netanjahu.

Tajming obraćanja je verovatno bio svesno tempiran i trebalo je da Netanjahuovom govoru, koji je više sati odlagan, pruži povoljnu pozadinu – dva suprostavljena tabora koji pokazuju svoju ljubav prema zemlji, rekao je Aviv Bušinski, bivši Netanjahuov savetnik za medije koji je služio premijeru devet godina.

Netanjahuova strategija je uvek bila zasnovana na odlukama u poslednjem trenutku, rekao je Bušinski, što ponekad otežava predviđanje njegovog poslednjeg poteza. Drugi analitičari kažu da premijerova strategija donosi neizvesnot u budućnost Izraela.

„On igra igru“, kozao je Gideon Rahat, profesor političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. „Nikada ne možete znati šta će se desiti, i to je problem… Nema sigurnosti u Izraelu, u izraelskom sistemu a nisam siguran da on nije zadovoljan zbog svega“.

Bušinski dalje kaže da bi, da je bilo do Netanjahua, odavno pritisnuo kočnice reformi pravosuđa jer to nije bio jedan od glavnih ciljeva rukovodstva objavljenih na početku njegovog šestog premijerskog mandata.

Sada je, kažu analitičari, sateran u ćošak između smirivanja demonstranata i očuvanja svoje vlade netaknutom. Pre nego što je Netanjahu najavio odlaganje vest je objavila partija Jevrejska moć ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvira uz napomenu da je deo sporazuma i odlaganje uspostave Nacionalne garde.

To je izazvlao uzbunu a neki su na društvenim mrežama spekulisali da je Benu Gviru, koji ima ekstremističku prošlost, dozvoljeno da osnuje sopstvenu miliciju.

Diana Batu, palestinsko-kanadska advokatica i bivša portparolka Palestinske oslobodilačke organizacije rekla je za CNN da je postavljanje Bena Gvira na čelo Nacioanlne garde „ekvivalentno stavljanju lisice ne čelo kokošinjca“.

Ben Gvir je brzo odgovorio na zabrinutost u vezi sa novim telom. „Hajde da razjasnimo stvari: bez privatne vojske i bez milicija“, rekao je u izjavi objavljenoj na Telegramu.

Bušinski je umanjio značaj Nacioanlne garde rekavši da je to „utešna nagrada“ za Ben Gvira – „nagrada za gubitnike“.

Šta je sledeće?

Premijer je sada suočen sa vrlo malo opcija, kažu analitičari. Ako stane na stranu svoje koalicije i glasa za reformu pravosuđa, protesti i štrajkovi će se nastaviti. Ako povuče kočnicu, njegova koalicija bi mogla da se raspadne.

Jedina prostorija koju izraelski lider ima, smatraju analitičari, jeste ako pregovarači postignu moderirani nacrt zakona o reformi pravosuđa tokom perioda pauze u radu Kneseta, koji se završava 30.aprila i gde ustupci članovima njegove desničarske koalicije ne moraju biti previše ekstremni.

Netanjahui se, takođe, možda nada da će nacrt zakona za sada biti odložen.

„Mislim da će Netanjahu pokušati da pobegne od ovih stvari, nadajući se da će se stavri postepeno umiriti“, kazao je Bušinski napominjući da su ministri koji su pretili da će podneti ostavke ako zakon bude napredovao, svi su ostali na svojim funkcijama.

Analitičari, međutim, kažu da je ono što bi moglo ponovo da ujedini zemlju jeste potencijalna bezbednosna opasnost bilo iz susednih zemalja ili kroiz sukoba sa Palestincima.

Bezbednosna kriza bi preusmerila pažnju vlade, ističe Johanan Plesner, predsednik izraelskog Instituta za demokratiju u Jerusalimu, bilo da je posledica sukoba sa Palestincima, grupom Hezbolah koju podržava Iran u Libanu ili drugima.

„Neki su mislili da će, ako dođe do bezbednosne krize, to biti zvono spasa za Netanjahua“, kazao je Bušinski.

Palestinci sa nelagodom posmatraju proces usred straha da će platiti cenu Netanjahuovih ustupaka članovima desničarske koalicije sa istorijom antipalestinske retorike.

„Vidim da Palestinci ponovo plaćaju cenu za izbore Izraela“, rekao je Butu. „Možda je mir na ulicama Tel Aviva ali za Palestince stvarnost ostaje ista. Neizvesno je kako će Netanjahu delovati a nisu svi optmisti da će period pauze doneti bilo kakav konsenzus ili umerenost u njegovoj opoziciji.

Ne vidim nikakve indikacije koje bi upućivale da premijer zapravo ulazi u pregovore sa velikim interesovanjem za postizanje konsenzusa. uključujući i ključne aspekte revizije pravosuđa“, rekao je Plesner.

On napominje da su Netanjahu i njegova partija Likud izašli „politički povređeni“ u posldnjih nekoliko meseci izgubivši ne samo legitimitet i podršku u očima izraelskog naroda već i u očima sopstvenih glasača Likuda.

„To je bila dramatična erozija njihove političke moći i političkog stava“, kazao je Plesner.