„Netanjahuovo vođstvo bi moglo da slomi Bajdena, Iran još dodatno komplikuje“: Sajmon Tisdal za Gardijan analizira prilike na Bliskom istoku

Obično glasni izraelski portparoli čudno su ćutali. Kao da je sklopljen prećutni bilateralni sporazum da se umanji afera – da se tiho deeskalira, ocenjue Sajmon Tisadl u najnovojoj analizi za Gardijan.

Kao prikriveni duelisti iz 19. veka koji su u zoru nezakonito uperili pištolje jedni u druge preko maglovite engleske livade, obe zemlje su zahtevale da ta čast bude zadovoljena – ali su želele da izbegnu još jedan bučni javni sukob.

Svaki je pucao direktno na drugog, uzrokujući simboličnu štetu. Sada oni i njihovi sekundanti signaliziraju da je gotovo – barem za sada.

Ako je istina, to je ogromno, iako možda privremeno, olakšanje. To sugeriše da se intenzivan pritisak SAD na Izrael da bude uzdržan, uz podršku Britanije i drugih, isplatio.

Predsednik Džo Bajden pozvao je Izrael da „odnese pobedu“  nakon što je iranski vazdušni napad velikih razmera prošlog vikenda uspešno odbijen. Njegovi lideri se nisu u potpunosti složili.

Nije u DNK izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da okrene drugi obraz. Bivši komandos, on instinktivno pribegava sili.

I saveznici tvrdokorne desnice su ga podsticali da „pobesni“. U tom slučaju, njegov odmereni odgovor odražava povećan uticaj SAD.

Ključna američka pomoć u odbrani Izraela prošlog vikenda nije se mogla zanemariti.

Bilo bi glupo pretpostaviti da je ovo kraj stvari. Visceralno neprijateljstvo, političko i ideološko, još uvek razdvaja dva neprijatelja. Obe vlade su opterećene unutrašnjim podelama koje pothranjuju nepredvidljivost i provokacije. I napravljen je mračan presedan. Otvorila se Pandorina kutija sukoba jedan na jedan.

Višegodišnji rat u senci koji su vodile dve zemlje bio je izložen dnevnom svetlu, da ga svi vide. Iran bi mogao da uzvrati novi udarac u bilo kom trenutku, direktno ili indirektno. Izrael, koji je u petak pokazao da može da pogodi iranska nuklearna postrojenja ako želi, mogao bi da odluči da ide ponovo, i to češće.

Sledeći put može biti mnogo gore.

Ovaj sukob između Izraela i Irana je neraskidivo isprepleten sa palestinskim sukobom – ne na korist ni jednog ni drugog.

A dilema zapada izgleda još oštrija nego ranije. Dejvid Kameron, britanski ministar spoljnih poslova, karakteriše njegov jednostrani, dvolični pristup. On je snažno insistirao na pomoći za Gazu i, sa zakašnjenjem, na prekid vatre – ali sa oskudnim uspehom.

Jedan od razloga za taj neuspeh može biti nespremnost vlade Rišija Sunaka da iskoristi prodaju oružja Britanije Izraelu.

Drugi razlog je Kameronovo odbijanje da osudi nepriznati izraelski vazdušni napad od 1. aprila na iranski diplomatski kompleks u Damasku, u kojem su ubijeni visoki komandanti i pokrenuo napad Teherana prošlog vikenda.

Eksperti UN kažu da je udar prekršio međunarodno pravo. Kameron je prošle nedelje priznao da bi, ako bi konzulat Velike Britanije bio napadnut na sličan način, Britanija dala „snažan odgovor“.

Ali jednostavno nije mogao da se natera da kaže da je Izrael pogrešio. Ova neizraelska podrazumevana pozicija karakteriše stav mnogih zapadnih vlada.

Kada se procene šire u smislu pobednika i gubitnika, nema sumnje gde prošlonedeljni događaji ostavljaju Ukrajince. Besni su zbog još jedne neprobavljive parče zapadnog licemerja.

Više od dve godine, Kijev je uzalud molio za vazdušno pokrivanje NATO-a i adekvatnu odbranu od raketa. Ipak, šta se dogodilo kada se Izrael suočio sa iranskim baražom?

Brašnjavo brbljanje o opasnostima od eskalacije odjednom je zaboravljeno. SAD, Britanija, Francuska i drugi su se nagomilali, prebacujući borbene avione da dopune najsavremeniju odbranu od raketa.

Dok je Izrael izašao gotovo nepovređen, zvaničnici kažu da se neadekvatno zaštićena Ukrajina suočava sa sličnim brojem dronova i raketnih napada – oko 300 – svake nedelje.

Isto tako, opkoljeni Palestinci su sa užasom posmatrali kako se zapadna kritika Netanjahua preko noći, zahvaljujući Iranu, pretvara u užasan hor solidarnosti.

Humanitarne agencije i dalje upozoravaju na neminovnu glad. Oko 34.000 Palestinaca je umrlo od izraelskih ruku za šest meseci.

Odložena ofanziva protiv Rafe se nazire. U Gazi i na Zapadnoj obali nema pobednika, samo gubitnici.

Iran je tvrdio da je uspešno kaznio Izrael za bombaški napad na konzulat u Damasku. U stvari, njegov napad je bio debakl koji je razotkrio njegova vojna ograničenja. Povećani ostracizam i dodatne sankcije su trenutna isplata.

A Iran sigurno nije učinio nikakvu uslugu Palestincima, a ne da je njegovim liderima toliko stalo.

Ipak, ni Izraelci nemaju razloga za slavlje. Naravno, Izrael je odbio Iran ovog puta. Ali njena čuvena politika odvraćanja je u komadima. Mit o neosvojivoj tvrđavi Izrael je razbijen. U međuvremenu, više od 130 talaca ostaje u Gazi, Hamas je neporažen, a rejting jastreba Netanjahua u anketama raste.

Što se tiče Bajdena, on je konačno dobio nešto kako treba nakon lošeg rukovanja krizom koja je izbila 7. oktobra, kada su teroristi Hamasa ubili 1.200 Izraelaca.

Ali to je daleko od kraja. Iran dodatno komplikuje Bajdenovu opštu bliskoistočnu zagonetku, što ga košta progresivnih glasova. Politički, on se ne može distancirati od Izraela. Ali Netanijahuovo vođstvo je opasno i toksično – izborni mlinski kamen koji bi mogao da slomi Bajdena.

Bliski istok u celini izbegao je metak prošle nedelje. Do sada, predviđeni požar širom regiona nije se razbuktao.

S druge strane, nekoliko ozbiljnih globalnih vanrednih situacija trpi pogoršanje, kontingentno zanemarivanje. Jedan je ratom razoreni Sudan, gde je desetinama miliona potrebna hitna humanitarna pomoć. Ostali su Haiti, Somalija i Mjanmar.

Ovo je moćan argument, među mnogima, za rešavanje ključnog pitanja Bliskog istoka – izraelsko-palestinskog sukoba. Upija previše diplomatskog vremena, energije i resursa.

Širi otrov kroz međunarodni sistem. To nabija i debalansira zapadnu politiku. Ona osnažuje i podiže lažne aktere – kao što je Iran.

U međusobno povezanom svetu, kratkovidno suprotstavljanje većine Izraelaca nezavisnoj palestinskoj državi je svačiji problem. Izraelska slepa tačka zaslepljuje sve. Iranska agresija i ono što bi tek moglo da usledi trebalo bi da otvori oči.