Neusvajanje rezolucije o Srebrenici suprotno stavu većine Crnogoraca

Dodao je da to “inicira jedna poražena politika u Crnoj Gori koja je godinama imala priliku da pokrene ovo pitanje“ ali tada im, kako je rekao, „to nije bilo profitabilno”.

„Bojim se“, rekao je Vučurović, da „nije dobar put da se prekopava po kostima zarad opstanka na političkoj sceni i opadanja rejtinga, gde mislim na DPS“.

Vučurović, koji je i tokom rasprave o novoj vladi u decembru prošle godine kazao da ne priznaje genocid u Srebrenici, smatra da rezolucija ne može dovesti do pomirenja, „već samo dodatno podgrejati tenzije u Crnoj Gori“.

Jedini put, kaže, koji može dovesti do pomirenja jeste „osuda svih zločina”.

Glasanje o rezoluciji o Srebrenici moglo bi se naći na dnevnom redu Skupštine naredne nedelje.

Usvajanje rezolucije o Srebrenici mogao bi biti pokazatelj opredeljenosti vlasti ka članstvu Crne Gore u EU.

Osim toga, kako se smatra, ishod glasanja mogao bi da „opipa puls“ pred eventualno glasanje o ministru pravde Vladimiru Leposaviću, čiju je smenu početkom aprila pokrenuo premijer Zdravko Krivokapić.

Od tada, međutim, slučaj Leposavić, kako se tumači, svesno ili nesvesno se gura u stranu, do eventualnog zaborava.

Podsećamo, Krivokapić je pokrenuo proceduru za njegovu smenu pošto ministar nije promenio svoj stav – da će priznati genocid u Srebrenici „kada se to nedvosmisleno utvrdi“, te da je sud u Hagu gde je suđeno za taj genocid „izgubio svoj legitimitet“.

Jedan od predlagača rezolucije o Srebrenici Ervin Ibrahimović iz Bošnjačke stranke za Danas kaže da iako se većina članova na Odboru za ljudska prava i slobode nije izjasnila pozitivno, to „svakako ne umanjuje značaj rezolucije“.

„Naprotiv, svakim danom sve više intelektualaca, nevladinih organizacija i savjesnih pojedinaca daje podršku rezoluciji. Upravo zato mi i očekujemo da svi politički subjekti sa posebnom pažnjom pristupe ovoj temi tokom rasprave na sjednici parlamenta. Vjerujem da je rezolucija prilika da pokažemo da smo politički sazreli i da je suočavanje s prošlošću put ka trajnom pomirenju u regionu“.

Ibrahimović očekuje da rezolucija dobije potreban broj glasova od svih partija koje „baštine proevropske i prograđanske vrednosti“.

„Takođe, suočavanje s prošlošću je od suštinske važnosti, jer sa brojnih evropskih adresa je rečeno da država koja negira genocid u Srebrenici i veliča ratne zločine, ne može biti članica EU. Crna Gora, kao predvodnik integracija u regionu, treba da nastavi svoj evropski put. Usvajanjem ove rezolucije Crna Gora kao punopravna članica NATO-a pokazuje posvećenost evropskim i evroatlantskim vrijednostima. Podsjećam da su parlamenti EU, SAD-a i brojni drugi državni parlamenti donijeli slične rezolucije, kojima se osuđuje genocid u Srebrenici“, navodi naš sagovornik.

Ibrahimović naglašava da je „dobro da smo od lidera dvije partije koje čine vladajuću koaliciju, Alekse Bečića i Dritana Abazovića, čuli stav da se u Srebrenici desio genocid“.

„Pozdravljamo takvo gledište“, zaključuje naš sagovornik, i izražava optimizam da će rezolucija biti usvojena tim pre, kaže, „jer je i premijer Krivokapić, zahtjevom da se razriješi ministar Leposavić zbog skandalozne izjave o genocidu, ustvari poslao poruku šta i on misli o ovom slučaju“.

Devet nevladinih organizacija (Akcija za ljudska prava, Centar za građansko obrazovanje, ADAMAS, ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Centar za ženska prava, Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava, Evropska asocijacija za pravo i finansije, Politikon mreža i NVO PRIMA) juče su u zajedničkom saopštenju, koje su dostavili Danasu, ocenili da „odluka Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore da ne podrži prijedlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici predstavlja nastavak negativnog trenda relativizacije najmasovnijeg zločina na tlu Evrope posle Drugog svjetskog rata i presuda međunarodnih sudova od strane javnih funkcionera u Crnoj Gori“.

Uz podsećanje da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal, sudovi uspostavljeni pod okriljem UN, u više predmeta u kojima je postupalo preko 60 sudija različitih nacionalnosti, utvrdili da je u Srebrenici izvršen genocid jer je, kako navode u saopštenju, od 10-19. jula 1995. sistematski ubijeno preko osam hiljada nenaoružanih ljudi, ističu da „neprihvatanje presuda međunarodnih sudova dovodi u pitanje kapacitet Crne Gore za članstvo ne samo u EU već i u UN“.

Potpisnici saopštenja smatraju da je rezoluciju neophodno usvojiti, posebno, kako kažu, „zbog nedavne relativizacije tog zločina od strane nadležnih predstavnika nove vlasti, kao što su ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Crne Gore Vladimir Leposavić i predsednik Odbora za ljudska prava i slobode Jovan Vučurović“.

„Poražavajuće je“, piše, „to što se oni i dalje nalaze na tim funkcijama u državi koja stremi usvajanju i primjeni najboljih demokratskih standarda i praksi. Stoga bi se usvajanjem predložene Rezolucije pokazalo da većinska Crna Gora iskazuje dostojno poštovanje žrtvama srebreničkog genocida i da prihvata međunarodnopravni poredak tako što poštuje presude međunarodnih sudova“.

Iako je, podsećaju, Skupština Crne Gore 2009. usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, predložena rezolucija „ide korak dalje zato što izričito navodi da je zločin u Srebrenici bio genocid, proglašava 11. jul za Dan sjećanja na žrtve Srebrenice i zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici“.

Neusvajanje rezolucije će, smatraju, „izvjesno nanijeti štetu Crnoj Gori u procesu pridruživanja EU“.

Nedavno je, ukazuju, u Nezvaničnom dokumentu Evropske komisije za poglavlja 23 i 24 , jasno rečeno da napredak Crne Gore ka EU „podrazumijeva demonstraciju jače političke volje vlasti za rješavanje preostalih izazova što uključuje odbacivanje i osuđivanje svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici.”

Potpisnici saopštenja podsećaju i da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i znatna većina stanovništva Crne Gore to prihvata, „pa očekujemo da i njihovi predstavnici i predstavnice u Skupštini budu makar na tom nivou“.