Nezavisnost ostaje san

KRG je u sredu pozvala na momentalnu obustavu vatre između njenih snaga i iračke vojske, prekid svih vojnih dejstava u regionu i predložila početak dijaloga sa centralnom vladom u Bagdadu zasnovan na državnom ustavu.

Ovom potezu koji bi mogao da donese smirivanje situacije u Iraku, prethodio je povratak oružanih snaga centralne vlade u pojedine delove severa zemlje koji su bili pod kontrolom KRG. To je bilo omogućeno razmiricama unutar Pešmerga, jedinica KRG. Više od toga, interesi regionalnih i međunarodnih snaga su se isprečili pred ambicijama kurdskog vođe Masuda Barzanija da ostvari jednovekovni san o nezavisnom Kurdistanu. Na žalost mnogobrojnih koji su 25. septembra u autonomnom iračkom Kurdistanu glasali na referendumu „za“ nezavisnost, to za sada ostaje samo san.

Interesi Sjedinjenih Država su se poklopili sa onima regionalnih sila Irana i Turske, te ratom ophrvanih vlasti u Bagdadu i Damasku. Nekoliko je objašnjenja za ovakva geopolitička reagovanja na težnju za nezavisnošću iračkog Kurdistana. Saglasnost Irana sa vladom u Bagdadu da je referendum nelegitiman nije iznenađenje. No, pretnje Turske da će se udaljiti od Kurda i Kurdistan staviti pod opsadu, donekle jeste. Proteklih godina je Turska pružila utočište i političku zaštitu Barzaniju kad su šiitske političke grupe u Iraku, uz podršku Irana, zajedno sa Kurdima iz drugog po veličini grada u regionu Sulejmanije i Radničkom partijom Kurdistana (PKK) pokušali da ga obore.

S druge strane, Turska shvata da iračka država rođena posle invazije i okupacije koju su od 2003. sprovele SAD ne uživa neophodne uslove za upravljanje zemljom. Neprestani potresi kojima je Irak bio izložen u prethodnoj deceniji su i rezultat deformisane i lomne strukture nove države.

Ipak, najjednostavnije objašnjenje je da Kurdistan, nezavisan od Iraka, u vlastitim granicama, preti da destabilizuje kurdsko stanovništvo u Iranu, Turskoj i Siriji. Tri države razmišljaju o domino efektu koji bi nezavisnost iračkih Kurda mogao da izazove. Iran i Turska su na težak način naučili da fragmentacija države rađa nestabilnost koja se preliva preko granica. Desetine hiljada iračkih izbeglica prebeglo je u Iran, gde se avganistanske izbeglice broje u milionima. U Turskoj je porozna pogranična politika tokom većeg dela sirijskog rata doprinela ogromnom prilivu izbeglica i terorističkim udarima.

Tako je nastala koalicija Turske, Irana i Iraka za pritisak na vlast u Erbilu, glavnom gradu KRG. Iran, Irak i Sirija su na svojoj koži osetili uticaj kazne koju proizvode sankcije. Već to bi bilo dovoljno da ih natera da rade zajedno sa SAD i Turskom na usvajanju pristupa kojim se šalje jasna poruka iračkim Kurdima: jednostrani koraci za podelu Iraka mogli bi da dovedu do poništavanja napretka koji je Kurdistan postigao od 1991. kada ga je međunarodna koalicija predvođenja SAD izvela iz čeličnog zagrljaja Sadama Huseina.

U SAD smatraju da, u ovom trenutku, pomenuti trendovi približavaju interese Vašingtona onima Ankare, Teherana i Damaska. SAD ne žele novi front na Bliskom Istoku dok ulaze u novi rivalitet sa Iranom, smiruju napetosti zbog saudijske opsade Katara i bore se protiv tzv. Islamske države i Al Kaide. Raspad Iraka na dve ili tri države – ukoliko manjinski arapski suniti budu sledili Kurde – zahtevaće od SAD, Turske, Irana i Sirije da, u najmanju ruku, udvostruče izdatke za bezbednost i povećaju mere predostrožnosti.

Irak, zemlja sa preko 37 miliona stanovnika na blizu 440.000 kvadratnih kilometara i treća po veličini naftnih rezervi u svetu, verovatno će ostati politički, ekonomski i bezbednosno nestabilan tokom još jedne generacije. Preko 90 posto mladih Iračana smatra SAD neprijateljem, a neki misle da je život bio bolji za vreme Sadama. Podela iračke države bi dodatno istakla očigledno – američka invazija je predstavljala stratešku generacijsku grešku sa, čini se, beskrajnim nizom posledica.

ABADI: Poništiti referendum

Bagdad – Irački premijer Hajder el Abadi insistirao je juče da referendum održan u iračkom Kurdistanu treba da bude proglašen nevažećim. „Nećemo prihvatiti ništa osim njegovog poništavanja i poštovanja ustava“, naveo je Abadi reagujući na predlog iz Erbila da se nezavisnost „zamrzne“, prenosi Rojters.