Ni evropski političari nisu “imuni” na plagijate, poslednji u nizu premijer Luksemburga

Našavši se pred otužbama da je plagirao diplomski rad na francuskom univerzitetu u Nansiju, Betel je izjavio da je “rad napisao pre više od 20 godina” i priznao je da “trebalo drugačije da postupi”.

Prema onlajn medijskoj kući Reporter.lu, “više od tri četvrtine” teza u njegovom radu iz 1999. godine na Univerzitetu u Nansiju je napisano “bez odgovarajućeg akademskog navođenja citata”.

“Ova institucija veoma ozbiljno shvata kršenje naučnog integriteta i biće sprovedena istraga sadržaja disertacje. Moguće sankcije će zavisiti od zaključaka istrage”, navodi se u saopštenju Univerziteta, koje prenosi Euronjuz.
Dodaje se da u to vreme institucije “nisu bile opremljene današnjim modernim softverima za otkrivanje plagijata”. Betel, koji je premijer od 2013, rekao je da će “prirodno” prihvatiti odluku univerziteta.

Njegova disertacija “Ka mogućoj reformi glasačkih sistema na izborima za Evropski parlament” ima 56 strana, a Reporter.lu tvrdi da se čak 96 odsto rada sastoji od iskopiranih odlomaka iz dve knjige, jednog novinskog članka i sa četiri veb sajta, te da samo “nekoliko pragrafa u uvodu” i “jedan jednako kratak zaključak” nisu u celini plagijati.

Nije prvi put da je neki od političara u EU optužen za plagiranje. U Nemačkoj je tokom proteklih godina nekoliko ministara podnelo ostavku zbog ovakvih optužbi. Među njima je bivša ministarka porodice Franciska Gifaj, članica Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD), kojoj je u maju ove godine Univerzitet u Berlinu oduzeo doktorat zbog plagiranja. Kako je tada navedeno u obrazloženju Univerziteta, u njenoj doktorskoj tezi korišćeni su tekstovi i reference drugih autora, a da izvori nisu označeni u dovoljnoj meri.

Doktorati su u Nemačkoj i ranije stvarali probleme političarima. Kako navodi Dojče vele, tokom poslednjih deset godina u pitanje je doveden akademski integritet najmanje 20 uglednih nemačkih političara. Među njima su bivši ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg kojem je oduzet doktorat i podneo je ostavku 2011, bivša ministarka obrazovanja Anete Šavan koja se iz istog razloga povukla sa funkcije 2013. i bivša potpredsednica Evropskog parlamenta Silvana Koh-Merin 2011.

Na meti optužbi našla se i predsednica Zelenih Analena Berbok, za čiju knjigu pod naslovom “Sada. Kako obnavljamo našu zemlju“, je austrijski “lovac na plagijate“ Štefan Veber tvrdio da ju je autorka prepisivala iz više izvora. Veber je navodno pronašao više sumnjivih mesta koja podsećaju na članke iz publikacija „Nemačke centrale za političko obrazovanje“.

Međutim, ta knjiga nije naučni rad i autorka zbog toga nije bila u obavezi da navodi izvore. Osim toga, u svojoj biografiji objavljenoj na internetu Berbok je dala lažne izjave o svojoj akademskoj karijeri i članstvu u renomiranim organizacijama, za šta se kasnije izvinila, rekavši da je to bilo “traljavo” urađeno.

Mađarski predsednik Pal Šmit je podneo ostavku u aprilu 2012, nakon što je utvrđeno da je njegova doktorska disertacija bila plagijat. Nedelju dana ranije, univerzitet Semelvajs u Budimpešti mu je oduzeo titulu doktora. Mađarski mediji su pisali da je veći deo njegove disertacije bio doslovni prevod različitih tekstova na francuskom i engleskom.

Češki ministar rada i socijalnih pitanja Petr Krčal je podneo ostavku u julu 2018, nakon svega tri nedelje na toj poziciji jer se pokazalo da je plagirao delove diplomskog rada.

Samo nekoliko dana ranije, kako je preneo RSE, ostavku je podnela i ministarka pravde Tatjana Mala, pošto su oba njena diplomska rada bila delimično plagirana. Kako je tada navedeno, ona je prepisivala ranije radove, bez citiranja izvora – čak i sa pravopisnim greškama.

Sumnjivi bili i fon der Lajen i Štajnmajer
U sumnju su dovedene čak i doktorske teze predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera. U oba slučaja je, ipak, otkriveno da su se nepravilnosti odnosile na greške u referencama i njima je dozvoljeno da zadrže svoje titule.