Ni Grčka nije osudila albansku platformu

Tu platformu sada svi u toj zemlji bliski još vladajućoj VMRO-DPMNE nazivaju Tiranskom platformom, a oni bliski još opozicionom SDSM i, uprkos svemu, još vladajućoj albanskoj stranci DUI nazivaju Skopskom platformom.

Iako je koncem decembra prošle godine Kocijas izjavio da je Grčka „jedina država koja nikada nije iznela nijedno mišljenje o unutrašnjim događajima u BJRM poštujući njenu autonomiju, nezavisnost i suverenitet“, povodom juče započete posete Nikosa Kocijasa Vašingtonu u Skoplju je opet podgrejana nada da će u makedonsko-albanskoj stvari, a motivisan grčko-albanskim stvarima, grčki ministar inostranih poslova pomenuti i aktuelne događaje u Makedoniji tokom svojih najavljenih susreta sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom i savetnikom za nacionalnu bezbednost pukovnikom Mekmasterom.

Na sajtu Ministarstva inostranih poslova Grčke ova poseta je najavljena bez bilo kakvog pominjanja tema, ali je makedonska nada verovatno bez pokrića. Grčka i Albanija imaju hroničnih nesporazuma oko grčke manjine u Albaniji i albanske u Grčkoj, ali Grčka dosad nije pokazala da se pribojava kako bi događaji u Makedoniji mogli da pogoršaju njenu poziciju u odnosima sa Albanijom. I mada su u Makedoniji polagali neke oduševljene nade u vlast Aleksisa Ciprasa, njegova je vlada ostala u pogledu spora oko imena na istim pozicijama na kojima su bile i grčke vlade njene prethodnice – nepokolebljivim. Pa je i Kocijas podvlačeći grčko nemešanje u unutrašnje makedonske stvari ponovio da je jedino što Grčku zanima pronalaženje rešenja oko imena koji Grčka smatra izvorištem iredentizma.

Sasvim je verovatno da će prvi susreti Nikosa Kocijasa sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa biti prioritetno posvećeni opasno ojačalim tenzijama između Turske i Grčke u Egejskom moru, a s tim u vezi i problemu Kipra, koji se, zbog obećavajućih rezervi gasa, javlja i kao značajan energetski faktor u protivstajanju Zapada rusko-turskom energetskom partnerstvu zvanom „Turski tok“. U kome se ozbiljno računa i na saradnju Grčke.

Prema podacima za 2015. godinu, Grčka nikako ne spada u države na koje se odnose prigovori Vašingtona o neodgovarajućim troškovima za vojsku – Atina u te svrhe izdvaja 2,38 odsto BDP i po procentualno učešću vojnih troškova u BDP-u je na visokom drugom mestu među članicama NATO. Turska mnogo ne zaostaje ni za Grčkom niti za od Alijanse do 2024. godine zahtevanih dva odsto BDP-a za vojsku – ona je sa 1,56 odsto na sedmom mestu.

„Mi nismo Sirija koja je bila razrušena, a nismo ni dezorganizovani Irak. Turska greši ako misli da je zbog ekonomske krize odbrambena sposobnost Grčke oslabljena“, naprotiv, „u vezi sa ekonomskim problemima naša briga za bezbednost i suverenitet naše zemlje je još veća nego ranije“, izjavio je povodom najnovijih grčko-turskih zategnutosti Kocijas za Katimerini.

Najnovije turske provokacije u Egejskom moru prikazuju se najkritičnijim do sada, čak do prerastanja u novi evropski i prvi unutar NATO-sukob, pa bi grčki ministar u Vašingtonu u korist Grčke mogao da iskoristi duboku nemilost u koju je Turska upala na Zapadu. Ukoliko Zapad ne želi da Atini u pomoć pritekne Moskva „Turskim tokom“.