Ni oko čega se nisu složili: Ko je pobedio u potpredsedničkoj debati Volc-Vens?

Oba kandidata su međutim bila veoma uljudna tokom sučeljavanja, uprkos žestokoj retorici koja obeležava ovogodišnju predizbornu kampanju.

Tokom sat i po debate, u studiju televizije CBS u Njujorku, pravdali su i promovisali poteze i stavove svojih predsedničkih kandidata, Kamale Haris i Donalda Trampa.

Uprkos oštroj raspravi, Volc i Vens su izbegavali lične uvrede, a najoštrije kritike upućivali su na račun Trampa, odnosno Haris.

Nakon što su se kandidati rukovali, debata je otvorena pitanjem o konfliktu na Bliskom istoku posle iranskog napada na Izrael.

Vens je ponovio tvrdnje republikanaca da je Bajdenova administracija dala Teheranu novac za napade, odmrzavanjem iranskih sredstava.

Volc je doveo u pitanje da li je republikanski predsednički kandidat Donald Tramp podoban za novi mandat u Beloj kući, ocenjujući da je previše nestabilan da bi mu se verovalo u vreme krize na Bliskom istoku.

Takođe je kritikovao Trampa zbog povlačenja Amerike iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, kojim su njegovi kapaciteti da obogaćuje uranijum bili ograničeni.

„Iran je bliži nuklearnom oružju zbog nestabilnost liderstva Donalda Trampa“, istakao je Volc.

Vens je međutim tvrdio da je svet bio mnogo sigurniji za vreme prvog Trampovog mandata.

“Donald Tramp je prepoznao da vam je potreban mir kroz snagu, da bi se ljudi plašili SAD“, rekao je Vens.

Najoštrija rasprava tokom debate vodila se međutim u pogledu unutrašnje-političkih pitanja – imigraciji, ekonomiji, pravu na abortus.

Volc je kritikovao Trampovu imigracionu politiku, ističući da je republikanski kandidat doveo do odbacivanja dogovora dve stranke o pograničnoj bezbednosti u Senatu.

Različiti stavovi izneti su i kada je reč o pravu na abortus. Volc je kritikovao Trampa zbog uloge u imenovanju troje sudija Vrhovnog suda, koji su uz ostale konzervativne kolege ukinuli pravo na abortus na nacionalnom nivou i odluku o tom pitanju prepustili pojedinačnim državama.

„Donald Tramp je sve to pokrenuo. Hvali se kako je izvanredno što je imenovao sudije i ukinuo Rou protiv Vejda (odluka suda iz 1972. godine kojom je legalizovan abortus na nacionalnom nivou)“, rekao je Volz.

Vens, koji je poznat po veoma konzervativnom stavu o abortusu, bio je umereniji tokom debate, navodeći da ne podržava zabranu abortusa na nacionalnom nivou iako se ranije za to zalagao. Ponovio je Trampov stav da bi države trebalo da odlučuju o tom pitanju.

Najoštrija rasprava bila je pri kraju debate, kada je Vens – koji je ranije rekao da ne bi potvrdio rezultat izbora 2020. godine – izbjegao da odgovori na pitanje da li bi doveo u pitanje rezultat izbora ove godine ako Tramp izgubi.

Volz je, komentarišući to pitanje, optužio Trampa i njegove lažnje tvrdnje o izbornoj prevari za nasilni napad na Kapitol 6. januara 2021. godine da bi se spriječila potvrda pobjede Džoa Bajdena.

„I dalje govori da nije izgubio izbore. Da li je izgubio izbore 2020. godine“, upitao je Volz Vensa koji je izbjegao da odgovori na to pitanje i umjesto toga optužio Haris za cenzuru suprotnih stavova na internetu.

Uprkos oštroj raspravi, TV sučeljavanje između potpredsjedničkih kandidata održano je atmosferi koja je bila više prijateljska nego što je to bio slučaj tokom debate između Haris i Tramp.

Tokom rasprave o oružanom nasilju u zemlji, Volc je naveo da je njegov tinejdžer bio svedok pucnjave u jednom opštinskom centru posle čega je Vens rekao:

„Žao mi je zbog toga. Isuse, smiluj se“.

„Cenim to“, uzvratio je Volz.

Potpredsjednički kandidati su tokom debate takođe bili primorani da pravdaju neke ranije izjave.

Republikanski kandidat za potpredsednika je tokom sučeljavanja komentarisao svoje ranije izjave o Trampu kojeg je, uoči izbora 2016. godine, uporedio sa Hitlerom.

„Nisam bio u pravu kada je reč o Donaldu Trampu. Nisam bio u pravu, pre svega zato što sam verovano nekim medijskim izvještajima za koje se ispostavilo da predstavljaju falsifikovanje onoga što je radio.

Međutim, što je važnije, Donald Tramp je doneo rezultate američkom narodu“, poručio je republikanski kandidat za potpredsednika.

Volz je pak upitan da prokomentriše izvještaj ove nedelje da nije bio u Kini tokom nasilnog obračuna na trgu Tjenanmen, kao što je to prethodno tvrdio.

„Bio sam tamo to leto i pogrešno sam se izrazio o tome. Bio sam u Hong Kongu i Kini tokom demokratkih protesta, i na osnovu toga sam mogo naučio o tome šta znači biti u državnoj upravi“.

Kandidati su uglavnom poštovali pravila debate, dok je televizija CBS prepustila kandidatima da jedan drugom proveravaju iznesene tvrdnje.

Međutim, tokom pitanja o imigraciji, moderatori su podsetili Vensa da imigranti sa Haitija – koji žive u Ohaju – imaju legalan status uprkos suprotnim tvdnjama senatora.

Vens je zbog toga protestovao, navodeći da moderatori nije trebalo da proveravaju činjenice. Dok je nastavio da govori, mikrofon mu je isključen.

Istorijski gledano, potpredsednički kandidati i njihove debate ne utiču mnogo na rezultate izbora, ali analitičari smatraju da bi ove godine moglo da bude drugačije s obzirom na to da je trka između Haris i Trampa veoma tesna u državama koje su odlučujuće za ishod izbora.

Debata Vensa i Volza takođe bi mogla da ima veći uticaj na birače ove godine zato što su se Haris i Tramp susreli u debati samo jednom.

To znači da je potpredsednička debata u utorak možda poslednja šansa da birači uživo vide sučeljavanje dva tabora.

Birači na prethodnim predsedničkim izborima bili su u prilici da prate nekoliko debata predsedničkih kandidata, ali je ovogodišnja predizborna kampanja drugačija.

Tramp je u junu učestvovao u debati sa predsjednikom Džo Bajdenom, čiji je loš nastup doveo do poziva da se povuče iz predsedničke trke. Nakon što je Haris postala demokratska kandidatkinja, prošlog meseca je učesvovala u debati sa Trampom.

Birači u 6 od 50 američkih država već imaju priliku da ranije glasaju. Do 16. oktobra, prevremeno glasanje biće organizovano u još 14 država.