„Ni vođe ne traju večno“: Da li se režim Bašara al Asada u Siriji razbio?

Hafez al-Asad je umro u junu 2000. On ipak nije bio besmrtan.

Njegov režim, međutim, živi pod vođstvom njegovog sina Bašara al-Asada.

Bilo je trenutaka kada je opstanak Bašarovog režima delovao sumnjivo, piše CNN.

Kada se Arapsko proleće zakotrljalo regionom 2011. godine, svrgavajući autokrate u Tunisu, Egiptu i Libiji, i masovni protesti izbili u Jemenu, Bahreinu i Siriji, neki su počeli da pišu epitafe dinastiji Asad.

Ali saveznici Sirije – Iran, libanski Hezbolah i Rusija – pritekli su u pomoć.

Poslednjih nekoliko godina borba u Siriji između korumpiranog, brutalnog režima u Damasku i podeljene, često ekstremne opozicije izgledala je zamrznuta.

Da li se noćna mora sirijskog građanskog rata bližila kraju? Da li je Bašar al-Asad pobedio?

Svakako, to je bila pretpostavka mnogih, uprkos činjenici da su veliki delovi Sirije bili pod kontrolom kurdske milicije koju podržavaju SAD i sunitske frakcije koje podržava Turska; da su Hezbolah, Iran i Rusija podržavali režim; da SAD kontrolišu područja u istočnoj Siriji; da je Izrael izvodio vazdušne udare kad god i gde god je hteo; i da je ISIS, iako poražen, ipak uspeo da pokrene napade udari i beži.

To što je vlada u Damasku i dalje stajala posle svega toga je samo po sebi delovalo kao dostignuće.

Ipak, to je bila iluzija pobede režima, iznenada slomljena ove nedelje nakon što je opozicija, predvođena nekada povezanom sa Al Kaidom Džabhat al-Nusrom – preimenovana u Hajat Tahrir al-Šam – pokrenula ofanzivu iz provincije Idlib i za samo 72 sata uspeli da dođu sve do centra Alepa.

Do subote uveče, sirijski nalozi na društvenim mrežama brujali su o tome da se vladine snage urušavaju širom severnog dela zemlje, a pobunjenici napreduju ka centralnom gradu Hami.

Tamo je, početkom 1982, Bašarov otac naterao svoju vojsku i obaveštajne službe da pobiju hiljade njegovih protivnika, okončavši ustanak predvođen Muslimanskom braćom.

Zašto je u periodu od samo nekoliko dana brana pukla?

Očigledno objašnjenje je da su ključni saveznici Sirije – Rusija, Iran i Hezbolah – svi pod pritiskom i da su spustili oprez.

Hezbolah – koji je igrao ključnu ulogu u jačanju režima tokom najmračnijih dana građanskog rata – povukao je većinu svojih trupa kući nakon 7. oktobra 2023. da se bore protiv Izraela, koji je kasnije ubio većinu višeg rukovodstva grupe.

Rusija je takođe igrala ključnu ulogu u održavanju vlade u Damasku nakon što je poslala trupe i ratne avione u Siriju u septembru 2015.

Ipak, sada je glavni prioritet Moskve rat u Ukrajini. I, konačno, iranski savetnici i baze u Siriji bili su pod čestim napadima Izraela tokom prošle godine.

Iza svega ovoga, postoji osnovna realnost dugovečnosti. Dinastija Asad je na vlasti 53 godine, od 1971. Iako je njen puki opstanak dostignuće, nema šta drugo da pokaže.

Endemska korupcija i loše upravljanje bili su teret za ekonomiju čak i pre izbijanja građanskog rata 2011.

Od tada je život prosečnog Sirijca postao lošiji. Rat je ostavio stotine hiljada mrtvih, dok su milioni više ili interno raseljeni zbog progonstva.

Iznova i iznova od 1971. dinastija Asad je preživela unutrašnje i spoljašnje izazove i živela da bi se borila još jedan dan. Ipak, ništa, ni režimi, ni vođe, ne traju večno.