Nije isključena velika koalicija SDP i HDZ

Sagovornici Danasa iz Zagreba, međutim, ukazuju i na nedostatke merenja popularnosti učesnika izbora.

Istraživanja pokazuju relativno preciznu sliku političkih trendova, ali se tek uslovno mogu tretirati kao izborna prognoza, kaže za Danas politički analitičar Davor Đenero.

„Prikazuju (ankete) odnose snaga unutar države kao jedne izborne jedinice, a u hrvatskom slučaju do devijacije rezultata dolazi zbog toga što je zemlja podeljena u deset izbornih jedinica i još važnije, zato što se izborni prag obračunava na nivou izborne jedinice, a ne na nivou države“, objašnjava Đenero.

Tako nakon svakih izbora Istarski demokratski savez, regionalna stranka, igra važnu ulogu, uvek s barem tri poslanika, koliko je potrebno za formiranje kluba, iako je istraživanja na nacionalnom nivou „jedva prepoznaju“.

Kako navodi Đenero „u protekla dva ciklusa takav su status, doduše sa manjim brojem poslanika, stvorili Reformisti, stranka koji imaju snažno uporište na severozapadu Hrvatske“, a u unutrašnjosti Dalmacije Most.

Da anketama ne treba potpuno verovati smatra i Marko Špoljar, novinar Jutarnjeg lista, koji za Danas kaže da iako prema poslednjim istraživanjima tri najrelevantnije agencije HDZ uživa poverenje 28-30 odsto birača, SDP 25-28 odsto, a Domovinski pokret Miroslava Škore 10 odsto, a da ostale stranke ne prelaze izborni prag od pet odsto, rezultati svih ovih anketa imaju „ozbiljne metodološke probleme“.

„Prvo, SDP na izbore ne ide sam nego u sve široj ‘kobasici’ manjih stranaka, od kojih su neke usko interesne, na primer, Stranka penzionera, a druge regionalne. Dakle, mi nećemo imati pravu sliku o jačini lista sve dok anketari ne uzmu za fakt to da, zamislite samo, neke stranke na izbore idu u koaliciji“, kaže Špoljar.

Najvećim problemom istraživača Špoljar smatra to što su svi rejtinzi stranaka sagledani na nacionalnoj ravni. Takođe, istraživači „potpuno potcenjuju ad hoc političke inicijative koje će se pojaviti na ovim izborima“.

Špoljar zaključuje da je sada favorit izbora HDZ, čiju je vladu „koju su zbog nekretninskih afera ministri napuštali kao na traci epidemija virusa korona na neki način spasila“.

Ipak, on očekuje i probleme za listu premijera i lidera HDZ-a Andreja Plenkovića.

„Premijer će za par dana videti kakvu je neverovatnu stratešku grešku učinio kada je HDZ-ove saborske zastupnike i svoje koalicione partnere – političke patuljke koji u saboru služe samo za mehaničko podizanje ruku za vladine predloge – naterao da podrže predlog o raspuštanju parlamenta, bez da su izglasali veoma važan Zakon o obnovi Zagreba“, ukazuje Špoljar.

On misli da će HDZ zbog toga izgubiti dosta glasova jer centar Zagreba posle zemljotresa u martu „izgleda kao Bejrut“.

Đenero smatra da je sreća za SDP što ne postoji snažnija politička opcija koja bi bila „levije“ od njega, pa se glasovi levice ne rasipaju.

„Primorje, Zagreb i većina većih gradova tradicionalno glasaju za SDP, Dalmacija i središnja Hrvatska za HDZ, severozapad i Istra za liberalne opcije, a u Slavoniji HDZ već nekoliko ciklusa gubi uporište zbog jačanja protestnih pokreta: najpre je to bila Hrvatska demokratska Slavonsko-baranjska stranka (HDSSB) Branimira Glavaša, a sada je to Domovinski pokret Miroslava Škore“, objašnjava Đenero.

Kao što je Glavaš, „zbog karaktera pokreta, ali i zbog sumnje za ratne zločine, bio neupotrebljiv kao koalicijski partner, tako bi se sada moglo dogoditi i s Škorom, s jedne strane zato što je to jedina stranka u Hrvatskoj posredstvom koje, finansiranjem, Putinov režim nastoji uticati na stanje u Hrvatskoj, a s druge strane zbog njihovih antiliberalnih, antidemokratskih i nacionalističkih stavova“, navodi analitičar.

„Stranku iza koje prepoznatljivo financijski stoji Gazprom nitko u nekoj evropskoj državi ne može doživljavati kao poželjnu udavaču. Nacionalistički radikalizam, kojeg Škoro zastupa u ovoj kampanji, za razliku od predsjedničke, kad je bio daleko umjereniji, može privući 10 odsto biračkog tijela, taj dio će biti vatreni sljedbenici takve stranke, ali ostatku parlamentarne arene takva je pozicija odiozna“, kaže Đenero.

On naglašava da je „ključni politički zahtev“ Škorinog Domovinskog pokreta ultimatum da se posle izbora ne sarađuje s poslanicima manjina, pre svega s Miloradom Pupovcem i SDSS-om, dok Plenković na Pupovca gleda „kao na tradicionalnog i važnog koalicijskog partnera“.

Ako Plenkovićev HDZ osvoji relativnu većinu glasova, naš sagovornik smatra da će oni pokušati da sastave vladu pre svega s poslanicima manjina, a tek će onda „tražiti saveznike među malim strankama iz liberalnog polja“.

„SDP će teško moći doći do većine, jer i za njega su Škoro i njegova sljedba kontaminirani, a samo s liberalnim partnerima i manjinskim zastupnicima vrlo teško može doći do nužnih 76 mandata“.

Nije isključeno, navodi Đenero, da će nakon izbora HDZ i SDP biti primorani na veliku koaliciju, jer će zbog ekonomske krize koja tek dolazi, a možda i zbog povratka pandemije, biti nužno brzo formirati stabilnu većinu.

Problem SDP-a je, smatra Marko Špoljar, što levičarske teme ne uspeva da nametne kao najvažnije, i to što je predsednik stranke Davor Bernardić „jako slab lider“. „On je spretan u stranačkim kombinacijama, ali nije vešt javni komunikator. Niti je harizmatičan lider“.