Nije normalno da se Srbi i Srbija osećaju prozvanim

Kako je navela, nivo opreza od pretnji po nacionalnu bezbednost podignut je na najviši stepen nakon krvoprolića, koje je, kako je istakla, dobro pripremljeni teroristički napad. Premijerka je naglasila i da niko od uhapšenih osoba nije bio na spisku za praćenje zbog mogućeg terorizma.

Napad se dogodio u vreme kada je mnoštvo ljudi prisustvovalo molitvi u petak i smatra se najsmrtonosnijim u istoriji zemlje. Dvadesetosmogodišnji napadač iz Australije pod imenom Brenton Tarant, kako pišu tamošnji mediji, preuzeo je odgovornost za napad i nalazi se u zatvoru.

Kako je sam priznao, namerno je otišao na Novi Zeland da bi planirao i izveo napad. Još dvojica muškaraca i jedna žena su uhapšeni, dok je treći muškarac nakon hapšenja ubrzo pušten na slobodu, potvrdio je policijski komesar Majk Buš, prenosi agencija AP. Svi uhapšeni danas će se pojaviti u sudnici.

Premijer Australije Skot Morison potvrdio je vest o privođenju Australijanca i dodao da je napad na Novom Zelandu „delo jednog ekstremno desničarskog teroriste“.

U javnosti u Srbiji naglašeno je to što je, kako se navodi u izveštajima, jedan od napadača na džamije na oružju koje je koristio ispisao ćirilicom imena Miloša Obilića, Baje Pivljanina, Novaka Vujoševića i Marka Miljanova, i da je u automobilu, kojim se dovezao, puštao pesmu „Od Bihaća do Petrova Sela“, u kojoj se pominje i Radovan Karadžić.

Analitičari napadača iz Australije upoređuju sa norveškim teroristom Andersom Brejvikom koji je 2011. u Oslu ubio 77 osoba. Za Predraga Petrovića, iz Beogradskog centra za bezbednost, postoje velike sličnosti između napadača sa Novog Zelanda i Brejvika.

„Pretpostavljam da jedan deo tih desničarskih organizacija koje operišu i u Zapadnoj Evropi i širom sveta smatraju da se i u Bosni vodio jedan verski rat i da se radilo o tome da je bilo potrebno odbraniti hrišćansku zapadnu civilizaciju od najezde muslimana. Moja pretpostavka je da je i Brejvik kao i napadač sa Novog Zelanda našao inspiraciju u tome“, kaže naš sagovornik.

No, nije to samo nešto što se dešavalo u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka, dodaje Petrović i ukazuje da treba sagledati širi kontekst svega što se događa u svetu – demografske promene, priliv migranata posebno u Evropi – „što je verovatno stvorilo jedan jako loš i negativan osećaj u tom pojedincu“.

„Definitivno je ovde reč o usamljenom vuku, izdvojenom pojedincu koji je u međuvremenu radikalizovan i koji je postao nasilni ekstremista. Takvih slučajeva je bilo i biće i ubuduće. Problem je što se ne sme dozvoliti da se upadne u začarani krug recipročne radikalizacije gde jedan ekstremizam rađa drugi“, kaže Predrag Petrović.

On ističe da je jako važno boriti se protiv toga i malo više posvetiti pažnju desnom ekstremizmu jer, tvrdi dalje, „činjenica je da zbog napada koji su se dešavali u Evropi u proteklih pet godina od izbijanja rata u Siriji sva pažnja bila posvećena tzv. islamističkom ekstremizmu dok je desni ekstremizam zbog toga i zbog drugih stvari – socioekonomskih prilika, priliva migranata, krize liberalne demokratije kao političkog poretka – počeo da buja i raste i kroz politički populizam, ali i kroz rast ekstremnih političkih grupacija koje pokušavaju da uspostave alternativni model uređenja društva koji je drugačiji u odnosu na liberalnu demokratiju“.

Sagovornik Danasa zaključuje da iz svih tih „ozlojeđenosti“ nastaju pojedinci koji izvode ovakve napade, te ukazuje da je mala verovatnoća da se nešto slično dogodi u Srbiji.

Da je reč o izolovanom slučaju smatra i Pavle Jevremović, bivši ambasador u UN, koji ističe da je ovo tipičan primer savremene socijalne patologije.

„Ovo je za mene tipičan primer savremene socijalne patologije. Krajstčerč je jedno tiho, mirno mesto, poznato po sportistima, u kojem živi skroman radan svet i nema bogataša. U jednoj takvoj učmaloj sredini se našao jedan mladić koji ko zna kakve je sajtove preturao i onda se desi šta se desi. Slične akte bezumnog nasilja imate i po Americi. To je svojevrsni fenomen danas“, kaže za Danas Jevremović.

On naglašava da ovaj slučaj nema baš nikakve veze sa Srbijom, te da „svaka budala može da koristi naše simbole za ko zna zašta.“ Kako je naveo, ne bi trebalo da se „podmećemo“ oko toga da je napadač puštao u kolima srpsku pesmu i da je imao na oružju ispisana imena srpskih junaka jer „će se onda naći neki drugi ludaci koji će reći da su Srbi krivi. Tako se u Švedskoj dogodio onaj masakr inspirisan u ono vreme ratom na našom prostoru.“

Nije normalno ni za naše prilike da se osećamo prozvanim. Blage veze to nema s nama. U krajnjoj liniji zašto bismo se podmetali jer možemo da izazovemo opet na nekoj drugoj strani kod neke druge budale konfliktne situacije, a to nam ne treba“, zaključuje Jevremović.

Kada je reč o tome da je prema pisanju medija, napadač na oružju koje je koristio imao ispisana imena srpskih junaka, a u kolima se čula pesma u kojoj se pominje Radovan Karadžić, Đokica Jovanović, sociolog, kaže za Danas da su ekstremisti ljudi koji su nadahnuti raznim stvarima, pa tako, na primer, i rasizmom u SAD.

„Ne vidim povezanost sa Srbijom iz onoga što čitam. U ovoj eri komunikacija koriste se razni simboli, što me uopšte ne čudi. Kada pogledate unazad, pogledajte simbole raznih ekstremističkih formacija, i manjih i većih, a i pojedinaca. Simboli se često i zloupotrebljavaju, ne sa zlom namerom, nego dolazi do identifikacije s nekim njihovim predstavama“, objašnjava naš sagovornik.

On, međutim, naglašava da se u tom kontekstu može govoriti i o nekom vidu egzibicionizma. „Oni koji se koriste simbolima idu i na nekakvu ekskluzivu. Tragaju i vole da koriste simbole koji su u manjem opticaju, pa pretpostavljam da je reč o egzibicionizmu“, zaključuje Jovanović.

Među stradalima nema državljana Srbije

Počasni konzul Srbije na Novom Zelandu Stevan Berber je za Radio Beograd 1 rekao da je pokrenuo proceduru da ustanovi da li među žrtvama ima državljana Srbije i naveo da „izgleda da takvih osoba nema“.

Osude međunarodne zajednice

Međunarodna zajednica osudila je napad na dve džamije na Novom Zelandu. Među prvima se oglasio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je rekao da napad predstavlja „novi primer rastućeg rasizma i islamofobije“. Francuski predsednik Emanuel Makron je ocenio napad kao „užasan zločin“ dodajući da će francuske vlasti sarađivati s međunarodnim partnerima u borbi protiv terorizma.

Gradonačelnik Londona Sakid Kan je izrazio solidarnost narodu Novog Zelanda, dok su španske vlasti osudile „grozan napad“ i uputile izraze saučešća. Nemačke vlasti su osudile „brutalan zločin“ i izrazile solidarnost narodu i vlastima Novog Zelanda. Napad su osudile vlasti u Švedskoj i Danskoj navodeći da je ekstremizam ponovo pokazao svoje „odvratno lice“ i da se osuđuje terorizam u svim oblicima. Pakistanski premijer Imran Kan je rekao da „terorizam nema religiju“. Napad su osudili i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Telegram saučešća je uputio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.