Rat u Ukrajini prerastao je u ključan trenutak čitave Putinove vladavine u Rusiji. Čak i ako ostane na vlasti još 25 godina, ruskog predsednika do kraja života će se smatrati ratnim zločincem, piše hrvatski N1.
Ipak, posledice rata još su dalekosežnije: on će ostaviti mrlju na ruskom društvu i politici koja neće nestati Putinovim odlaskom.
Promene koje je Putin uveo tokom svoje vladavine garantuju da se Rusija neće promeniti kada njegova era napokon završi.
Putin je prisvojio rusku elitu, čak i njen takoreći liberalni deo, i umešao ih u ruske zločine u Ukrajini.
Dobio je podršku javnosti za rat, iskorištavajući apatiju društva, ali i njegovu nostalgiju za ruskom imperijalnom istorijom.
Takođe je otrovao ruske odnose sa Zapadom do te mere da ih njegovi nasljednici neće moći lako popraviti, piše Forin afers, prenosi N1 Hrvatska.
Učinivši rusko društvo suučesnicima u ratu, Putin je odložio mogućnost dramatične promene vladajuće strukture, čak i nakon što on sam napusti političku scenu.
Usto je stvorio velike probleme SAD-u i njegovim saveznicima, nimalo manje izazovne od onih koje već imaju s Kinom.
Elita
Teško je razmišljati o Rusiji, a ignorisati Putina.
On je odgovoran za brutalni rat u Ukrajini, ali i za vladavinu terora u Rusiji, kakvu zemlja nije videla još od vremena Josifa Staljina.
Ko može da se suprotstavi američkom predsedniku Bajdenu koji je tokom posete Poljskoj ubrzo nakon početka ruske invazije izjavio: „Zaboga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“?
Ali problem nije samo Putin.
Njegova vladavina je u tolikoj meri oblikovala elitu i javnost u Rusiji da će njeni uticaji ostati i nakon njegovog prestanka moći.
Mnogi pripadnici elite koji okružuju i podržavaju Putina pripadaju grupi takozvanih si-liberala, odnosno sistemskih liberala.
Mnogi od njih su u svojim počecima radili na ekonomskim reformama tokom liberalnog perioda u Rusiji tokom 90-ih godina prošlog veka.
To su sposobni menadžeri koje je prisvojio Kremlj; razumeju prirodu Putinovog sistema, ali mu se ne protive.
Umesto toga, oni koriste svoje impresivne profesionalne veštine da upravljaju ruskom ekonomijom i omogućavaju režimu da preživi na svom destruktivnom putu.
Guverner ruske Centralne banke Elvira Nabiulina odigrala je ključnu ulogu u vođenju Rusije kroz ekonomsku nestabilnost 2014. godine.
Tada je cena nafte drastično pala, Zapad je uveo sankcije Rusiji zbog aneksije Krima, a rublja je izgubila više od polovine vrednosti u odnosu na dolar.
Godine 2018. Nabiulina je pozvana u Vašington da govori na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda, gde je sa tadašnjim direktorom fonda razgovarala o načinima kontrole inflacije.
Sada ona pokušava da zaštiti Rusiju od zapadnih sankcija i tako omogući Putinu da nastavi rat.
Šačica tih figura, poput cara privatizacije 90-ih Anatolija Chubaisa, uspelo je otići u inostranstvo, no velika većina ostala je na svojim pozicijama.
Bivši ministar finansija i zamjenik premijera Aleksej Kudrin, tek je krajem prošle godine dao ostavku na svoju poziciju u vladi.
Ipak, to nije bila ostavka iz protesta: Kudrin je preuzeo restrukturiranje ruskog tehnološkog giganta Yantexa, s Putinovim blagoslovom, nakon što je Yantex pogođen zapadnim sankcijama.
Drugi su se distancirali od ekonomije i postali strastveni realizatori Putinove imperijalističke vizije.
Posebno je zanimljiva priča Sergeja Kirijenka, zamenika šefa Putinovog kabineta: Kirijenko je kratko bio premijer 1998. godine, a svojevremeno je bio blizak saradnik lidera liberalne opozicije Borisa Njemcova, koji je ubijen ispred Kremlja 2015. godine.
Kirijenko se povezao sa Putinom 2000. godine i od tada je postao jedan od najuticajnijih zvaničnika Kremlja.
On ima beskonačnu količinu odgovornosti – nadgleda veći deo propagande i poruka koje dolaze iz Kremlja i pomaže u ispiranju mozga da Rusi nastavljaju da podržavaju rat u Ukrajini, ali i suzbijanje ostataka liberalnog građanskog društva u Rusiji.
Zovu ga „regentom“ okupiranih delova Ukrajine, a on tamo putuje u Putinovo ime da nadgleda integraciju okupirane Ukrajine u Rusiju.
Neki članovi Putinove elite ostali su na svojim pozicijama iz straha da će biti uhićeni i prozvani izdajnicima, a neki tvrde da upravo oni štite zemlju od još razornijih politika.
Drugi sebe smatraju žrtvama kako kažu “nepravednih” sankcija Zapada.
Moguće je i da preziru Putina, no svejedno mu služe, bez obzira na ono što privatno misle.
Zašto Putinova elita sve više podržava Putina iako ih malo veruje u njegove vizije?
Ovi visoko obrazovani profesionalci verojatno shvaćaju da su svoje sudbine vezali za brod koji tone, ali ne mogu ga napustiti.
Veličina Putinovh zločina prerasla je sve što su mogli zamisliti.
Oni moraju znati da svet ne smatra Putina kao isključivog krivca za te zločine.
Oni sami su u njih direktno umešani, piše Forin afers, prenosi N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.