Nikad oštriji izveštaj visokog predstavnika o BiH: Zapad podržava Šmita, Rusija i Kina ga osporavaju

Sve zemlje stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, osim Kine i Rusije, bezuslovno su podržale šestomesečni izveštaj visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita, koji je bio pun kritika i upozorenja – na prvom mestu prema vlastima Republike Srpske, posebno njenom predsedniku Miloradu Dodiku. Akcije koje sprovode entitetske vlasti mogle bi, kako je rekao Šmit, da dovedu do ozbiljnog scenarija.

„Njihova pretnja da će paralisati državne organe blokiranjem njihovog rada i nedonošenjem odluka, pretnja je funkcionisanju države i njenoj sposobnosti da ispunjava svoje obaveze“, rekao je Šmit.

On je ujedno upozorio na opasnost od „uspostavljanja paralelnog okvira RS“, odnosno stvaranja države u državi, istakavši da bi, ako se tome dodaju i pritisci na pravosudne organe, to moglo da ugrozi kompletan sistem.

„Scenario s ozbiljnim posledicama“

„Ako se nastave, te radnje bi mogle da dovedu do – de fakto, ako ne i de jure – raspuštanja države BiH, što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik stalno zagovara. To bi bio scenario s ozbiljnim posledicama“, upozorio je Šmit. On je kao jedinu pozitivnu stvar naveo otvaranje pregovora Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom u martu ove godine.

Otvaranje pregovora je iz EU opravdano „izuzetnim napretkom“ koje su vlasti u BiH napravile u poslednjih godinu dana. Iako je deo tog napretka i Dodikov SNSD, koalicioni partner u državnoj vlasti, pitanja koja je Šmit naveo u izveštaju kao pretnju tada nisu uzimana u jednačini relevantnosti za otvaranje pregovora.

Za razliku od Amerikanaca, kineski i ruski ambasadori u Savetu bezbednosti ne samo da su osporili Šmita kao visokog predstavnika, već su se usprotivili i najavljenom nacrtu rezolucije o Srebrenici, koja je tokom debate postala sastavni deo izlaganja većine zemalja.

„Da bi se razumela šira slika, potrebno je pogledati izveštaj iz RS“, rekao je u svom obraćanju ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja, navodeći da je u BiH uspostavljen antidemokratski sistem, jer se potkopava nadležnost entiteta. Šmit, ponovio je, nema mandat da sedi u Savetu bezbednosti.

„Ova rezolucija je suprotna Ustavu BiH, ne predstavlja volju svih u BiH i njen tekst je suprotan Dejtonskom sporazumu. Njeno usvajanje vratiće BiH na stari sukob i neće pomoći napretku zemlje“, ocenio je Nebenzja, govoreći o najavi usvajanja tog dokumenta koji će se naći na sednici Generalne skupštine UN 23. maja ove godine.

„Pretnja novim genocidom“

Zasmetalo je ruskom ambasadoru i obraćanje predsedavajućeg Predsedništvu BiH Denisa Bećirovića, koji je rekao da BiH jedina može da nastupa kao subjekt u međunarodnim odnosima, te zato nikakvi izveštaji iz RS ne mogu da budu relevantni. Dok Nebenzja ističe da stavovi Bećirovića ne predstavljaju zajednički stav svih članova Predsedništva BiH, Bećirović upozorava na sistemsko negiranje genocida od strane vlasti RS, te ocenjuje da te poruke „mogu da budu pretnja novim genocidom“.

„Lideri Republike Srpske ne poštuju presude sudova, oni slave presuđene ratne zločince i kažu da će i dalje sprovoditi mere koje su doneli ti ratni zločinci. To se može uzeti kao pretnja da se počini novi genocid. Zato je potrebno da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju“, rekao je Bećirović. On je kao glavnog krivca za probleme u BiH optužio Srbiju, čije je, kako je rekao, rukovodstvo državne bezbednosti osuđeno zbog učešća u zločinima u BiH tokom proteklog rata.

Nije dugo trebalo čekati na odgovor iz RS, čiji zvaničnici su i pre predstavljanja Šmitovog izveštaja odbacili sve optužbe. Dodik je za medije u RS rekao da je Bećirović „lažima nadmašio sam sebe, prvenstveno tvrdeći da govori u ime BiH“.

„Niko iz Republike Srpske ne može toliko da poništi BiH jednim potezom koliko je to učinio Bećirović – lažima na račun Republike Srpske, posebno onom o ugrožavanju mira“, rekao je Dodik.

On se osvrnuo i na prijetnju novim genocidom: „Tvrditi da Republika Srpska preti, kako Bećirović kaže, novim genocidom, zaslužuje dva pitanja. Koji je to bio stari i da li je on uopšte normalan ako tako olako izgovara tako teške i opasne stvari“, prenose mediji u RS izjavu Dodika nakon sednice Saveta bezbednosti UN.

Sankcije?

Iako Šmit u svom izveštaju nije eksplicitno iznosio pretnje sankcijama zbog politike za koju je naveo da je antidejtonska, Dodika je etiketirao ambasador Sjedinjenih Država u UN Robert Vud. On je dao bezrezervnu podršku Šmitu i korišćenju „bonskih ovlašćenja“, upozorivši na potkopavanje institucija BiH od strane vlasti RS.

„Brojni izazovi su pred tom zemljom, uključujući i secesionističku retoriku. Dodik pokušava da potkopa državne institucije i redovno poziva na to. Njegova retorika preti miru i stabilnosti u regionu. Moramo se suprotstaviti tome“, rekao je Vud.

On se osvrnuo i na negiranje genocida i rezoluciju o genocidu: „Istorijska je činjenica da je u Srebrenici počinjen genocid, to je pravni zaključak koji je potvrdio Međunarodni krivični sud. SAD će nastaviti da koriste sve raspoložive alate, pa i sankcije, kako bi promovisale odgovornost onih koji podstiču na korupciju i destabilizaciju zemlje“, zaključio je Vud.

Na sednici se prisutnima obratio i ambasador Srbije u UN Saša Mart, koji je rekao da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH, i koja je najbliži partner Srbiji. Ipak, naglasio je da rezolucija o Srebrenici ne doprinosi pomirenju, jer nije plod konsenzusa unutar BiH. Mart tvrdi da je cilj rezolucije naplata ratne odštete od Srbije i reaktivacija tužbe BiH protiv Srbije.

„Umesto priznanja, ovde čujemo negiranje. Ovde se zaista suočavamo s negiranjem čovečnosti. Ne treba ovde govoriti o tome kako će rezolucija o Srebrenici dovesti do nestabilnosti u državi. To je samo pretnja onih koji žele da kontrolišu istinu u regionu i da i dalje nastave da slave i nagrađuju ratne zločince, te da viktimizuju žrtve“, rekao je u odgovoru predstavniku Srbije ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija.

Stav Kine

Kina je bila posebno kritična prema Šmitu i njegovom izveštaju, u osudi korišćenja „bonskih ovlašćenja“ i rezolucije o Srebrenici.

„Rezolucija ne doprinosi izgradnji mira i stabilnosti. Kina je pozivala sponzore nacrta rezolucije na razgovor. Rezolucija nije dosledna u želji da se zadrži mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i nije u skladu s prvobitnom svrhom pokazivanja jedinstva. Nadam se da će strane osnažiti komunikaciju kako bi pronašle odgovarajuće rešenje“, poručio je kineski ambasador Geng Šuang.