Nikada neće biti mira i demokratije sa Asadom

Politički život u Siriji je potpuno zamro, a nakon 1982. godine, i masakra u Hamamu, Hafey el Asad je zabranio i ukinuo kako leve tako i desničarske političke pokrete. To je bio kraj političkog života u Siriji – počela je svoju priču Žumana Seif, advokatica i braniteljka ljudskih iz Sirije, na nedavno održanom Ženskom sudu: feministički pristup pravdi u Beogradu u organizaciji Žena u crnom u saradnji sa Anima (Kotor), Fondacijom CURE (Sarajevo) i Centra za žene žrtve rata (Zagreb).

Seif je jedna od osnivačica pravnog komiteta sirijskih žena, ženskog sirijskog lobija, ženskog političkog pokreta. Pre revolucije bila je članica Deklaracije iz Damaska, radila je u Adidas tekstilnoj industriji.

Ispričala je da je njen otac otac 1994. ušao u parlament kao nezavisni poslanik i počeo da se bori protiv korupcije.

– Onda je 1996. moj brat nestao. To je bila poruka režima. Ostali smo bez imovine, sve nam je konfiskovano. Hafez el Asad je umro 2000. godine, pa je njegov sin nasledio zemlju i nas građane kao njegove robove. Kada je mlađi Asad preuzeo vlast na taj nedemokratski način, bio je mlad, obrazovan u Engleskoj, govorio je o prihvatanju različitosti i mi smo smatrali da će se na neki način zemlja usmeriti ka demokratiji. U situaciji gde su organizacije civilnog društva bile potpuno zabranjene, mi smo se okupili i uspostavili organizaciju Prijatelji građanskog društva. Nakon toga su počele da niču organizacije u drugim gradovima i započeo je dijalog. Režim je dopustio da se dijalog odvija oko godinu dana, a posle toga su počela hapšenja, praćeni smo, neki su nestali. To je bilo 2001, a režim je te uhapšene lidere pustio iz zatvora krajem 2007. kada smo osnovali Savet Deklaracija iz Damaska – istakla je Seif.

Ukazala je da je u tom savetu bile 25 odsto žena, te da je Fida Horani izabrana za predsednicu.

– Odmah posle toga, svi lideri i liderke, uključujući mog oca su uhapšeni i proveli su dve i po godine u zatvoru. Tada je u Siriji zavladalo beznađe. Narod je bio okrenut Arapskom proleću u Egiptu, Libiji, Tunisu. Muškarci su tada smatrali da ne treba praviti velike demonstracije, da treba pisati molbe ministru unutrašnjih poslova. Međutim, žene su se 16. marta 2011. okupile na velikim demonstracijama u Damasku. Tog dana je uhapšeno 37 žena. Počele smo da organizujemo sopstvene demonstracije. A tako su se i muškarci priključili – navela je Seif.

Ona je naglasila da je taj koordinacioni komitet vodila jedna pravnica, koja je kidnapovana i do danas se ne zna gde je.

– Žene su zaista bile liderke i u prvim redovima tih prvih sedam meseci sve dok ta revolucija nije prerasla u sukob sa režimom. Režimsko nasilje je bilo veoma okrutno, oni su hapsili demokratski orijentisane lidere, sekularne i mnogi su ubijeni pod torturom, mučeni, kako muškarci, tako i žene. Ostali su morali da pobegnu iz Sirije. U isto vreme režim je iz zatvora pustio kriminalce, ekstremiste i režim ih je podržavao na sve moguće načine, novčano, oružano, i stavio monopol na revoluciju. Bez obzira na te zajedničke principe koje je taj demokratski pokret delio sa Evropom i Amerikom, oni su od njih tražili pomoć, ali oni nisu ništa učinili za njih. Saudijska Arabija, Katar, sve te verske zemlje nisu demokratski orijentisane, one su davale ogromnu podršku toj islamističkoj opoziciji. Oni su imali podršku, novac, sve, a demokratski pokret nije imao ništa. Tako smo dospeli u ovu situaciju – ispričala je Žumana.

Prema njenim rečima, Sirijci sada veruju da cela ta stvar nema više veze sa njima, nego je reč o pregovorima SAD i Rusije, „a to dokazuje činjenica je održano puno konferencija o Sirija, bez učešća ljudi iz Sirije“.

– Posle svega što se desilo, nikada neće biti ni mira ni demokratije sa Asadom. On je koristio hemijsko oružje, zločine protiv čovečnosti. Čak i Sirijci koji su ostali u Siriji i bili lojalni, Asad im više ništa ne znači. Uprkos tome, posle Alžira i Sudana, ja sam optimista. Oni su pokušali da dođu do slobode, do slobode govora i ne žele više da prihvate diktaturu. Očekujem mnogo revolucija svuda – zaključila je Žumana Seif.