„Nikada više!“ ili „Možemo ponoviti!“?

75 godina nakon završetka evropskog fronta Drugog svetskog rata

Ostavite komentar


  1. Kakva drzava takav i ambasador. Ambasadorsko mesto mu je verovatno prvi posao.

  2. Ne priliči listu kakav je Danas da objavljuje takve nacionalističke pamflete!

    1. Zapravo ne iznenadjuje to sto si rekao jer si verovatno vaspitan iz komunistivckih udzbenika. Da si imao prilike da od zivih svedoka cujes kako su se crveni ( komunisticki ) oslobodioci ponasali prema nasem domacem stanovnistvu, drugacije bi pricao.

  3. Još jedan falsifikator istorije… Ukrajinci su dočekali Nemce kao svoje oslobodioce i zajedno sa njima ratovali protiv Rusije.

    1. Falsifikator istorije ste Vi. Ili to ili obični neznalica. Prema zvaničnim podacima su Ukrajinci na drugom mestu posle Rusa po broju poginulih crvenoarmejaca: 1 377 400 vojnika! Da su neki Ukrajinci dočekali Nemce kao oslobodioce nije čudo nakon toga što im je Staljin učinio. To isto važi i za Ruse, koji su 1941 godine masovno prelazili na stranu nacista. U Ruskoj oslobodilačkoj armiji generala Vlasova, koja se borila na strani Hitlera, je bilo više od miliona ruskih vojnika. Ne postiji ni blizu uporediv broj Ukraijinaca koji su se borili na strani Hitlera.

      Moj pradeda je otišao u rat kao moskovski dobrovoljac 1941 i borio se u sastavu 2. Ukrajinskog fronta, uključujići i ovde na Dunavu. Vaši reči i neznanje su uvreda njemu i drugim ruskim vojnicima koji su se borili rame uz rame sa Ukrajincima i prolivali krv za oslobođenje i Ukrajine i Balkanskih zemalja. Sram vas bilo.

      1. ROA nikada nije prešla brojku od 50 hiljada. Što je manje nego što je broj Ukrajinaca koji su poleteli da se bore za Hitlera (pod vrlo sumnjivom pretpostavkom da su kod Vlasova bili samo Rusi) A što se samog Vlasova tiče, taj je menjao strane u ratu k’o što sad neki menjaju stranke. Počeo kao sovjetski general, zarobili ga oko Lenjingrada, prešao da se bori za Nemce, a ’45 pred sam kraj opet malo promenio stranu podržavši Praški ustanak protiv Nemaca. Profesionalni „menjač strana“.

        „Da su neki Ukrajinci dočekali Nemce kao oslobodioce nije čudo nakon toga što im je Staljin učinio“

        Da su neki Hrvati dočekali Nemce kao oslobodioce nije čudo nakon toga što im je/su im kralj Aleksandar/Srbi učinio/učinili. Kako sad izgleda?

  4. Šta ovde nije tačno? Rusi nisu štedeli ni svoje vojnike a kamoli ukrajinske. Avgusta 1944. nedelju dana su bili sa druge strane Visle i čekali da Nemci u krvi uguše Varšavski ustanak. Kad su došli Nemci su uskočili u kamione i pobegli takoreći bez ispaljenog metka.

    1. Nije čudo da su danas Ukrajinci i Poljaci u boljim odnosima sa Nemcima. Od Rusa, mislim na rukovodstvo, svi beže. Običan ruski narod takođe strada. Ni oni ne vole svoje vlastodršce.

  5. Sram vas bilo što objavljujete ovakva fašistička trabunjanja

  6. „Zabeleženi su brojni slučajevi kada je sovjetskim vojnicima bilo naređeno da idu napred i to bez oružja “

    Vaša „Esencijo“, to vam je film „Neprijatelj pred vratima“ koji je, inače, strašno istorijski netačan.

    „Ima dokumentarnih svedočenja o zajedničkoj svečanoj paradi u Brestu nemačkih i sovjetskih trupa“

    Mnogo više ima svedočenja o ukrajinskoj kolaboraciji. Da počnemo od 14. grenadirske SS divizije „Galicija“.

    „zbog čega je SSSR izgubio mnogo veći broj ratnika nego neprijatelj“

    „Blickrig“, izgleda, s time nema ništa?

    „Ukrajinci su izgubili više života od sovjetskog režima nego od nacističkog.“

    Samo sam ovo čekao…. Dakle, ovaj kad bi morao da bira Hitler ili Staljin, jasno je šta bi i koga izabrao. Ovo jako liči na kuknjavu (neo)ustaša da je Tito pobio više Hrvata nego bilo ko drugi.
    Nego, Babi Jar to ništa? Naravno, ništa. To su ionako bili Jevreji.

    „ubistva i nasilno preseljavanje Ukrajinaca iz Ukrajine na Daleki istok posle Drugog svetskog rata“

    Pa, za službovanje u „Galiciji“ se ne dobija Orden Lenjina nego ovo

    „neofašističkog i neostaljinističkog “

    Kako se ono beše u Hrvatskoj govorilo (a i sad se čuje) – „Srbočetnički i jugokomunistički…“ (takoreći četnički komunisti ili komunistički četnici). E, to vam je ovo isto, samo primenjeno na njih.

  7. Pisanje ukrajinskog ambasadora koji nema dovoljno znanja o onome što piše (ne samo sada) je jedna stvar. To je njegov politički izbor.

    Međutim, od odgovornih, ozbiljnih ljudi se očekuje da tekst bude preveden ili lektorisan, ako je gdin ambasador pisao na srpskom (a on solidno poznaje i govori srpski).

    Hidroelektrana se ne „eksplodira“ i ona nije „zaporiška“, već zaporoška, i ne nalazi se na „Dnjipru“, već na Dnjepru. Gdin ambasador to ne mora da zna, ali verujem da zna. Ta tenedencija da se „ukrajinizuje“ sve i svašta i u drugim jezicima je poznata. U svakom slučaju, onaj ko je odgovoran u „Danas-u“ za lekturu i korekturu bi morao da zna i poštuje pravopis srpskog jezika.

    Ako nekog srpsko „Dnjepar“ podseća na rusko „Днепр“ (Dnjepr) više nego na ukrajinsko „Дніпро“ (Dnjipro), pa zbog vlastitih pobuda menja pravopis srpskog jezika, onda je to nedopustivo. Ako taj neko to ne zna, neko drugi bi morao da zna – onaj ko je odgovoran.

Ostavite komentar


Svet

Naslovna strana

Naslovna strana za 19. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Nastić, di džej

Tokom svih ovih godina čitajući Danas naučio sam šta predstavlja nezavisno novinarstvo i koliko je to danas veoma retko.