„Niko neće da se menja s nama, gore je od pakla“: Kako je ukrajinskim vojnicima na frontu

Viktor, pešadijac, sagne glavu pod baldahin od maskirne mreže i pogleda u nebo koje sija. Neprekidno zujanje drona čuje se iznad glave, pomerajući se desetak metara sa jednog kraja rova da bi se zadržao tik iznad njega. Trenutak kasnije, zujanje se nastavlja.

„Jedan od naših“, kaže 37-godišnji vojnik iz Ukrajine, vraćajući cigaretu usnama.

Sunce konačno izlazi i ratna buka se pojačava. Viktor je nedeljama jedva spavao dok ruski dronovi i artiljerija neprestano gađaju njegovu poziciju. Tokom dana prati bilo kakve pokušaje ruskih trupa da pređu minsko polje koje razdvaja dve strane. Noću uzima lopatu da kopa i utvrdi svoj rov, piše Rojters, a prenosi N1.

„Stalno pucaju, stalno ispituju. Moramo nekako da preživimo i moramo da držimo liniju. Vidim svoje prijatelje, šta im se desilo, za šta se borimo. Pakao je, gore je od pakla“, kaže on.

Ovo je početak još jednog dana rata na istočnoj liniji ukrajinskog fronta. Već sedam meseci Viktorova jedinica je držala ovaj deo fronta, odbijajući nemilosrdnu navalu ruskih napada.

Sada, u trećoj godini rata, najviši ukrajinski vojni lideri otvoreno priznaju da se situacija na bojnom polju na istočnom frontu pogoršala. Dve godine rata uništile su ukrajinsku municiju i ljudstvo, dok je neuspela kontraofanziva zemlje prošle godine uništila moral.

Ukrajinski vojnici za Rojters govore o akutnoj nestašici municije i hitnoj potrebi da se popune trupe. Novi napad Moskve ranije ovog meseca u blizini Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, verovatno će dodatno odvratiti dragocenu municiju i osoblje sa drugih delova fronta, što će Kijevu smanjiti vojsku u kritičnom trenutku rata.

Viktor je u prošlosti o smrti razmišljao kao o dalekoj mogućnosti.

„Ali, u ratu ste potpuno nezaštićeni. Smrt može da dođe u svakom trenutku. Počinjem da se navikavam na pomisao o smrti, da ona može da se dogodi i da se od nje ne može pobeći“, kaže on.

Više od svega želi da može da ode kući, ali kaže da su male šanse da ga drugi vojnik uskoro zameni na njegovoj liniji fronta.

Konačni zakon o mobilizaciji usvojen u aprilu nije uključivao odredbu u ranijoj verziji koja bi rotirala vojnike koji su već služili 36 meseci službe. Ministarstvo odbrane Ukrajine sada razmatra novi zakon koji će se baviti demobilizacijom.

Čak i uz mobilizaciju, mnogi mladići iz Ukrajine ne žele da budu poslati u rizične rovove na frontu kao što su Viktorovi, kažu vojnici i oficiri u njegovoj brigadi.

„Niko neće da se menja sa nama. Ko bi želeo da dođe ovde?“, kaže vojnik.

Istetovirane reči „mržnja“ i „osveta“

Još jedan ukrajinski vojnik, Roman, svedoči užasima rata na frontu. Uprkos molbama majke i supruge da to ne uradi, Ukrajinac se prijavio kao dobrovoljac u ratu. Njegov drug iz detinjstva ubijen je u sukobu sa Rusima. nakon toga, Roman je na rukama istetovirao dve reči „mržnja“ i „osveta“.

Komandant jedinice, Jurij, priča da je jedan od problema i to što čak i nakon svih užasa protekle dve godine rata, još ima toliko ljudi u Evropi i SAD koji ne prihvataju sve za šta su Putin i ruska vojska sposobni.

Borba jedini izbor

Užasne slike civila poklanih u Buči nakon njene okupacije, razorenih gradova Mariupolja i Bahmuta. Desetine hiljada ubijenih, beskrajni portreti mrtvih ukrajinskih vojnika koji se dele na Fejsbuku i Instagramu, beskrajne pogrebne povorke za očeve i braću, video snimci dece prebačene preko kovčega.

„Nije moguće, pretpostavljam, shvatiti užase ovog rata samo gledanjem fotografija“, kaže Jurij.

Ali Aleksij, vojnik u artiljerijskoj jedinici, kaže da Ukrajinci nemaju drugog izbora osim da nastave da se bore.

„Celu našu istoriju smo se borili“, kaže on, trljajući prašinu s očiju.

Muškarci utihnu. Sede jedan pored drugog na uskim vojničkim krevetima. Odjednom, radio oživljava sa naređenjem. Vojnici izlaze iz svoje zemunice i spremaju se za napad.