„Nikog nije briga za nas“: Dramatično jačanje nasilja jevrejskih doseljenika nad Palestincima u okupiranoj Zapadnoj obali

Doseljenici su upali u kuću noću, pre mesec dana, pretukli joj muža i pripretili. „Morate da odete. Ako ne odete, pucaćemo. I morate da uništite svoju kuću“, prepričava Halima Halil Abu Eid.

Majka dve devojčice živi u selu Kirbet Susija na južnim obroncima Hebrona, u Zapadnoj obali. To je palestinska teritorija pod izraelskom okupacijom u koju Izrael decenijama dovodi jevrejske naseljenike.

Abu Eid kaže da je od izbijanja rata Izraela i Hamasa pojačan pritisak naseljenika na njeno selo. „Oni haraju, ruše, terorišu nas, prošli put su napali mogu muža i njegovog šuraka.“

To selo je skoro naviklo na maltretman, još otkako je Izrael pre četiri decenije odredio prostor na kojem Palestinci moraju da se zbiju, dok je ostalo prepušteno naseljenicima.

Ali, od 7. oktobra i Hamasovih napada, na okupiranoj Zapadnoj obali dolazi do „znatnog“ rasta naseljeničkog nasilja i raseljavanja Palestinaca navodi Kancelarija UN za koordinaciju i humanitarna pitanja (OCHA).

Preko 170 pobijenih Palestinaca na Zapadnoj obali

Početkom oktobra je Hamas, koji Evropska unija i Sjedinjene Američke Države smatraju terorističkom organizacijom, pobio barem 1.200 ljudi u kibucima i varošima nadomak Pojasa Gaze. Uzeto je 239 talaca.

Izrael je odgovorio masovnim bombardovanjem Gaze i kopnenom akcijom. Prema lokalnom ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, u udarima je stradalo više od 11.000 Palestinaca, polovina od toga deca. I rakete iz Gaze i dalje lete prema Izraelu.

Taj sukob ima uticaja i na Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali. Prema navodima OCHA, izraelske snage su tamo ubile 168 Palestinaca, a naseljenici još osam. Palestinci su ubili troje Izraelaca.

Prema Ujedinjenim nacijama, više od hiljadu ljudi iz beduinskih i poljoprivrednih zajednica je raseljeno – primorani su da spakuju stvari, neki i da poruše svoje kuće.

Organizacije za ljudska prava su dokumentovale nekoliko upada naoružanih naseljenika u palestinska sela i pretnje.

„Samo hoće da nam otmu kuće“

Kirbet Susija je malo palestinsko selo, razbacano po brdovitom predelu. Većina ljudi tu živi od zemlje i stoke.

Kad je reporterka DW bila tamo, prosta jednospratnica porodice Abu Eid, šatori i prostor za ovce delovali su idilično. Riđa mačka se sunča, kokoši šetaju i kljucaju.

Ali, pretnja naseljenika se nadvija kao crni oblak. „Gde da idemo? Šta hoće od nas?“, priča žena. „Samo hoće da nam otmu kuće. Znamo to od ranije. Ovo je naša kuća, naš dom, ne možemo da odemo.“

Meštani sada moraju da preskaču zid i zemljane nasipe koji blokiraju ulaz u selo.

„Naseljenici u uniformama i vojnici došli su 16. oktobra, imali su i buldožer koji je vozio jedan naseljenik koji nam je poznat. Blokirali su sve ulaze u Susiju i oštetili dve cisterne sa vodom“, kaže Naser Navadžah, istraživač izraelske grupe za ljudska prava „B’Tselem“. Navadžah i sam živi u tom selu.

Naseljenici dobili oružje

Neki meštani nade polažu upravo u prisustvo izraelskih aktivista koji bdiju u selu 24 sata dnevno. Ali, i sami aktivisti su ponekad na meti naseljenika od kojih neki nose uniforme.

„Godinama vojska nije intervenisala da zaštiti Palestince, ali otkako je rat počeo sedmog oktobra, narodne straže naseljenika su regrutovane u vojnu rezervu. Sada imaju uniforme, oružje, punu opremu i autoritet poput vojnika“, priča Jehuda Šaul, izraelski aktivista.

„Palestinci praktično više nemaju nikakav način da se zaštite“, kaže on.

Izraelska vojska saopštava da je njihova „misija da očuvaju bezbednost svih stanovnika oblasti, spreče terorizam i aktivnosti koje ugrožavaju građane države Izrael. U slučaju kršenja zakona od strane Izraelaca, glavno telo odgovorno da ispita optužbe je izraelska policija.“

Prema saopštenju armije, vojnici na terenu primećuju i nasilje prema Palestincima i njihovoj imovini. Tada, kako se navodi, imaju obavezu da intervenišu pa i privedu osumnjičene dok se ne pojavi policija.

Ali, napadi se samo množe, kažu u OCHA. Tamo broje 240 napada od početka rata, to je sedam naseljeničkih napada dnevno. Pre rata su brojali tri napada dnevno.

Osude sa Zapada

Američki predsednik Džozef Bajden osudio je nasilje na Zapadnoj obali. „To mora da prestane. Neko mora da odgovara. To mora da stane odmah“, rekao je Bajden.

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok posetila je nedavno i Zapadnu obalu, rekavši da taj region „ne sme biti uvučen u kovitlac nasilja“.

Aktivista Šaul kaže da međunarodna zajednica hitno mora da nađe političko rešenje. „Ne može se uspostaviti palestinska država sa 165 enklava koje nisu međusobno povezane“, kaže on.

Između palestinskih naselja su, naime, brojna naseljenička mesta i kontrolni punktovi izraelske vojske.

Za neke Palestince već je kasno. Salah Abu Avad, mladi pastir iz obližnjeg sela, sredinom oktobra je proteran iz svoje kuće i pašnjaka nakon što su naseljenici konstantno pretili.

„Dolazili su svakog petka i subote, uništavali stvari, pretili nam. Dosta mi je bilo toga, otišao sam“, kaže ovaj čovek.

To mu nije prvi put da se seli. Sada nema gde da vodi ovce i koze na ispašu i ne zna šta će sa sobom. „Bez ovaca ja nisam ništa. Šta da radim?“, pita on.

Ovaj mladić ne očekuje da će stvari krenuti nabolje: „Nikog nije briga za nas.“