Godinu dana zatvora zbog malverzacija u izbornoj kampanji: Ko je Nikola Sarkozi, bivši predsednik Francuske

Sarkozijev advokat je rekao odmah da će se bivši predsednik žaliti Kasacionom sudu, najvišoj sudskoj instanci u zemlji da ospori tu presudu.

Nikola Sarkozi, šef države između 2007. i 2012. godine, stigao je na sud nasmejan, saslušao presudu bez reagovanja i zatim napustio salu bez izjava.

„Gospodin Nikola Sarkozi je potpuno nevin, on je primio k znanju ovu odluku i odlučio da se žali kasacionom sudu. On dakle nastavlja svoju borbu i svoj stav u ovom slučaju“, rekao je Sarkozijev advokat Vensan Desri.

Krivični sud u Parizu je u septembru 2021. proglasio Nikolu Sarkozija krivim zato što je u velikoj meri premašio legalnu granicu za izborne troškove i osudio ga na godinu dana zatvora zbog ilegalnog finansiranja kampanje. Sud je tada odmah zatražio da zatvorska presuda bude preinačena u kućni pritvor pod elektronskim nadzorom.

Ovo suđenje se nadovezuje na druge sudske brige za Sarkozija. On je u maju prošle godine osuđen u slučaju prisluškivanja na tri godine zatvora, od kojih je jedna uslovna. On je uložio žalbu na tu presudu Kasacionom sudu.

Sarkozi će ponovo biti na sudu 2025. godine zbog sumnje da su mu Libijci finansirali predsedničku kampanju 2007. kad je pobedio.

Sarkozi je 2017. godine javnosti stavio do znanja ko mu je favorit na tadašnjim izborima, te je kazao da će glasati za Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora, sadašnjeg predsednika Francuske.

Sarkozi je tada objavio na društvenim mrežama da će to učiniti jer je Makron alternativa Marin Le Pen, čelnici krajnje desnog Nacionalnog fronta i objasnio da to ne znači da prihvata Makronov centristički program.

Inače, ovaj bivši predsednik se povukao iz političkog života 2012. nakon pto je na predsedničkim izborima izgubio od Fransoa Olanda u drugom krugu, sa razlikom od tri odsto glasova.

Sarkoziju u detinjstvu i ranoj mladosti niko nije prognozirao blistavu karijeru, budući da ga škola nije naročito zanimala.

Godine 1967. ponavljao je u šestom razredu, nakon čega se upisao u jednu privatnu školu, gde je stekao i srednje obrazovanje. Pravne nauke studirao je na Univerzitetu Pariz Deset u Nanteru. U studentskim danima zainteresovao se za politiku i pridružio desničarskoj stranci Unija demokrata za republiku.

Od 1983. do 2002. bio je predsednik pariske opštine Neji, a potom postaje ministar unutrašnjih poslova u vladi Žan-Pjera Rafarena, što mu je, prema nekim mišljenjima, donelo veliku popularnost. Većina Francuza je tada, zbog nestabilne međuetničke situacije i sukoba sa policijom, videla Sarkozija kao lidera koji može da „uvede red“.

Dve godine kasnije izabran je za ministra finansija i lidera stranke Ujedinjeni narodni pokret (UMP). Ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo je preuzeo u junu 2005, što mu je donelo značajne političke poene. To mu je omogućilo da na predsedničkim izborima 16. maja 2007. porazi rivalku Segolen Roajal iz Socijalističke partije.

Nikola Sarkozi je rođen 28. januara 1955. u Parizu. Njegov otac Pol Sarkozi de Nađ-Boče je mađarskog porekla, a majka Andrea Mala Francuskinja.

Iz dva braka ima sinove Pjera, Žana i Luija. U februaru 2008. oženio se italijansko-francuskom kantautorkom i bivšom manekenkom Karlom Bruni. Supružnici Bruni-Sarkozi poznati su po hedonističkim navikama, uključujući kupovinu letelica, nekretnina i nakita.

Slove za jedan od najskladnijih parova, a Karla svog supruga zove „Breskvica“.