„Protesti farmera širom EU pokazali su se plodnim za rusku propagandu“: Profesor Nikolas Tenzer za Politico

Bio je to dobrodošao čin uveravanja u vreme kada su političari EU posustaju u daljoj vojnoj pomoći Ukrajini, i bore se da uporede svoju stalnu podršku zaraženoj naciji sa domaćim pitanjima pre svega masovnim protestima poljoprivrednika koji se održavaju širom bloka, ukazuje za Politico Nikolas Tenzer, profesor na Sciences-Po u Parizu i saradnik Centra za evropsku političku analizu.

Iako su počeli na osnovnom nivou, Rusija je proteste žestoko iskorišćavala u svrhe dezinformacija, pošto je Kremlj bio nestrpljiv da poseje podele i potkopa podršku naroda za odbranu Ukrajine.

Poslednjih nedelja, proruski nalozi na društvenim mrežama delili su sofisticiran, ali suštinski obmanjujući video, koji navodno prikazuje francuske farmere kako bacaju đubrivo ispred ukrajinske ambasade u Parizu, koji je od tada postao viralan.

U još jednom nedavnom incidentu u Pragu, protest poljoprivrednika brzo su preuzeli razulareni prokremljski aktivisti, što je navelo jednog od prvobitnih organizatora da se žali da su demonstracije „ukradene“.

Ukratko, evropski protesti farmera pokazali su se plodnim za rusku propagandu, a Kremlj uporno nastoji da ih pojača – u nekim slučajevima čak i da ih otme – sve na štetu evropskih donosilaca odluka i farmera. I vreme je da počnemo da obraćamo pažnju, upozorava Tenzer.

Pokušaj Moskve da naoruža raznoliki niz protestnih pokreta u sopstvene propagandne svrhe ne bi trebalo da bude iznenađenje – ovo je ruski modus operandi koji je proveren vremenom.

Isti obrazac se odigrao sa svime, od Black Lives Matter i pobune 6. januara u SAD do antimigrantskog pokreta Pegida u Nemačkoj, Žutih prsluka u Francuskoj i niza pokreta protiv vakcina između.

Iako Kremlj nije direktno stajao iza pojave bilo kog od ovih pokreta, on je nastojao da zlonamerno raspiruje plamen, pojačavajući ga putem društvenih mreža i drugih digitalnih kanala, često šireći dezinformacije u tom procesu.

I upravo se to dešava sa protestima poljoprivrednika.

Naravno, ovo ne poništava legitimnost pritužbi farmera. Međutim, ključno je razumeti kako Moskva ove događaje okreće za svoje ciljeve.

Bez obzira na protestni pokret koji je u pitanju, prvi cilj Kremlja je uvek isti: podstaknuti nemire da bi se širila anksioznost i razdor, i potkopala nacionalna kohezija.

Ometanje, a samim tim i slabljenje zapadnih vlada na ovaj način onda služi dvostrukoj svrsi – ostavljajući ih manje sposobnim da se nose sa ruskim pretnjama, dok istovremeno jačaju ekstremističke partije, koje su generalno više samozadovoljne, čak i simpatične, prema Moskvi.

U slučaju protesta farmera, neposredni cilj Kremlja jeste da oslabi zapadnu podršku Kijevu prenaglašavanjem određenih nišnih pitanja — posebno uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega piletine i žitarica, na evropsko tržište.

Nakon što je EU u znak solidarnosti sa ratom razorenom zemljom ukinula tarife na određenu ukrajinsku robu, evropski farmeri su se gorko žalili, a neke francuske grupe su posebno ciljale na glavnog ukrajinskog proizvođača živine, MHP.

Ali s obzirom na ulogu MHP-a u „mekoj“ odbrani Ukrajine, napadi na konglomerat možda nisu slučajnost. Na početku rata, i tokom 2022. MHP je bio najveći snabdevač ukrajinske vojske hranom, preuzimajući tu ulogu uz naknadu, a za opštu populaciju besplatno.

Takođe je potrošila 20 miliona evra za podršku porodicama svojih brojnih zaposlenih koji se bore u rovovima od početka rata. I kao takva, kompanija je postala jedan od mnogih pružalaca fizičke i psihološke podrške koji podržavaju otpornost Ukrajine.

Dakle, naravno, Moskva ima sopstveni interes da nastavi da pojačava zabrinutost farmera u vezi sa Ukrajinom sahranjivanjem činjenica pod salvom dezinformacija.

Ali ova izmišljena galama oko piletine spada u širi obrazac osuđivanja ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u širem smislu.

Poljoprivrednici iz Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske agresivno lobiraju u svojim vladama da nastave bilateralne zabrane uvoza žitarica iz Ukrajine, još od kada je EU dozvolila da zabrana u celom bloku nestane krajem 2023.

I ovi farmeri ne odustaju, čak i do „blokiranja prolaza humanitarne pomoći, goriva i hrane“ u zemlju i prosunja ukrajinskog žita.

Ali dok je takva nesloga unutar bloka sigurno pomogla Rusiji da poveća trenje između nacionalnog i nivoa EU, pažljiviji pogled još jednom razotkriva površnost njenog zastrašivanja.

U slučaju pšenice i kukuruza — dve glavne stavke ukrajinskog izvoza žitarica — postoji malo statističkih dokaza koji podržavaju tvrdnje o njihovom ogromnom prilivu u EU, pošto je njihov obim uvoza „opadao sa svojih maksimuma u ​​K4 2022 i K1 2023 već pre uvođenja privremene zabrane“.

Ovi nalazi ne bi trebalo da budu iznenađujući, s obzirom na to da su ukrajinska poljoprivredna dobra uglavnom usmerena ka trećim zemljama i ne ostaju u EU.

Štaviše, pitanje izvoza je samo jedno od mnogih u vezi sa poljoprivredom i odnosima EU i Ukrajine. Na primer, ruski trolovi su se pokazali vešti u povezivanju potencijalnog pristupa Ukrajine EU sa zabrinutošću oko njenog uticaja na evropsku poljoprivredu u širem smislu, fokusirajući se na Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i preuveličavajući istaknute zablude.

Ali istina je da se Kijev ne može nadati da će se pridružiti bloku pre 2030. a do tada će EU imati novi režim ZPP. Proces pregovora uoči isteka sadašnjeg okvira 2027. bio bi povoljan trenutak da se razmotri takav uticaj — ne sada.

I ne zaboravimo da će Ukrajini takođe trebati mnogo vremena da se vrati na svoje pređašnje nivoe proizvodnje: zemlja je pretrpela ekocid, a veliki deo njene zemlje, koju je minirala Moskva, neće moći ponovo da se koristi decenijama.

Stoga, često gurani narativ da će Ukrajina, koja trenutno ima ekološke i fitosanitarne standarde koji su manje restriktivni od onih za evropsku poljoprivredu, dovesti do nelojalne konkurencije treba staviti u perspektivu.

Štaviše, ovaj argument je apsurdan jer ako Ukrajina želi da se pridruži evropskom bloku, njen sektor poljoprivrede će morati da primenjuje iste standarde kao i ostale članice.

Isto će važiti i za troškove rada – Ukrajina će morati da se prilagodi standardima EU, a istorijske prednosti povezane sa niskim platama će se smanjiti.

Podrška Ukrajini seže dalje i uključuje jačanje njenog ključnog poljoprivrednog sektora. Omogućavanje uvoza piletine, žitarica i drugih proizvoda nije samo gest solidarnosti, već i strateški potez da se održi otpor Ukrajine.

Moramo prozreti mrežu laži Kremlja. A ako Evropa želi da zaštiti i Ukrajinu i interese njenih farmera, kreatori politike moraju da se pozabave zabrinutošću poljoprivrednika, istovremeno se čuvajući od dezinformacija iz Kremlja.