Niniste: Mislio je i Staljin, kao danas Putin, da će u umarširati u Helsinki za dve nedelje, ali su obojica pogrešili

“Protekla godina nas je iznenada vratila u prošlost“, rekao je Niniste, prenosi yle.fi.

“Na nešto što smo, generaciju po generaciju, počeli da smatramo sve udaljenijim i skoro nemogućim u svojoj iracionalnosti. Užasi velikog rata vratili su se u Evropu.“

Rusija je, kaže, napravila tešku grešku, ako je verovala da će Ukrajina brzo biti poražena.

“Ne može se izbeći razmišljanje o sličnostima koje situacija ima sa našim Zimskim ratom kada je Sovjetski Savez pretpostavio da će oni umarširati u Helsinki za dve nedelje“, primetio je Niniste.

“Kao lideri zemlje pod autoritarnom vlašću, Staljin i Putin nisu prepoznali ključni factor – činjenicu da ljudi koji žive u slobodnoj zemlji imaju sopstvenu volju i uverenja. I da nacija koja radi zajedno predstavlja ogromnu snagu.“

Niniste je rekao da je izliv javne podrške Ukrajini, kao i način na koji su zapadne zemlje uparile tu podršku sa konkretnom vojnom i humanitarnom pomoći, takođe mogao biti neočekivan u Moskvi.

Putin je verovatno očekivao da će podrška Ukrajini brzo izbledeti.

“Dogodilo se upravo suprotno“, rekao je Niniste. “Umesto da osećamo samo empatiju, mi duboko proživljavamo ovo sa Ukrajincima. Mi smo stvar Ukrajinaca prihvatili kao svoju. A podrška Ukrajini samo postaje jača“.

Dva različita pogleda na svet

Na fundamentalno pitanje koje je pokrenuo ruski rat još uvek nije odgovoreno, smatra Niiniste.

“Kako je moguće da je geografska granica koja preseca Evropu zapravo granica između dva potpuno različita pogleda na svet? zapitao se predsednik Finske.

„Na ovoj strani te granice nemoguće je pomisliti da bi jedan narod ikada mogao da zamisli da započne rat protiv drugog. Na ruskoj strani granice stvari stoje drugačije“.

Niiniste je rekao da je na kraju razlika pitanje humanosti i poštovanja ljudskog života.

Uprkos tome, šef finske države je rekao da treba imati hrabrosti da se razgovara o miru — jer svaki dan rata povećava cenu za Ukrajinu i svet.

„Izgledi su mračni“, rekao je Niiniste. „Ali, pravedan mir je toliko važan cilj da je vredan zagovaranja bilo kakvih istinskih pokušaja da se on postigne. Kao i napori Ukrajine da se njihova inicijativa procesuira od strane UN“.

„Samo dobro nije dovoljno da ućutka zlo“

Predsednik Finske je rekao i da je potrebno razmotriti kako je dozvoljeno da se razvija trenutna situacija.

„Kako smo došli do toga da poverujemo da je nemoguće da se nešto desi, da se onda zaista dogodilo?“ upita Niniste.

„Bilo je ratova na Bliskom istoku, u Africi, ali i u Evropi: na Balkanu, u Gruziji – pa čak i u Ukrajini skoro devet godina. Bilo je mnogo okrutnosti širom sveta. Možda mi – u Finskoj, Nordijske zemlje, Evropa i Zapad uopšte – samo su hteli da se uljuljkamo u pomisao da nas okrutnost neće dostići.”

Predsednik je rekao da nisu svi voljni da prihvate zapadni model i Finci su morali da se prilagode tome.

„Samo dobro nije dovoljno da ućutka zlo. Suočavanje sa zlom zahteva odlučnost i čvrstinu. Ali u svojim delima sami nikada ne smemo da podlegnemo zlu.“

Niniste je, takođe,  pohvalio odluku Finske da se pridruži NATO-u, koja se dogodila munjevitom brzinom u proleće nakon decenija slabe podrške javnosti za pridruživanje Alijansi.

Nema više nesvrstanih

To je istorijska promena, primetio je Niniste, jer završava eru nesvrstanosti Finske.

„Ovo je velika promena u načinu na koji čuvamo našu bezbednost“, rekao je Niniste. „Međutim, postoji kontinuitet u našoj spoljnoj politici: Finska ima stabilnu i uspostavljenu liniju politike kao članica EU i kao jedna od nordijskih zemalja.
Ostatak sveta poznaje Finsku kao kompetentnu i poverljivu zemlju koja deluje na predvidljiv način. Ovakva reputacija vredna je zadržati i u budućnosti.“

Niniste je takođe tvrdio da je Finska možda otvorenija i tolerantnija od ostalih nordijskih zemalja, možda čak i od celog sveta.

On je sugerisao da bi ovo moglo imati i lošu stranu, jer je „zlo dobro u pronalaženju onog koji je najblaži od svih“.
„U nordijskim zemljama sada je pravac ka jačanju javnog reda i bezbednosti pojedinaca“, primetio je on.

Niniste je takođe pohvalio Montrealski sporazum o biodiverzitetu i rekao da bi finske kompanije trebale brzo da krenu u obezbeđivanje novih tržišta u tehnologijama sa niskim sadržajem ugljenika.

„Trenutna energetska kriza je prilika da se ubrza prelazak na izvore energije bez ugljenika“, rekao je Niiniste. „U isto vreme, mere doprinose poboljšanju naše sopstvene bezbednosti i sigurnosti snabdevanja.