„Nisam bio obavešten o ozbiljnosti kovida“: Boris Džonson se na saslušanju setio i Margaret Tačer

Pojavljivanje Džonsona, koji je bio premijer Britanije tri godine između 2019. i 2022. bio je najželjnije iščekivani trenutak do sada u istrazi koju je nadgledao bivši sudija, piše Gardijan.

To ima implikacije i na Džonsonovo nasleđe i, potencijalno, na aktuelnog premijera Rišija Sunaka, koji je pod njim služio kao britanski ministar finansija, ili kancelar blagajne, tokom pandemije. Sunak bi trebalo da svedoči u istrazi kasnije ovog meseca.

Džonson je insistirao da nije bio pravilno upozoren na potencijalnu ozbiljnost kovida početkom 2020. godine. U početku svog svedočenja koje je počelo uklanjanjem demonstranata iz sale za saslušanje, Džonson se izvinio za učinjene greške, ali je potom utvrdio da to nisu nužno greške koje su se mogle izbeći.

Upitan zašto nije hitnije reagovao u januaru i početkom februara 2020. usred upozorenja da se kovid brzo širi i da može zaraziti i ubiti veliki broj ljudi, Džonson je sebe prikazao kao na nekog ko je bio na milost i nemilost vladinog načina razmišljanja s obzirom na to da raniji virusi kao što su Sars i Mers nisu doveli do ovoga.

„Kada pročitate da će azijska pandemija zahvatiti svet, mislite da ste je već čuli, i to je bio problem“, rekao je bivši premijer, prenosi Gardijan.

„Nisam bio obavešten da je to nešto što bi zahtevalo hitnu i hitnu akciju“.

On je na sličan način odbacio ideju da ga je bilo briga kasnije u februaru te godine, kada je veći deo polugodišnjeg odmora proveo u seoskom odmaralištu premijera u Čeveningu, kada je zabeležen porast broja obolelih od kovida.

Džonson je podneo ostavku u septembru 2022. nakon niza skandala, uključujući izveštaje da su on i drugi zvaničnici bili prisutni na žurkama gde se služio alkohol tokom 2020. i 2021. godine u Dauning Stritu, zvaničnim rezidencijama i kancelarijama britanskog premijera.

Džonson se izvinio

Džonson je počeo svoj nastup tako što se, kako se i očekivalo, izvinio za ono što opisuje kao „bol, gubitak i patnju“ tokom pandemije.

Međutim, čak i dok je Džonson pokušavao da izgovori reči, četiri osobe koje su organizovale protest u okviru istrage rekle su da „ne žele njegovo izvinjenje“.

„Mrtvi ne mogu da čuju vaša izvinjenja“, natpisi su na parolama koje su držali.

„Mogu li samo da kažem koliko mi je drago što sam u ovoj istrazi i koliko mi je žao zbog bola i gubitka i patnje žrtava Covida“, rekao je Džonson.

Oko 5.000 WhatsApp poruka na telefonu Borisa Džonsona od 30. januara 2020. do juna 2020. nije bilo dostupno istrazi.

Nestanak poruka, koje je Džonson ranije negirao da ih je izbrisao, je još jedna kontroverza.

Advokat koji je sprovodio istragu, Hugo Keith KC (Kraljev savetnik), rekao je da tehnički izveštaj koji su dali advokati bivšeg premijera sugeriše da je možda došlo do fabričkog resetovanja krajem januara 2020. nakon čega je usledio pokušaj da se sadržaj vrati u junu 2020, ali Džonson je negirao da zna išta o tome.

„Ne sećam se tako nešto“, rekao je.

Covid Inquiry Chair Baroness Hallett slams Boris Johnson for leaking information on his evidence before his hearing.

She said „failing to respect confidentiality undermines the Inquiry’s ability to do its job fairly, effectively and independently.“#CovidInquiry pic.twitter.com/z5XOBvV6Dp

— Adam Schwarz (@AdamJSchwarz) December 6, 2023

Džonson je rekao da je preuzeo odgovornost za sve donete odluke.

Upitan o navodima bivših savetnika i ministara koji su tvrdili da je u Dauning Stritu postojala „toksična kultura“ kada je on bio premijer, Džonson je to uporedio sa prethodnim vladama Tonija Blera i Margaret Tačer.

Toksična kultura zabadanja nožem u leđa i mizoginije već je otkrivena u javnoj istrazi Covida. Ključna figura je Dominik Kamings, Džonsonov bivši savetnik, koji je u oktobru optužen za „agresivno, zloglasno i mizogino“ zlostavljanje prema drugima koji rade u vladi.

Džonson je rekao da će napraviti razliku između jezika koji se koristi i načina donošenja odluka. Vlade Blera i Tačer takođe su imale „izazovne i konkurentne likove čiji stavovi jedni o drugima možda nisu prikladni za štampanje“, ali su uradile „užasno mnogo toga“.

Džonson je branio Meta Henkoka, koji je bio britanski ministar zdravlja tokom većeg dela pandemije i koji je postao gromobran za kritike drugih u vladi, uprkos internim pozivima da ga otpusti.

Upitan o WhatsApp porukama od Kamingsa da otpusti Henkoka, Džonson je rekao: „Ako ste premijer, neko stalno lobira da otpustite nekog drugog. To je samo ono čega se bojim da se dešava. Svi se iz nekog razloga stalno bore protiv nekog drugog pojedinca. Sasvim je tačno da je posebno ovaj savetnik imao loše mišljenje o sekretaru za zdravstvo. Mislio sam da je pogrešio. Mislio sam da je ministar za zdravstvo veoma naporno radio i kakave god mane imao smatrao sam da daje sve od sebe u veoma teškim okolnostima“.

Džonson je priznao da je u odlučivanju o kovidu previše bilo muškaraca.

„Polni balans mog tima je trebalo da bude bolji“, rekao je Džonson u istrazi.

Istraga je ranije čula od Helen Meknamara, više državne službenice koja je imala ulogu zamenice sekretara kabineta, da postoji „institucionalna pristrasnost prema ženama“ u donošenju odluka o Covidu.

Čini se da je Džonson, koji je bio gradonačelnik Londona između 2008. i 2019. to prihvatio. Kako je naveo, kada je vodi London, „bilo je 50/50, i to je bio veoma harmoničan tim. Mislim da je ponekad tokom pandemije previše sastanaka bilo u kojima su dominirali muškarci“.

Pre nego što je Džonsonovo svedočenje počelo, predsedavajuća istrage, Lejdi Halet, požalila se na brifingu za medije o tome šta će on reći istrazi.

Rekla je: „Želela bih da izrazim zabrinutost zbog izveštaja u štampi u poslednjih nekoliko dana o sadržaju izjave Džonsona u istrazi i o tome kakav će biti njegov iskaz.

„Sve dok se svedok ne pozove i ne pojavi na saslušanju, ili dok istraga ne objavi izjavu svedoka, ona treba da bude poverljiva između svedoka, istrage i ključnih učesnika… Nepoštovanje poverljivosti podriva sposobnost istrage da pošteno radi svoj posao, efikasno i nezavisno.”