Preko puta Palate sportova u Minsku, dvorane za hokej na ledu iz 1960.-ih u beloruskoj prestonici, kolona od pedesetak muškaraca i žena hoda iza policajca u crnoj balaklavi (fantomka) koja mu pokriva sve osim očiju. Neki nose u naručju svoju decu, piše novinar portala themoscowtimes.com.
Policaja ih, kaže, ispraća do parkinga preko puta klizališta, gde ih čekaju taksi vozila i autobusi koji su preplavili područje. Odvoze ih na četvoročasovnu vožnju do Grodna, grada na granici sa Poljskom. Odatle će pokušati da se probiju kroz hladne, guste šume duž granice da bi došli do tampon zone koju su migranti zaglavili između dve države a nazivaju je „džungla“.
U susret će ih, navodi se dalje, dočekati hiljade teško naoružanih poljskih graničara koji su već podigli ogradu prekrivenu žilet žicom i odobrili izgradnju zida.
Ovakve grupe mogle su se videti kako napuštaju mali trg naspram palate sportova svakih pola sata u četvrtak popodne.
Prema procenama, ukupan broj migranata u Belorusiji je između 8.000 i 15.000, raštrkanih oko Minska i zapadne granice zemlje. Šetajući prestonicom, brojke su vidljive, piše portal.
Mnogi ljudi koji su se u četvrtak okupili oko palate sportova rekli su da su upravo došli sa aerodroma iz gradova širom Bliskog istoka. Ipak u petak su turske i beloruske vodeće avio-kompanije najavile da obustavaju letove za građane Iraka, Sirije i Jemena iz Istanbula u Minsk.
Međutim, istog dana u Minsk je stiglo više migranata letovima iz Dubaija i Bejruta.
Pojedini, poput Ahmeda, koji je sa nekoliko prijatelja sedeo u blizini Palate sportova, u Belorusiji su od septembra.
Ahmed se nedavno vratio iz „džungle“, improvizovanog šatorskog sela u šumi između beloruske i poljske granice.
„Tamo je bilo užasno, bez vode i hrane, pa smo odlučili da obnovimo zalihe i malo odspavamo. Sutra ćemo se vratiti, šta drugo možemo da radimo?“ rekao je on novinaru themoscowtimes.com, a njegove krvave oči su pokazivale nedostatak sna.
Ahmed je rekao da su poljski stražari pretukli njegove prijatelje kada su se približili granici.
Agencija UN za izbeglice saopštila je da je do sada najmanje 10 migranata umrlo od posledica teških uslova u „džungli“. Poljski mediji javili su da je u sredu uveče 14.-godišnji kurdski dečak preminuo od posledica smrzavanja.
Kao i većina migranata, Ahmed je došao u Minsk plaćajući skupi paket aranžman koji je organizovala turistička agencija u Iraku. Rekao je da je jednoj firmi u Libanu platio 3.000 dolara i da je od tada ostao bez novca, a istekla mu je i jednonedeljna turistička viza.
Otkako se, kaže, vratio iz „džungle“ sa svojom grupom živi na ulicama Minska u vrećama za spavanje i šatorima.
„Ionako ne možemo da idemo kući, odrekli smo se svega da bismo stigli ovde“, kaže Ahmed.
EU je optužila beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da koristi migrante kao oružje da kazni Zapad za sankcije uvedene nakon njegove sporne pobede na izborima 2020. orkestriranjem krize na granicama zemalja članica Poljske i Litvanije.
Mnogim meštanima nije strano da viđaju migrante u kafićima i lancima brze hrane, da šetaju tržnim centrima i spavaju u podvožnjacima. Pre krize, Belorusija je retko primala migrante, pošto je vizna politika zemlje bila poznata kao izuzetno stroga.
„Minsk se potpuno promenio“, kaže Ana, konobarica koja radi u Vasilkiju, luksuznom lancu restorana koji služi tradicionalnu belorusku hranu.
„Kao da više ne živimo u Minsku. Čudno je“, dodaje.
Prošlog meseca beloruski mediji su izvestili o prvoj smrti migranta u prestonici, rekavši da se 35.-godišnji Iračanin srušio ispred tržnog centra.
Kako se sve više migranata poput Ahmeda vraćaju sa granice razočarani i gladni, ali ne žele da se vrate kući, nerešena situacija bi mogla da postane ozbiljan problem za Lukašenka.
Iako je situacija iznervirala neke meštane, mnogi u Minsku je tretiraju kao poslovnu priliku.
Hotel Sputnjik je skroz popunjen. Drugi hoteli, uključujući Crown Plaza u centru grada, takođe rade punim kapacitetom. Migranti su rekli da su beloruske i lokalne turističke agencije za njih rezervisale nedeljne boravke u hotelima širom grada pre polaska kao deo njihovih turističkih aranžmana.
Ana, recepcionarka u Sputnjiku, rekla je da je priliv novih gostiju dobrodošla promena.
Pored usporavanja izazvanog pandemijom, Belorusiju, koja je privlačila neke zapadne turiste i poslovne putnike, potresla je nestabilnost u poslednjih 18 meseci.
Prošle godine u zemlji su bili najveći antivladini protesti u istoriji nakon kontroverznog Lukašenkovog reizbora. A ovog leta Belorusija se našla dodatno izolovana kada je EU zabranila avio kompaniji Belavia da koristi njen vazdušni prostor nakon što je Minsk prizemljio let Rajanera kako bi uhapsio opozicionog novinara.
„Bilo je veoma tiho tokom pandemije. Turisti su prestali da dolaze, ali sada je prometno svaki dan. To je dobro za posao“, kaže Ana.
Prodavnice telefona, uključujući i one koje vodi ruski telekomunikacioni provajder MTS, prikazuju na svojim izlozima arapske natpise za migrante koji kupuju lokalne SIM kartice pre nego što krenu na zapad. Ali najveći dobitnici su taksisti.
Sergej je rekao da naplaćuje 150 dolara po putovanju u Grodno i procenjuje da ima najmanje četiri putovanja dnevno.
„Ovog meseca zarađujem više nego prethodnih šest. Ali stvari su postale malo teže u poslednje vreme“, dodao je on, objašnjavajući da je beloruska granična policija počela da vraća taksije koji prevoze migrante dok se približavaju granici.
Sada on i njegove kolege dovoze migrante do benzinske pumpe u blizini Grodne, gde ih sirijski, irački i beloruski radnici vode preko granice do šume i tampon zone.
Brojni mediji su ranije izveštavali o beloruskim vojnicima koji pomažu migrantima da pređu granicu. Video snimci postavljeni na društvenim mrežama u petak veče pokazuju kako beloruski vojnici uništavaju barijeru na granici.
Nisu samo Belorusi ti koji žele da profitiraju od krize. Mala industrija je nastala na Bliskom istoku kako bi pomogla u koordinaciji transfera migranata u Belorusiju sa beloruskim turističkim agencijama i konzulatima.
Dok je padala noć ispred tržnog centra Skala na istoku Minska okupila se grupa sirijskih migranata. Došli su iz As-Suvaide, sirijskog grada blizu granice sa Jordanom i pripadaju etničkoj manjini Druza. Rekli su da su pobegli iz Sirije kako bi izbegli obaveznu vojnu službu od dve i po godine.
Svaki je platio 5.000 dolara sirijskom posredniku u Damasku, koji je zauzvrat platio beloruskoj turističkoj agenciji za paket aranžman koji je trebalo da uključuje hotel i vizu, kao i pomoć na terenu. U Minsku su osetili da su prevareni i njihov posrednik je prekinuo svaku komunikaciju.
„Slagao nas je“, kaže Amir, koji je radio kao inženjer u Siriji.
Obećao je hotel na 10 dana, a nas 10 je bilo stisnuto u maloj sobi pored javne kuće samo tri noći. A sada je prestao da se javlja na telefon”, dodao je pokazujući neuzvraćene pozive na telefonu.
Muškarci su došli u tržni centar da kupe flaše za vodu, SIM kartice i baklje. Planirali su da u petak ujutru taksijem krenu do Grodna, gde će početi opasan deo njihovog putovanja. Amir je bio uznemiren. „Nismo dobrodošli ni ovde ni kod kuće. Nigde“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
