Njegov prethodnik je korišćen u NATO udarima na Srbiju: Šta je MQ-9 Reaper, američki dron koji se sudario sa ruskim avionom?

Bliski susreti između zapadnih i ruskih letelica nisu toliko neuobičajeni, ali jučerašnji incident je podigao uloge zato što je doveo do toga da su američki zvaničnici bili primorani da sruše dron u more.

Amerika i Rusija se međusobno optužuju i iznose različite verzije događaja iznad Crnog mora u koje se srušio američki dron vredan blizu 30 miliona dolara.

Tim povodom, Si-Bi-Es njuz je napravio video simulaciju i analizu sudara ove dve letelice.

Dok Amerikanci tvrde da se njihov izviđački dron MK-9 sudario sa ruskim lovcem Su-27 na nebu iznad neutralnog dela Crnog mora i potom pao u vodu, rusko Ministarstvo odbrane negira sudar.

Amerikanci optužuju Ruse za „neprofesionalan i nepromišljen potez“ koji je doveo do incidenta, dok ruska strana tvrdi da se dron srušio posle „oštrog manevara“.

Dronovi, odnosno bespilotnih letelica (UAVs), se u ratnim zonama i oko njih koriste već decenijama.

O tome šta znamo o dronovima MQ-9 Reaper i kako se oni koriste piše Gardijan.

Šta je MQ-9 Reaper?

MQ-9 Reaper je velika bespilotna letelica koju proizvodi vojni proizvođač Dženeral Atomiks.

Letelicom iz daljine upravlja dvočlani tim, koji čine pilot i član posade koji upravlja senzorima i navodi oružje.

Letelica je duga 11 metara, a ima raspon krila od preko 22 metra.

Vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država navode da se on prvenstveno koristi kao „alat za prikupljanje obaveštajnih podataka“, dok istovremeno ukazuju na njegovu „jedinstvenu sposobnost da izvodi precizne udare na mete koje imaju visoku vrednost i vremenski su osetljive“.

Ovaj dron može da nosi čak 16 Helfajer projektila, što je ekvivalent kapacitetu nosivosti helikoptera Apači.

MQ-9 Reaper, kao i drugi dronovi, može da leti na visini od 15 kilometara i ima sposobnost da nadleće iznad mete oko 24 sata, zbog čega je koristan za misije nadzora.

Što je najvažnije, sve ovo se dešava dok posada koja upravlja letelicom ostaje bazirana u SAD, van opasnosti.

Tokom 2018. godine, dronovi MQ-9 Reaper su leteli ukupno 325.000 sati u službi vazduhoplovnih snaga SAD, od čega su 91 odsto vremena korišćeni kao podrška u borbenim operacijama.

Koliko se često koriste bespilotne letelice?

UAVs su u redovnoj upotrebi od 1995, a prethodnik dronova MQ-9 Reaper, pod imenom Predator, je korišćen kao podrška u NATO vazdušnim udarima na Srbiju.

Predator je postao ozloglašen tokom ratova u Iraku i Avganistanu, gde je stekao lošu reputaciju zbog nanošenja velikog broja civilnih žrtava u takozvanim „preciznim udarima“.

Predator je povučen iz upotrebe 2017, kada je Reaper postao primarna bespilotna letelica američkog vazduhoplovstva.

Upotreba bespilotnih letelica je postala toliko rasprostranjena da su pre nekoliko godina američke vazduhoplovne snage imale više poslova za operatere dronovima nego za bilo koji drugi tip pilota.

U to vreme bilo je 1.000 pilota dronova u poređenju sa 889 pilota koji su upravljali transportnim avionom C-17 i 803 lovcima F-16.

Kako se bespilotne letelice koriste?

Reaper dronovi koje SAD koriste u regionu Crnog mora se koriste isključivo za nadgledanje.

Međutim, prošle godine američki mediji su izvestili da vazduhoplovne snage SAD razmatraju prodaju starijih dronova Reaper Ukrajini.

Zabrinutost zbog transfera osetljive tehnologije, kao i opasnosti da bi neki od njih mogli da budu oboreni, doveli su do zamrzavanja tih razgovora.

Upotreba bespilotnih letelica – koja je postala rasprostranjenija tokom madnata bivšeg predsednika SAD BAraka Obame – je kontroverzna.

Prema podacima Biroa za istraživačko novinarstvo (BIJ), izvedeno je ukupno 563 udara, većinom dronovima, u Pakistanu, Somaliji i Jemenu tokom Obamina dva mandata, u poređenju sa 57 udara u vreme Džordža V. Buša.

BIJ procenjuje da je ubijeno između 384 i 807 civila.

Godine 2019, tadašnji predsednik SAD Donald Tramp je ukinuo politiku iz Obaminog doba koja je zahtevala da američke obaveštajne službe objavljuju broj udara dronovima van ratnih zona, a upotreba bespilotnih letelica se tokom njegovog mandata još više proširila.

Koje zemlje koriste Reaper dronove?

SAD su daleko najveći kupac Reaper dronova.

Prema podacima Istraživačke službe američkog Kongresa, vazduhoplovstvo SAD je ugovorilo kupovinu 366 Reaper dronova od 2007. godine, po prosečnoj ceni od 28 miliona dolara.

Velika Britanija takođe koristi Reaper, a koristila je i njegovog prethodnika Predator, kao podršku u svojim operacijama dugi niz godina.

RAF trenutno ima devet aktivnih Reaper dronova, a naručeno je još mnogo više.

Poput SAD, i Velika Britanija je ubrzala upotrebu Reaper dronova tokom poslednje decenije.

Tokom četiri godine rata protiv Islamske države u Iraku i Siriji od 2014-2018, Velika Britanija je koristila Reaper dronove u više od 2.400 misija – što je u proseku skoro dva dnevno.

Francuska, Italija, Španija, Indija, Japan i Holandija takođe korite Reaper dronove.

Mnoge druge zemlje koriste bespilotne letelice različitih vrsta.

Pakistan i Turska su razvili svoje sopstvene programe, pri čemu Turska koristi dronove uglavnom protiv kurdskih grupa u svojoj zemlji i severnom Iraku.

Kina je počela da snabdeva brojne zemlje svojim dronovima, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat, Nigeriju, Saudijsku Arabiju i Irak, iako nije svaka od ovih zemalja bila u mogućnosti da koristi dronove koje je kupila.