Rusija ne može više da računa na vernu vremensku saveznicu?

Dugotrajna i jaka hladnoća, sa temperaturama znatno ispod nule, obezbedila je Rusiji istorijske pobede nad Napoleonovom Velikom armijom i Hitlerovim Vermahtom, ali ne i nad ukrajinskim borcima.

Naravno, zima nije uvek išla na ruku Rusiji. Tokom Zimskog rata 1940. godine, Finci su slavili zahvaljujući gerilskom napadu izvedenom na skijama.

Ukrajinci se nadaju da će postići nešto slično, ali na drugačiji način.

Suočeni sa ledenom kišom, snegom i temperaturama od -20 stepeni Celzijusa, demoralisani „osvajači” Ukrajine posustaju u borbi.

Stručnjaci i vojni analitičari već mesecima predviđaju da će zima doneti zatišje u borbi na ukrajinskom frontu, ali postaje sve jasnije da obe strane žele da igraju u svoju korist na hladnoći: Rusi planiraju da nanesu štetu ukrajinskim civilima isključujući im struju i grejanje dok Ukrajinci pokušavaju da napadnu komandose i gađaju ruske regrute, poslate na front bez odgovarajuće zimske opreme i bez toplog obroka.

U istočnim regionima Donjecka i Luganska, uprkos niskim temperaturama i snežnom pokrivaču, borbe se nastavljaju.

Borbe se vode danju i noću, bez obzira na vremenske prilike“, rekao je za Politiko Jegor Firsov, bolničar i bivši ukrajinski poslanik, sa prve linije fronta kod Bahmuta.

„Juče je padao sneg, što nam je bilo drago, jer nema ništa gore od ledene kiše“, dodao je on, prenosi tportal.hr.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je takođe jasno stavilo do znanja da je njihov plan da zadrže pritisak tokom zime.

„Oni koji sada govore o mogućoj ’pauzi u neprijateljstvima‘ zbog niskih temperatura verovatno se nikada nisu sunčali u januaru na južnoj obali Krima“, podrugljivo su tvitovali iz Kijeva, aludirajući na tamošnja ruska odmarališta.

Rusi pojačavaju ofanzivu jugozapadno od Donjecke oblasti koristeći prekaljene padobrance oslobođene povlačenjem iz oblasti Hersona, a Ukrajinci se pregrupišu da pojačaju svoju liniju i potisnu Ruse na istočnu obalu reke Dnjepar, 15 do 20 kilometara dalje iz oslobođenog Hersona, čime je zaustavljeno rusko artiljerijsko bombardovanje.

Ove nedelje su obe strane napale preko Dnjepra, a zbog napada na Herson ukrajinske vlasti su ponudile evakuaciju civila.

Ukrajincima nije jasno šta bi im bolje poslužilo – oštra ili blaga zima.

Ovo poslednje bi ublažilo posledice ruskih napada na električnu mrežu u smislu grejanja civila, ali bi značilo i blatnjave uslove – poznato kao „bezdorizhia“ na ukrajinskom i „rasputica“ na ruskom.

To bi otežalo kretanje obema stranama, ali bi Ukrajincima moglo biti teže jer žele brzo da napreduju na krilima pobeda oko Harkova i Hersona.

S druge strane, oštra zima sa smrznutim tlom pomogla bi obema stranama u manevrisanju, ali bi naškodila loše opremljenim ruskim vojnicima.

Tokom zime, Rusi su se u ofanzivi ka Kijevu borili sa mehaničkim kvarovima na svojim oklopnim vozilima.

U nedavnoj proceni, Institut za proučavanje rata (ISV), istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, zaključio je da bi zimski uslovi mogli nesrazmerno da naškode loše opremljenim snagama Rusije u Ukrajini.

Ministarstvo odbrane Rusije najavljuje bolju obuku i opremanje svojih trupa, što ISV tumači kao nastojanje da se „ugasi nezadovoljstvo javnosti“.

Ruske snage su navodno počele da dobijaju pancire i šlemove iranske proizvodnje. Ali malo je verovatno da se takmiči sa kvalitetom odeće i opreme koja u Ukrajinu dolazi sa Zapada.

Britansko Ministarstvo odbrane poslalo je, u prvoj isporuci, 195.000 kompleta zimske opreme, a drugi zapadni partneri – Litvanija, Nemačka, Danska, SAD, Švedska, Finska – šalju vojne uniforme, mobilne agregate i šatore za 200.000 vojnika.

Samo Kanada je donirala pola miliona zimskih uniformi.

Istovremeno, Ukrajinci pokušavaju da poprave oštećenu elektromrežu, s tim što su im hitno potrebne hiljade agregata.

Oni takođe traže dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, a planiraju da intenziviraju lobiranje u zapadnim prestonicama, uključujući Vašington, za američke rakete Patriot.

Ukrajinski nacionalni i lokalni lideri pripremaju stanovništvo za zimu.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko pozvao je više od tri miliona stanovnika da pripreme dovoljno vode, hrane i drugih potrepština, a u pripremi je i oko hiljadu lokacija na kojima će građani moći da se zagreju i nahrane.

Energični gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji, uznemiren ruskim napadom na trafostanicu u blizini nuklearne elektrane Rivne, radi na opremanju oko 6.000 skloništa pećima na drva ili prenosivim dizel agregatima.

„Mi skladištimo dosta ogrevnog drveta i kupili smo ogromne zalihe nafte i dizela. Moramo da se pripremimo za vreme kada će grad morati da živi bez struje“, rekao je on.

U svojoj kancelariji je takođe postavio dve starinske — i veoma velike — peći za kalijum.

„Pomozite mi da unesem drva“, zamolio ga je kada ga je Politiko posetio prošle nedelje u njegovoj gradskoj većnici, dodajući da peći nisu korišćeni stotinak godina.