Nju Delhi u „gasnoj komori“

Procenjeno je da će zbog prinudnih mera koje će trajati bar dve nedelje gotovo 1,2 miliona registrovanih vozila biti van saobraćaja svakog dana.

To je jedna od mera vlasti u NJu Delhiju u pokušaju da smanje zagađenje vazduha koji je dostigao trogodišnji maksimum. Otrovni smog je prekrio grad zbog čega su vlasti naredile zatvaranje škola. Zdravstvene službe apelovale su na građane da ostanu u zatvorenom i da se suzdrže od bilo kakve fizičke aktivnosti, jer milioni rizikuju da obole od respiratornih bolesti.

Podaci državne agencije za merenje zagađenja pokazuju da je indeks zagađenosti vazduha od 436 izuzetno visok, što je oko devet puta više od dozvoljenog maksimuma.

Gradonačelnik NJu Delhija Arvind Kejrival apelovao je na vlasnike automobila da se pridržavaju pravila jer je emisija štetnih gasova iz automobila, kako je kazao, pretvorila grad u „gasnu komoru“. Oni koji krše pravilo biće novčano kažnjeni sa 4.000 rupija (56 dolara) što je dvostruko više nego prethodnih godina.

Od pravila su izuzeti javni prevoz, vozila hitnih službi, taksi i rikše ili dvokolice. Žene koje voze same će takođe biti izuzete od pravila. Sistem parnih i neparnih dana za vozila je sprovođen i dva puta tokom 2016, mada ga prate brojne kontroverze jer su mnogi osporavali rezultate te mere.

Reakcije stanovnika na nivo zagađenja vazduha i nove mere su različite, a primetno je da mnogi ne nose maske. Kako kažu, uzdaju se više da će kiša koja je najavljena od četvrtka „pročistiti vazduh“.

„Ne mislim da će se novim pravilima za automobile išta postići. Zagađenju najviše doprinosi spaljivanje stabala u državama Pandžab i Harjana, a i industrijsko zagađenje je vrlo visoko, kaže jedan stanovnika NJu Delhija, prenosi Gardijan.

Mnogi pominju da bi se rado preselili iz NJu Delhija.

Zagađenje vazduha u NJu Delhiju i severnim indijskim državama vrhunac najčešće dostiže zimi jer poljoprivrednici u susednim regionima spaljivanjem čiste zemlju od žetvenih ostataka i tako je pripremaju za narednu sezonu. To stvara smrtonosni koktel sačinjen od ugljen dioksida, azot dioksida i sumpor dioksida.

Zagađenju još doprinosi i vatromet koji se masovno pali svake godine krajem oktobra nakon proslave Divali – hindu festivala svetla.

Svi napori da se „identifikuju“ stvarni uzročnici zagađenja doveli su do razdora između državnih i federalnih političara. Poziv Kejrivala upućen susednim državama – Pandžabu i Harjani – da obustave praksu spaljivanja njiva doveo je do toga da ga ministar za životnu sredinu Prakaš DŽavadekar optuži da politizuje pitanje i svoje susede portretiše kao „zlikovce“.

Stručnjaci ukazuju i da se nivo građevinske prašine takođe naglo povećava svake zime, što pogoršava ionako stalno prisutnu zdravstvenu krizu. Prošle godine, vlada NJu Delhija naređivala je vatrogascima da prskaju vodu sa visokih zgrada kako bi se slegla prašina.

Paljenje đubreta takođe je zabranjivano, dok su građevinari morali da pokrivaju gradilišta.

Indija je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije prošle godine imala deset najzagađenijih gradova na svetu. Procenjeno je da kao posledica zagađenja vazduha svake godine umre 1,5 miliona ljudi.

Najčešće početne tegobe stanovnika jesu oči koje svrbe, grlo koje pecka i suši se, suvi kašalj. Kako je kazao Sidart Sing, klimaktolog i autor knjige „Veliki smog Indije“, vazduh u Delhiju „miriše na goruće lišće“.

Nivo PM 2,5 – sićušnih čestica vidljivih samo pod mikroskopom koje mogu prodreti duboko u pluća – bio je u jednom trenutku sedam puta viši nego u kineskom glavnom gradu Pekingu, koji se poslednjih godina borio sa sličnim problemima.