„Njujork tajms“: Trampovo hoću-neću potresa svet

Isto je s dekretom kojim je Trampa naredio „američkim kompanijama da napuste Kinu“, a tri dana kasnije bio je „siguran da će postići trgovinski sporazum“, te pošto je tako, američke firme bi trebalo da „ostanu tamo i obave sjajan posao“.

Tramp je proveo vikend u Francuskoj insistirajući na tome da se on ne raspravlja sa svojim kolegama, liderima, ali ponekad se činilo kao da se raspravlja sam sa sobom, piše list.

Iz dana u dan, čak i iz sat u sat, njegov stav o trgovinskom ratu s Kinom, što je najveći ekonomski sukob na planeti, išao je napred-nazad, ostavljajući svet da se potresa zbog posledica.

Ako se čini da je tumarao na sve strane, u ponedeljak je, kada je završavao svoj dan diplomatije, jasno stavio do znanja da će svet jednostavno morati da se navikne na to. On voli da partnere u pregovorima, protivnike, posmatrače i čak i saveznike izbacuje iz ravnoteže.

„Izvinite!“, rekao je reporterima, a to nije bilo izvinjenje. „Tako ja pregovaram. Tako! To mi godinama donosi dobro, a za zemlju je još bolje!“.

Način na koji on pregovara ponekad uključuje činjenice koje možda nisu činjenice, izjave koje možda nisu izrečene i događaje ​​koji se možda nisu dogodili. Ponekad negira i ono što je sam govorio.

U nedelju je rekao da se „premišlja“ o eskalaciji trgovinskog rata s Kinom, samo da bi njegovo osoblje kasnije insistiralo na tome da on samo žali što nije još više zaoštrio stav. U ponedeljak ujutro, promenio je retoriku i predvideo postizanje dogovora s predsednikom Sijem koga je usput četiri puta nazvao „velikim vođom“.

Da bi objasnio svoj ponovni optimizam, pomenuo je dva telefonska poziva Amerikancima od Kineza koji su tražili da nastave zvanične pregovore. Kina, međutim, nije potvrdila nijedan telefonski poziv, a ministar finansija Stiven Mnučin je rekao da administracija komunicira s glavnim pregovaračem u Pekingu „preko posrednika“.

Ali, u roku od nekoliko sati, Tramp koji, kad je pod sumnjom, radije napada nego što se povlači, insistirao je da su telefonski pozivi „bili brojni“.

Investitori su plasirali uloge u milijardama dolara, delimično na osnovu svoje analize Trampovih komentara uoči otvaranja svetskog tržišta posle vikenda. Možda je to bio njegov cilj: da ih smiri.

Pa ipak, čak i neki politički veterani koji podržavaju predsednika, smatraju da je njegov razbarušeni pristup odbojan i da je kontraproduktivan.

„Možda je vrlina ne otkrivati karte i ostaviti protivnike da nagađaju, ali problem s Trampovim modelom je taj što on takvu taktiku dovodi do krajnosti“, rekao je Majkl Doran, profesor Instituta Hadson. „Nikad ne znaš kad da mu veruješ“.

Doran i drugi to pripisuju Trampovom poslovanju s nekretninama, gde pregovori mogu biti puni blefiranja ili zastrašivanja bez većih posledica po druge sem po neposredne igrače.

„Kada ste solo igrač koji pregovara o poslovima s nekretninama, na kraju je najvažniji samo ugovor, samo potpis“, rekao je Doran. „U politici i diplomatiji ima mnogo toga što je važno, i to nikada nije formalni ugovor, potpis“.

Ali, nastavlja „Njujork tajms“, ako se u politici i diplomatiji i ne radi o ugovoru, radi se o kredibilnosti. Tramp koji ponekad nastupa kao sam svoj portparol, ima običaj da stavlja reči u usta drugih lidera kako je to u njegovom interesu i to obično i zvuči kao da je on to rekao, a ne oni.

„Pitanje koje su mi danas najviše postavljale kolege, svetski lideri koji smatraju da Sjedinjenim država ide dobro i da su jače nego ikad ranije, bilo je: ‘g. Predsedniče, zašto američki mediji toliko mrze vašu zemlju? Zašto se toliko trude da SAD propadnu?’ „, napisao je Tramp u nedelju na Tviteru.

„Njujork tajms“ piše da nijedan lider nije tako nešto javno rekao, mada se sa sigurnošću ne može znati šta je rečeno u četiri oka. Tramp je takođe insistirao na tome da su se neki od lidera potajno složili s njim da bi Rusiju trebalo ponovo primiti u Grupu 7, uprkos tome što su javno govorili upravo suprotno od toga.

U jednom trenutku u ponedeljak, predsednik SAD je otišao toliko daleko da je pogrešno opisao učešće svoje supruge u svojoj diplomatiji. „Prva dama je upoznala Kim Džong-una i mislim da bi se složila sa mnom da je on čovek koji ima zemlju ogromnog potencijala“, rekao je o lideru Severne Koreje.

Ali, Melanija Tramp nikada nije ni srela Kima, a kamoli ga upoznala. U roku od nekoliko sati, sekretarica Bele kuće za štampu, Stefani Grišam bila je primorana da objavi „objašnjenje“, odnosno da to prizna: „Iako ga prva dama nije upoznala“, rekla je ona, „predsednik se oseća kao da ga je i ona upoznala“.

Nikad se ne opterećujući preteranom predanošću prema tačnosti, piše „Njujork tajms“, Tramp ume da govori samo ono što mu padne na pamet. U jednom trenutku u ponedeljak, on je živo rekao da bi mogao da objavi svoj mirovni predlog za Bliski Istok pre izbora u Izraelu sledećeg meseca, potpuno suprotno planu Bele kuće. To je smesta izazvalo hitne vesti u Izraelu, iako je to više izgledalo kao „možda hoću-možda neću“, kao „zabacivanje udice“, a ne kao ozbiljna najava.

Ili možda i nije bilo. On je poslednjih nedelja toliko puta preokrenuo stav, da je teško i nabrojati. Menjao je stav o novim smanjenjima poreza i poboljšanju provere pre kupovine oružja. Negirao je da je planirao putovanje u Dansku da bi ostvario ambiciju da kupi Grenland, a onda, kada je premijer Grenlanda rekao da ta ostrvska zemlja nije na prodaju, otkazao je putovanje, rekavši da i nema smisla ići.

To može čak i njegove pristalice dovesti da ne znaju šta da kažu. Kada je u nedelju ministar spoljnih poslova Irana Mohamad Džavad Zarif iznenada posetio Bijaric radi razgovora s Francuzima tokom sastanka Grupe 7, američki zvaničnici nisu rekli da li su unapred bili obavešteni. „Bez komentara!“, rekao je Tramp što nije tipično za njega.

Zbog toga su mnogi pretpostavili da je „upao u zasedu“ i da su njegovi saveznici nasrnuli sa svojom idejom i u njegovo ime. Niki Hejli, bivša ambasadorka Trampa u Ujedinjenim nacijama, nazvala je to „potpunim nepoštovanjem“ i „manipulacijom Makrona“, francuskog predsednika. Senator Džon Kornin, republikanac iz Teksasa, dodao je člak: „Zašto bi se Makron uvlačio hladnokrvnim ubicama?“ – misleći na Irance.Ali svega dan kasnije, Tramp je insistirao da to „nije bila zaseda za njega“, da je on sve vreme znao za plan i dao i svoj blagoslov. Otišao je i dalje od toga, rekavši da je spreman da se sastane s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem u narednih nekoliko nedelja, ako bi Makron mogao da uredi sastanak u pravim okolnostima.

Razne Trampove kontradikcije delimično potiču od toga što je on daleko otvoreniji i daleko manje oprezan pred novinarima nego bilo koji njegov prethodnik. Koliku god antipatiju imao prema „lažnim vestima“, on s novinarima razgovara gotovo stalno, stvarajući mnogobrojne prilike za nepripremljene izjave. Samo u ponedeljak, on je čak četiri puta odgovarao na pitanja novinara na improvizovanim konferencijama za štampu, bez bilo kakve pripreme i upravljanja.

Novinari se naravno nisu žalili, ali izgleda da Tramp misli da je previše govorio. „Ne znam šta će nam konferencije za štampu“, čulo se da je rekao Miku Malveniju, vršiocu dužnosti šefa svog kabineta.

„Zato da ih time vremenom potrošite“, odgovorio je Malveni Trampu, zaključuje „Njujork tajms“.