Njujorška učiteljica postala glavni lovac na pacove u najvećem gradu SAD

Agencija Asošijeted pres (AP) konstatuje da je svaki gradonačelnik Njujorka vodio rat – i uglavnom ga gubio – protiv jednog od najlukavijih i najdugovečnijih neprijatelja: norveških pacova (rattus norvegicus) koji su u običnom narodu poznatiji kao domaći smeđi pacovi, i postavlja pitanje da li je ova napast konačno dobila dostojnu protivnicu.

Ketlin Koradi je dobila zadatak da se izbori potencijalno se milionima pacova što vrebaju po njujorškim budžacima, rupama, tunelima podzemne železnice i napuštenim zgradama i parcelama.

U oglasu za posao, grad je ozbiljno tražio kandidate koji su „krvožedni“, imaju „ubilačke instinkte“ i mogu da se posvete „pokolju pacova na veliko“.

„Kad sam prvi put videla oglas za ovaj posao, nisam baš bila sigurna da je posao stvaran. Mislim, ‘krvožedan’ nije reč koju obično viđate u opisima poslova, i zasigurno nije reč koju ja obično koristim da opišem sebe“, rekla je Koradi na konferenciji za novinare u jednom parku u Harlemu, ali je dodala: „Ima da me viđate mnogo, i ima da viđate mnogo manje pacova“.

Pacovi poodavno pohode grad, što je jedan od najvećih izvora javne zabrinutosti uz kriminal, beskućništvo i divljanje zakupnina stanova. Nikakve klopke ili otrovni mamci nisu uspeli da smanje brojnost ovih glodara koji caruju po tunelima podzemne železnicama i zavlače se u napuštena mesta i gradske parkove.

„Pacovi su pametni. Otporni su. Mnogi od nas žive u kvartovima u kojima pacovi misle da mogu vladati ovim gradom“, rekao je gradonačenik Adams, inače članica Demokratske stranke SAD.

Tokom prošle godine, Njujorčani su komunalnim vlastima prijavili 3,2 miliona susreta s pacovima što je samo malo manje od rekordnog broja prijava iz 2021. godine.

Pristup njujorških vlasti razlikuje se od pristupa nekih boraca za prava životinja iz Pariza, grada koji ima više pacova od svojih 2,2 miliona stanovnika, a prema nekim proceenama dvostruko više.

Ti borci tvrde da „pacovi nisu naši neprijatelji“.

Gradonačelnik Njujorka misli drugačije, pa je kao lider jednog kvarta u Bruklinu svojevremeno pokazao novinarima kofu punu otrovne supe namenjene pacovima. „Ima tamo nekih ljudi što se deru, znate, ‘Ubico! Ubico!’ A mi, znate, ne možemo tu nešto da filosofiramo kada se radi o stvarima koje utiču na kvalitet naših života“.

Pacovi šire i razne bolesti, potput leptospiroze koja može izazvati meningitis i prestanak rada jetre i bubrega.

Prvi zadatak nove „Carice pacova“ biće da ustanovi „zonu smanjivanja broja pacova“ u Harlemu, gde će gradske vlasti investirati 3,5 miliona dolara za sprovođenje „plana ubrzane redukcije broja pacova“, uz angažovanje 19 radnika na puno radno vreme i 14 radnika koji će biti angažovani sezonski.

Koradi kaže da će početi borbu uklanjanjem izvora hrane za pacove, a to su na prvom mestu đubre i bačena hrana.

„Imam ja dugu istoriju borbe sa pacovima“, kazala je ona. Kao desetogodišnjakinja je skupljala potpise za antipacovsku peticiju u svom kvartu, a bila je na čelu akcije da se njujorške škole oslobode pacova u svojim zgradama.

Adams nije prvi gradonačelnik Njujorka koji imenuje „cara“ za borbu sa pacovima. Rudi Đulijani (Rudy Giulliani) je odredio jednog od svojih zamenika za taj posao, ali će Koradi biti prva gradska direktorka za pitanja smanjenja broja pacova.

Đulijani je formirao specijalni antipacovki odred koji je ima svoju bazu zvanu „Pacovska akademija“ koja i dalje proizvodi kadrove za terensku borbu protivv ove napasti, a bivši gradonačelnik Bil de Blazio (Bill De Blasio) izdvojio je 30 miliona dolara za borbu protiv pacova, uključujući plan da se suvim ledom poguše pacovi u njihovim jazbinama, ali je sve to propalo.