Njujorški zakonodavci nameravaju da kontracepcijom ograniče populaciju pacova

Političari već dugo smišljaju kreativne načine za borbu protiv pacova, ali neki poslanici sada predlažu gradske i državne mere kako bi se na tom planu postiglo više.

U Njujorku, ideja o distribuciji kontraceptivnih sredstava za pacove zadobila je pažnju u gradskim vlastima nakon smrti odbegle sove zvane Flako iz zoološkog vrta.

Ona je, naime, pronađena mrtva sa otrovom za pacove u svom organizmu.

Član gradskog veća Šon Abreu predložio je juče uredbu kojom bi se uspostavio pilot program za kontrolu miliona pacova koji vrebaju u stanicama metroa i praznim parcelama. Njegova je ideja da se korišćenjem kontrole rađanja zamene smrtonosne hemikalije.

Abreu, predsednik Komiteta za sanitarne poslove i upravljanje čvrstim otpadom, rekao je da su kontraceptivi takođe etičniji i humaniji od drugih metoda.

Kontraceptivi se nalaze u mamcima koji su rasuti u područjima zaraženim pacovima.

Jedna vrsta tečnog mamaca, „kontrapest“, deluje tako što cilja na funkciju jajnika kod ženki pacova i ometa proizvodnju spermatozoida kod mužjaka, izvestio je Njujork tajms.

Njujorški istrebljivači trenutno ubijaju pacove koristeći metalne zamke i lepak, kao i otrove zbog kojih krvare iznutra.

Koriste, takođe, ugljen-monoksid da ih poguši u jazbinama.

Neki hobisti su čak obučili svoje pse da ih love.

Rašad Edvards, filmski i televizijski glumac koji sa suprugom vodi kompaniju za borbu protiv pacova, rekao je da je najbolji metod koji je on primenio – ugljen monoksid.

On pokušava da koristi najhumaniji mogući metod, a ugljen monoksid polako eutanazira pacove, uspavljujući ih i ubijajući.

Edvards kaže da izbegava da koristi otrov za pacove kad god je to moguće jer je opasan i mučan za glodare.

Neki poslanici u Albaniju razmatraju zabranu lepljivih ploča. Ove zamke, obično napravljene od kartona ili plastike sa lepljivim materijalom, mogu da zarobe razne male životinje koje slete na njihovu površinu.

Edvards se protivi zabrani lepljivih zamki, jer ih koristi na drugim štetočinama, kao što su mravi, kako bi smanjio ukupnu upotrebu pesticida.

Kada mravi uđu u kuću, on koristi lepljive zamke da otkrije gde najčešće prolaze. To mu pomaže da smanji zone u kojima koristi pesticide. Prema njegovim rečima, ideja je „da ne poprskate celo mesto“.

„Ovo nije problem od kojeg možemo pobeći“, rekao je Jakob Šo, menadžer specijalnog projekta Ljudi za etički tretman životinja. „Vreme je da prihvatimo ove zdravorazumske i humanije metode.“

Dva grada u Kaliforniji poslednjih godina imaju zabranu lepljivih zamki.

Postoji nacrt zakona o zabrani takvih zamki širom SAD.

Svaka generacija Njujorčana se borila da kontroliše populaciju pacova.

Gradonačelnik Erik Adams je prošle godine uz veliku medijsku pompu angažovao „caricu pacova“, šeficu istrebljivačkog tima koji se bori protiv omraženih glodara.

Prošlog meseca, Njujork je smanjio količinu hrane koja se daje pacovima tako što je naložio svim preduzećima da odlažu smeće u kutije.

Iako se ratu protiv pacova ne nazire kraj, istrebljivač Edvards je rekao da se može mnogo naučiti iz njihove otpornosti.

Glodari se, kako je rekao, nikada ne mogu iskoreniti, već se njihovom populacijom može samo upravljati.

„Oni su veoma pametni i veoma su mudri“, rekao je. „Veoma su inspirativni, ali ih jednostavno – neću u mojoj kući“.