Novi protesti protiv kontroverznog zakona o „stranim agentima“ inspirisanog Rusijom uznemiravaju Gruziju – malu, ali strateški lociranu naciju na Južnom Kavkazu – dok se crnomorska nacija bori da zacrta strateški put između svog ogromnog severnog suseda i sopstvenih evroatlantskih ambicija, piše Njuzvik (Newsweek).
Hiljade ljudi izašlo je na ulice glavnog grada Tbilisija poslednjih dana u maršu protiv predloženog zakona o registraciji stranih agenata.
Zakon predviđa da se organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva registruju kao „agenti stranog uticaja“ ili će se suočiti sa kaznama.
Zagovornici budućeg članstva Gruzije u Evropskoj uniji strahuju da će zakon potkopati mukotrpne pokušaje zemlje za pridruživanje.
Zakon je kolokvijalno poznat kao „ruski zakon“, s obzirom na njegove sličnosti sa nacrtom zakona iz 2012. koji je Kremlj predsednika Vladimira Putina koristio za suzbijanje svakog vida neslaganja.
You cannot imagine what kind of bloody battle is going on in Georgia now
The opposition MP, who was actively campaigning for Russian Law in the Parliament of Georgia, was beaten and arrested by the police at the rally yesterday.
„I immediately went to police chief on the… pic.twitter.com/wlbV1WTyrY
— Samira Bayramova (@SamBayramova) April 18, 2024
Vladajuća partija Gruzijski san – za koju se naširoko smatra da je povezana sa Moskvom – prvi put je pokušala da usvoji zakon u proleće 2023, ali je bila primorana da ga povuče zbog masovnih protesta.
Kao i 2023. protesti protiv zakona poprimili su širi antiruski nagon, pošto se Gruzijci okrenuti Zapadu – posebno urbaniji i mlađi – bore protiv uticaja Moskve.
Ovo je uočljivije nego ikad s obzirom na oko 1,5 miliona Rusa koji su prešli u Gruziju, bežeći od Putinovih naredbi za mobilizaciju usred njegovog rata protiv Ukrajine.
Demonstranti i policija sukobljavaju se na ulicama zbog ponovnog uvođenja zakona, kao i rivalski političari u nacionalnom parlamentu.
Welcome to the capital of Georgia, Tbilisi.
Police use brutal force against peaceful protesters who refuse to accept Russian laws in the country.
Putin’s puppets must resign.pic.twitter.com/pmbb5DT3ji
— Foreign policy (@ForeignpolicyWB) April 16, 2024
Vlada Gruzijskog sna je ovog meseca neočekivano ponovo uvela zakon, tvrdeći da će doneti više transparentnosti i pomoći da se suprotstavi „pseudo-liberalnim vrednostima“ koje šire stranci.
Natali Sabanadze, viša naučna saradnica britanskog trusta mozgova Chatham House i bivša šefica misije Gruzije pri Evropskoj uniji, rekla je za Newsweek da je Gruzijski san „tačno znao kakva će biti reakcija“, s obzirom na prošlogodišnji obračun.
„Za mene ovo samo govori da oni to zaista, stvarno žele, i spremni su da rizikuju reakciju, takođe misleći da mogu da prebrode ovu plimu. Sada su svi ometeni, Gruzija definitivno nije na dnevnom redu jer se toliko stvari dešava “, rekla je Sabanadze.
Kremlj je u međuvremenu odbacio svaku vezu između zakona i Moskve kao „apsurd“. Ali uticaj ruskog zakonodavstva iz 2012. je jasan u gruzijskoj verziji.
Sabanadze ukazuje da je nacrt zakona vođen istim osećanjem iza Putinove „apsolutne opsednutosti revolucijama u boji“.
Ovo se odnosi na uglavnom nenasilne liberalizacijske pobune koje su bile ključne u nekoliko bivših sovjetskih nacija od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
„Većina država koje to rade žele to da urade iz istog razloga, to je zaštita režima od bilo kakvih mogućih velikih demonstracija koje zapravo mogu ugroziti stabilnost vlade“, navodi Sabanadze. „I mislim da Gruzijski san radi upravo to“.
Pred strankom, klevetanom u zemlji i inostranstvu zbog svog navodnog odlaska ka Moskvi, su teški parlamentarni izbori u oktobru.
📹 Last night, clashes broke out between protesters and police in Tbilisi, Georgia over a disputed “foreign agent” law.
(Background reading: https://t.co/lbnyDk12jk)
Today, the country’s parliament approved the first reading of the bill. Now, more protests are expected tonight. pic.twitter.com/QHwjMfScqa
— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) April 17, 2024
Decembarska anketa je pokazala da 42 odsto Gruzijaca sebe smatra „politički neodlučnim“, dok je samo 19 odsto podržalo Gruzijski san.
Dugo podeljena liberalna opozicija će gledati na dobitke na predstojećim izborima. Trka će takođe biti prva održana pod proporcionalnom zastupljenošću, što dodatno preti da uzdrma status kvo kojim dominira Gruzijski san.
„Ovo će biti teški izbori za Gruzijski san“, rekla je Sabanadze. „Oni definitivno žele da ostanu na vlasti, i žele da ostanu na vlasti, a da je ne dele“.
Gruzijci koji sada pune ulice Tbilisija vide zakon kao deo veće borbe, smatra ona. „Radi se o ruskom uticaju i izbacivanju iz koloseka evropskih integracija Gruzije“, dodala je.
Zakon o stranim agentima, rekla je Sabanadze, deo je onoga što je nazvala „svežanj ruskih zakona“ koji kolektivno uvlače Gruziju u bliže ideološko usklađivanje sa Moskvom.
Gruzijski san uz zakon o stranom agentu,teži da uvede ograničenja masovnih protesta i zabranu LGBTQ+ „propagande“, što sve podseća na slične mere koje su pomogle jačanju Putinove vladavine Rusijom.
„Ovaj snop ruskih zakona je zaista veoma pametan hibridni instrument uticaja u rukama Kremlja, jer služi ovim režimima koji ga koriste, a to je savršen način da se proširi uticaj i stvori solidarnost“, navela je Sabanadze. „Oni su samo ideološki na istoj strani… Putin ne mora da daje direktna uputstva“.
Ambasador EU Pavel Herczinski rekao je prošle sedmice da je predloženi zakon „nespojiv sa normama EU i vrijednostima EU“ i da može potkopati zahtjev zemlje za članstvo.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler je u međuvremenu rekao novinarima u utorak da su SAD duboko zabrinute zbog oživljavanja zakona.
Gruzija je plodno za masovni antiruski pokret, uprkos očiglednoj kontinuiranoj odanosti lidera Gruzijskog sna svojim tradicionalnim partnerima u Moskvi.
Ruske snage i dalje zauzimaju 20 odsto teritorije Gruzije, pošto su podržale separatističke ambicije vlasti u regionima Abhazije i Južne Osetije.
Za Gruzijce su još uvek sveža sećanja na njihov ponižavajući poraz u rusko-gruzijskom ratu 2008.
Prezasićenost novim ruskim dolascima u Gruziju od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu produbila je negodovanje kod mnogih. Njihov dolazak je pogoršao troškove života i infrastrukturne pritiske, dok mnoge ankete pokazuju da su Gruzijci generalno za pro-zapadne integracije.
Podrška Ukrajini je takođe i dalje visoka, a stotine Gruzijaca se bore u Ukrajini kao dobrovoljci za Kijev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.