Njuzvik o izraelskom ratu protiv Hamasa: Koliko je mrtvih Palestinaca previše?

„Zapanjujući i neprihvatljiv broj civilnih žrtava“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. „Previše“ Palestinaca je ubijeno, rekao je državni sekretar SAD Entoni Blinken.

Predsednik Džo Bajden u utorak je rekao da iako Izrael ima evropsku podršku pored podrške SAD, „oni počinju da gube podršku neselektivnim bombardovanjem koje se dešava“.

Veliki broj palestinskih smrtnih slučajeva izazvao je optužbe za izraelske ratne zločine i genocid, uz pretpostavku da su civili namerno gađani, navodi Newsweek u obimnoj analizi.

Vladini zvaničnici iz celog sveta i mediji su stekli utisak da Izrael napada bolnice, škole, izbegličke kampove i humanitarne ustanove ne obazirući se na civilni život.

Slike patnje iz Gaze izazvale su zahteve mnogih za prekid vatre. Vojske uvek moraju odmeriti cenu života civila u odnosu na bilo kakvu uočenu vojnu prednost prema zakonima rata.

Da bi pokušao da odgovori na pitanje da li je toliki broj smrtnih slučajeva i povreda civila zaista previše – u skladu sa zakonskim definicijama proporcionalnosti – Newsweek je razgovarao sa više od deset aktivnih i penzionisanih pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i američkih vojnih i obaveštajnih oficira.

Newsweekk je takođe razgovarao sa brojnim istaknutim stručnjacima za ljudska prava i pregledao izraelske i američke poverljive podatke koji se odnose na sukob.

„Deo problema na kraju je izraelska arogancija“, kaže oficir američkog vazduhoplovstva koji je bio uključen u interna razmatranja unutar Bajdenove administracije i razgovore sa svojim izraelskim kolegama.

„Čak i nama, u privatnim i iskrenim razgovorima, pominju iznenadni napad Hamasa i njegovu brutalnost, pozivaju se na holokaust, okrivljuju Hamas, pozivaju se na 11. septembar i argumentuju opravdanje ‘nikad više’ za njihovu neoprostivu operacija. Jednostavna istina je da je Izrael izgubio informacioni rat.

Izraelski napad na Hamas jedan je od najintenzivnijih u poslednje vreme, odvija se na površini od 365 kvadratnih kilometara, otprilike duplo većoj od grada Vašingtona i dom za otprilike 2,3 miliona ljudi.

Prema informacijama koje nisu ranije objavljene, Izrael je napao oko 25.000 ciljeva u Gazi, iz vazduha, zemlje i mora, isporučivši oko 140.000 komada oružja, od čega 60 odsto artiljerijskih metaka i 40 odsto oružja bačeno iz aviona.

Vladine vlasti u Gazi koje kontroliše Hamas kažu da je najmanje 24.500 civila ubijeno, uključujući i one nestale pod ruševinama, što je broj koji međunarodna humanitarna zajednica prihvata kao validan.

Prema palestinskim vlastima, uništeno je oko 10.000 zgrada, uključujući stanove višespratnica, od kojih je skoro deset puta više oštećeno. Izrael kaže da je identifikovao više od 800 ulaza u tunele u podzemnom sistemu dugom 480 kilometara, uništivši više od polovine njih.

Izrael tvrdi da je ubio više od 6.000 boraca Hamasa. te da je još 1.000 zarobljeno.

„Izrael je bio precizan u svom bombardovanju i naneo je ogromnu štetu civilima“, kaže visoki oficir američke vojne obaveštajne službe koji je uključen u analizu rata, komentarišući koliko je teško doneti konačnu presudu.

„Teško je poverovati da je ovako ogromno razaranje bilo neophodno da se odgovori na pretnju Hamasa“, kaže Ken Rot, bivši direktor Human Rights Watch, a sada gostujući profesor na Univerzitetu Prinston, odražavajući stav koji dele mnogi u američkoj vladi, da je Izrael mogao – i trebao je – da sprovodi različite strategije da eliminiše Hamas.

Prema međunarodnom pravu, proporcionalnost zahteva od oružanih snaga da se uzdrže od napada koji bi naneli slučajnu štetu civilima „prekomernu u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost za koju se očekuje da će se steći“.

Snage koje napadaju moraju da preduzmu „izvodljive“ mere predostrožnosti kako bi smanjile rizik po civiolne žrtve. Kako Pentagon kaže u svojim priručnicima,

„Proporcionalnost i mere predostrožnosti su snažno vezane za činjenice. Civilnu štetu, vojnu prednost i izvodljivost je teško kvantifikovati. Njihova primena često zavisi od okolnosti na terenu“.

Ben Saul, australijski novi specijalni izvestilac UN za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u borbi protiv terorizma, objašnjava izazov procene proporcionalnosti.

„Međunarodno humanitarno pravo toleriše ubijanje nekih civila, gde su oni slučajne žrtve zakonitog udara na vojni cilj. Ali teško je znati bez više informacija iz tog procesa gađanja da li su izraelske snage prekoračile pravila koja su moraju poštovati kada donose te odluke o ciljanju.“

Oficir Ratnog vazduhoplovstva IDF-a koji je pristao da govori anonimno kaže da je broj civilnih smrtnih slučajeva „minimalan“ s obzirom na prirodu sukoba.

„Hamas je 7. oktobra napao južni Izrael i ubio 1.200 ljudi za nekoliko sati. Ovako izgleda namerno ubijanje civila. Mi ništa od toga nismo uradili“, rekao je oficir.

Priroda rata je da se odvija sa ograničenim i nepouzdanim informacijama („magla rata“). Malo se zna o detaljima izraelske vojne kampanje, od toga koje vrste oružja su korišćene do tačno koji su konkretni ciljevi pogođeni i zašto.

Spoljne organizacije, uključujući Iraq Body Count, Projekat podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba (ACLED) i Airwars, nastojale su da procene smrt civila u Gazi upoređujući broj sa drugim nedavnim sukobima od Sirije do Ukrajine.

Izrael je doveo u pitanje verodostojnost palestinskih brojeva, tvrdeći da to uključuje i borce Hamasa. Alternativno, Izrael tvrdi da je za smrt civila kriv Hamas jer se krije iza civila ili ispod škola i bolnica, ili da je sam Hamas uzrokovao mnoge smrti svojim oružjem.

IDF kaže da je učinila više od bilo koje vojske u istoriji da smanji štetu civilima.

IDF je odbio da stupi u kontakt sa novinarima Newsweek, odgovarajući „bez komentara“ na niz konkretnih pitanja u vezi sa oružjem, ciljevima i vođenjem rata.

Međutim, jedan broj oficira IDF-a, koji su služili i penzionisani, bio je voljan da se angažuje ako im se ne otkrije identitet.

„Prihvatili smo mnogo kritika, posebno u Sjedinjenim Državama, toliko da mediji samo pretpostavljaju da su objekti koje su pogođene ili oštećene bile namerno gađane“, kaže drugi viši komandant izraelskih vazduhoplovnih snaga.

„Na taj način se gradi narativ da je bolnica bila meta, ili škola, dok je u stvari meta uvek Hamas. Čak i premijer [Benjamin] Netanjahu kaže da je za žaljenje što uprkos našim naporima nismo minimizirali civilne štete. Ali da li smo ciljali civile ili pokušali da ih ubijemo? Apsolutno ne.“

„Izrael ne gađa civile ili civilne objekte“, slaže se visoki oficir američkog vazduhoplovstva koji je bio uključen u analizu rata i učestvovao u internim diskusijama.

„Da li oni napadaju Hamas na mestima koja možda nam nisu po volji u našim ratovima? Da. Da li su spremni da upijaju više kritike od nas u potrazi za svojim vojnim ciljevima? Da. Ali tamo nije apsolutno u pogledu minimiziranja civilne štete, samo da se ulože napori. Oni su to učinili.“

Drugi penzionisani američki vojni oficir, sada visoki civil u obaveštajnoj zajednici, objašnjava: „IDF ima drugačiju kulturu nego što postoji u SAD ili NATO-u, i bori se sa drugačijom žestinom. Samo zato što bi brojke mogle biti veće od onoga što mi navikli da vidimo ne znači da su preterane. Uslovi su ovde jedinstveni.“

‘Maksimalni’ odgovor prve noći

Prve noći izraelske odmazde, borbeni avioni, jurišni helikopteri i kopnena i pomorska artiljerija pogodili su preko 500 ciljeva unutar Gaze, uključujući ono što je izraelsko vazduhoplovstvo opisalo kao „višespratnice“ koje su identifikovane kao kancelarije i rezidencije Hamasa i zvaničnika i komandanata palestinskog Islamskog džihada.

Prema američkim obaveštajnim podacima, izraelske vazduhoplovne snage su bacile oko 2.000 bombi u ukupnom iznosu od preko 1.000 tona eksploziva u 72 sata koje pokriva postojeći plan.

Izraelski ministar odbrane Joav Galan obišao je front u Gazi na kraju 72 sata, nazvavši rat proziv Hamasa „velikim odgovorom“ koji je „uklonio svako ograničenje” bombardovanja. „Mi delujemo precizno i profesionalno, ali ne hirurški“, rekao je načelnik štaba izraelskog vazduhoplovstva brigadni general Omer Tišler.

Probijajući se na teritoriju Gaze, IDF se našla pred široko rasprostranjenom osudom svog „kolektivnog kažnjavanja“ stanovništva Gaze.

Kao odgovor, Izrael je naveo upozorenja koja je dao stanovnicima Gaze koji žive na severu da se presele na jug, kao i činjenicu da je Izrael takođe bacao letke, objavljivao upozorenja na društvenim mrežama, telefonirao i slao SMS-ove i ciljane mejlove Palestincima upozoravajući ih na opšti i specifični štrajkovi.

Izraelska vlada je 5. novembra izjavila da je „učinila više od bilo koje vojske u istoriji ratovanja da zaštiti civile druge strane“.

Izraelski zvaničnici su energično doveli u pitanje broj poginulih palestinskih civila i čini se da se SAD slažu. „Nemam pojma da li Palestinci govore istinu o tome koliko je ljudi ubijeno“, rekao je predsednik Bajden 25. oktobra. „Siguran sam da su nevini ubijeni i to je cena vođenja rata“, dodao je on.

Međutim, interno, američka obaveštajna zajednica se složila da je broj poginulih palestinskih civila u skladu sa tvrdnjama Ministarstva zdravlja u Gazi.

Gaza je „groblje za decu“

Početkom decembra, palestinske vlasti su tvrdile da je najmanje 18.000 palestinskih civila ubijeno u Gazi, od kojih su oko 70 odsto bili žene i deca (40 odsto deca). Čak 6.500 civila je prijavljeno kao nestalo ispod ruševina, za oko 24.500 potencijalnih smrtnih slučajeva civila.

„Za nekoliko nedelja“, rekao je generalni sekretar UN Gutereš, Gaza je postala „groblje za decu“.

Pod pretpostavkom da je broj od 24.500 tačan, da li to dokazuje da Izrael namerno ubija civile? I još važnije, da li je to prevelik broj? Ratovi sličnog intenziteta mogli bi dati neke tragove, ali razlike u veličini bojnog polja, intenzitetu i fokusu udara, pa čak i gustini naseljenosti, otežavaju poređenje.

U Ukrajini, na primer, intenzitet borbi na istoku doveo je do procenjenih 300.000 mrtvih vojnika na obe strane na frontu od 1.500 milja. Broj ubijenih civila, prema „proverenim“ brojkama UN, iznosi oko 10.000.

Daleko više civila je poginulo, ali u najvećim ukrajinskim gradovima nema borbi uporedivih sa onim u Gazi, a civilno stanovništvo je uglavnom pobeglo sa istočnog ratišta.

„Gustina naseljenosti i površina zemlje onemogućavaju uporedno poređenje“, kaže viši obaveštajni oficir odbrane. Po kopnenoj površini, oko 1.677 Pojasa Gaze bi moglo da stane u Ukrajinu.

„Bila bi krajnja ironija ako bi se, na osnovu ponašanja Izraela u Gazi, pokazalo da su Rusi bili oprezniji“, kaže viši obaveštajni oficir odbrane.

U drugom Zalivskom ratu 2003. oko 3.000 civila je ubijeno u Bagdadu tokom početne faze američke invazije, ali kada su kopnene snage stigle do glavnog grada, broj žrtava je rastao kako je unutrašnji haos u zemlji rastao.

Sjedinjene Države su tokom ovog perioda bacile 29.500 bombi za 22 dana, ali u Bagdadu je bačeno malo oružja i ono je bilo ograničeno na zvaničnu oblast „Zelene zone“ u kojoj je živelo malo civila.

Drugi udari bili su fokusirani na ogromne iračke vojne baze na periferiji grada.

Tokom 34-dnevne kampanje Izraela protiv Hezbolaha u Libanu 2006. IDF je izvršio oko 12.000 vazdušnih misija za 34 dana, napavši 2.700 ciljeva i ispustivši oko 24.000 komada oružja iz vazduha.

Libanske vlasti procenjuju da je ubijeno 1.200 civila.

„Izrael vodi svoju kampanju sa opravdanjem da uništava Hamas kada posle dva meseca kaže da je ubio samo oko 20 odsto predratnih procena broja boraca“, kaže visoki američki vojni obaveštajac.

„To je klasičan slučaj dobijanja bitke i gubitka rata. Bojim se da je uprkos svim naporima ovo samo po sebi napad na civile“, ,zaključio je.