„Putin pomera granice sa Srbijom, Bosancima i RS“: Njuzvik o tome kako bi izgledao Treći svetski rat

Kako se navodi, Rusija nije jedini potencijalni pokretač mogućeg globalnog sukoba. Kontraadmiral u penziji Mark Montgomeri i bivši vršilac dužnosti ministra odbrane za politiku Džejms Anderson rekli su za Njuzvik da će svaki veliki rat gotovo sigurno biti rezultat tenzija između pet glavnih igrača: Rusije, Kine, Severne Koreje, Irana i Sjedinjenih Država.

Pa kako bi mogao da počne Treći svetski rat?

Bilo koji veliki sukob mogao bi biti pokrenut zbog regionalnih tenzija oko bilo kojeg broja žarišnih tema – glavna među njima je zabrinutost da bi Kina na kraju mogla izvršiti invaziju na Tajvan, da bi Rusija mogla proširiti svoje ambicije izvan Ukrajine ili da bi Severna Koreja ili Iran pokrenuli sukob sa regionalnim rivalom.

Anderson je istakao Baltik ili Poljsku kao potencijalne žarišne tačke koje bi Rusija mogla da zapali sa NATO, što bi efektivno proširilo sukob u Ukrajini i istovremeno proširilo njegov opseg do pravog globalnog „vrućeg“ rata.

Dok je na Bliskom istoku došlo do mnogo većih previranja – od 7. oktobra i rata Izraela protiv iranskih izaslanačkih grupa poput Hamasa i Hezbolaha, do sirijskih pobunjenika koji su srušili pedesetogodišnji Asadov režim – Anderson je ostao oprezan da bi delovanja Izraela možda mogla dovesti do šireg regionalnog sukoba.

“Mislim da Izrael ne bi bio toliko nepromišljen“, rekao je Anderson. „Mislim da je apsolutno opravdan način na koji je odgovorio na iranske raketne napade… osim toga, ne vidim veću opasnost u tom konkretnom slučaju.”

„Slično, u Indo-Pacifiku, mislim da su lideri u Tajpeju dovoljno razumni da ne urade nešto poput iznenadnog proglašenja nezavisnosti, što bi bila crvena linija za Kinu“, dodao je on.

Montgomeri, kontraadmiral u penziji, složio se da bi Rusija mogla da se pokaže kao najverovatniji pokretač šireg rata, napominjući da Moskva učestvuje u manjim sukobima u zemljama kao što su Gruzija i Srbija.

„On (Putin) pomera ‚granice‘ sa Srbijom … i s Bosancima i Republikom Srpskom (srpskim delom Bosne), snažno gura ka sukobu tamo“, rekao je Montgomeri.

„On je takođe dobro ‚zagrizao‘ u Gruziji i stisao gruzijsku vladajuću stranku da se sve više odriče svog EU identiteta, do tačke u kojoj su u protekloj nedelji objavili da više ne teže ka EU ​​još četiri godine.“

Montgomeri je zaključio da se Putin mnogo manje plaši da rizikuje, što povećava „verovatnoću krize ako on pogrešno proceni stvari, ili ako ljudi preterano reaguju na njega i to brzo eskalira, to je verovatno rizična oblast broj jedan“.

On je označio Iran kao drugu najverovatniju tačku žarišta, navodeći različite izaslaničke grupe i militantne grupe koje je Iran naoružao, kao što su Hamas, Hezbolah i Huti, pored nove spremnosti Teherana da izvrši direktne napade na Izrael.

Koje zemlje bi mogle biti uključene u Treći svetski rat?

Jedna od konzistentnih tačaka saglasnosti i zabrinutosti među stratezima bila je da će svaki sukob verovatno dovesti do saradnje između osovine „zlonamernih aktera“ koja uključuje Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran.

Peking, Pjongjang i Teheran su već pokazali saradnju u podršci Rusiji u njenoj invaziji na Ukrajinu – Severna Koreja je rasporedila trupe na linije fronta nakon što je već snabdevala Moskvu municijom jer su njene zalihe opadale posle dve godine intenzivnih borbi.

Iran je snabdeo Rusiju bespilotnim letelicama, a Kina je kupila ruske energente da bi sprečila kolaps njene ekonomije zbog sankcija Zapada.

Rusija i Kina su takođe članice dve trgovinske grupe – ekonomskog bloka BRIKS i Šangajske organizacije za saradnju – koje su pojačale ekonomske veze između dve zemlje.

Turska posebno „neće rizikovati da uradi nešto zbog čega bi je Izrael kaznio, ili da učini nešto zbog čega bi je SAD kaznile… ali će generalno biti destabilizujuća sila“, rekao je on.