Nobelova nagrada za fiziku ove godine pripala je Rodžeru Pendrouzu, Rajnhardu Gencelu i Andrei Gez, saopštila je Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju.
Ovogodišja Nobelova nagrada za fiziku podeljena je između tri naučnika, sa jedne strane dodeljena je Rodžeru Penrouzu „za otkriće da je stvaranje crnih rupa snažno povezano sa opštom teorijom relativnosti”, dok su sa druge strane nagradu podelili Rajnhard Gencel i Andrea Gez „za otkriće supermasivnog kompaktnog objekat u centru naše galaksije”.
Kako je ranije saopšteno, u ponedeljak je dodeljena nagrada za medicinu trojici naučnika za otkriće virusa hepatitis C, a u sredu se očekuje dodela nagrade za hemiju, u četvrtak za književnost a u petak za mir. Ime dobitnika nagrade za ekonomiju se uvek na kraju saopštava, narednog ponedeljka.
Nobelova nagrada za fiziku prošle godine je pripala trojici naučnika, Džejms Piblsu, Majklu Mejoru i Didijeu Kelozu za „revolucionarno“ otkriće o univerzumu. Nagradu su dobili za rad o evoluciji univerzuma i otkriće udaljene planete koja se kreće oko zvezde poput Sunca 1995. godine.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.