Nobelova nagrada za hemiju dodeljena Karolin Bertozi, Morten Meldal i K. Beri Šarples

Šarples i Meldal su postavili temelje za funkcionalni oblik hemije – hemiju klikova – u kojoj se molekularni gradivni blokovi spajaju brzo i efikasno. Bertozi je preuzeo „klik hemiju“ u novu dimenziju i počeo da je koristi u živim organizmima.

„Ponekad su jednostavni odgovori najbolji. Beri Šarples i Morten Meldal dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2022. jer su uneli hemiju u eru funkcionalizma i postavili temelje klik hemiji. Oni dele nagradu sa Kerolin Bertozi, koja je hemiju klikova podigla na novi nivo i počela da je koristi za mapiranje ćelija. Njene bioortogonalne reakcije sada doprinose ciljanijim tretmanima raka, među mnogim drugim primenama“, navodi se u obrazloženju.

Beri Šarples je dobitkom današnje nagrade postao peti pojedinac kome su dodeljene dve Nobelove nagrade.

„On ide stopama dvostrukih dobitnika #Nobelove nagrade Džona Bardina, Marije Kiri, Linusa Polinga i Frederika Sendžera“, navodi se na Tviter profilu Nobelovog komiteta.

Šarplesu je dodeljena nagrada za hemiju 2001. i 2022. godine.

U nastavku dostavljamo kompletno obrazloženje dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju.

„Hemičari su dugo bili vođeni željom da grade sve komplikovanije molekule. U farmaceutskim istraživanjima, ovo je često uključivalo veštačko obnavljanje prirodnih molekula sa lekovitim svojstvima. Ovo je dovelo do mnogih molekularnih konstrukcija koje su vredne divljenja, ali one su generalno dugotrajne i veoma skupe za proizvodnju.

‘Ovogodišnja nagrada za hemiju bavi se time da ne komplikuje stvari, već da radi sa onim što je lako i jednostavno. Funkcionalni molekuli se mogu izgraditi čak i jednostavnim putem’, kaže Johan Akvist, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.

Beri Šarples – kome se sada dodeljuje druga Nobelova nagrada za hemiju – pokrenuo je zamajaca napretka. Oko 2000. godine skovao je koncept hemije klikova, koji je oblik jednostavne i pouzdane hemije, gde se reakcije dešavaju brzo i izbegavaju se neželjeni nusproizvodi.

Ubrzo nakon toga, Morten Meldal i Beri Šarples – nezavisno jedan od drugog – predstavili su ono što je sada krunski dragulj klik hemije: azid-alkin cikloadiciju katalizovan bakrom. Ovo je elegantna i efikasna hemijska reakcija koja je sada u širokoj upotrebi. Između mnogih drugih upotreba, koristi se u razvoju farmaceutskih proizvoda, za mapiranje DNK i stvaranje materijala koji više odgovaraju svrsi.

Karolin Bertozi podigla je klik hemiju na novi nivo. Da bi mapirala važne, ali neuhvatljive biomolekule na površini ćelija – glikane – razvila je reakcije klika koje rade unutar živih organizama. Njene bioortogonalne reakcije se odvijaju bez narušavanja normalne hemije ćelije.

Ove reakcije se sada koriste globalno za istraživanje ćelija i praćenje bioloških procesa. Koristeći bioortogonalne reakcije, istraživači su poboljšali ciljanje lekova protiv raka, koji se sada testiraju u kliničkim ispitivanjima.

Klik hemija i bioortogonalne reakcije odvele su hemiju u eru funkcionalizma. Ovo donosi najveću korist čovečanstvu.“

Tweets by NobelPrize

Prethodni dobitnici

Dvojica naučnika, Benjamin List i Dejvid Mekmilen, dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2021. godine za razvoj novog načina za konstrukciju molekula – organokatalizu.

List i Mekmilan su 2000. godine, u odvojenim istraživanjima, razvili treći tip katalize – asimetričnu organokatalizu, koja nadograđuje male organske molekule, navodi se u obrazloženjeu Nobelovog komiteta.

Oni su nagradu dobili za razvoj preciznog novog alata za molekularnu konstrukciju: organokatalize. Ovo je imalo veliki uticaj na farmaceutska istraživanja.

Mnoga istraživačka područja i industrije zavise od sposobnosti hemičara da konstruišu molekule koji mogu formirati elastične i izdržljive materijale, skladištiti energiju u baterijama ili inhibirati napredovanje bolesti. Ovaj rad zahteva katalizatore, supstance koje kontrolišu i ubrzavaju hemijske reakcije, a da ne postanu deo konačnog proizvoda. Na primer, katalizatori u automobilima pretvaraju toksične materije u izduvnim gasovima u bezopasne molekule. Naša tela takođe sadrže hiljade katalizatora u obliku enzima, koji izlučuju molekule neophodne za život, navedeno je u tadašnjem obrazloženju.