Nobelovka: Smrt mlade žene u Iranu pokrenula je nepovratan revolucionarni proces

Iranske vlasti tvrde da je njena smrt uzrokovana ranijim zdravstvenim stanjem, a ne premlaćivanjem, i optužuju Sjedinjene Države i druge neprijatelje Irana da podstiču nemire kako bi destabilizovali verski establišment. Vlasti se po običaju surovo nose sa neredima i izrekle su desetine smrtnih kazni učesnicima protesta i do sada izvršile najmanje četiri egzekucije kako bi zastrašile narod i odvratile ga od protesta na ulicama, ističu aktivisti za ljudska prava.

„Ovo je voz koji se neće zaustaviti do konačnog odredišta“

Vatreni kritičar iranskog verskog rukovodstva, koje vlada zemljom od uspostavljanja Islamske Republike 1979. godine, Ebadi je jedan od najistaknutijih zagovornika antivladinih protesta. Kao i mnogi drugi kritičari iranske verske elite, Ebadi smatra da je aktuelni talas protesta jedan od najvećih izazova do sada za iransku vladu.

„Ovaj revolucionarni proces je poput voza koji se neće zaustaviti do konačnog odredišta“, rekla je Ebadi, koja je 2003. godine dobila Nobelovu nagradu za mir za rad u odbrani ljudskih prava i od 2009. živi u egzilu u Londonu.

Bila je to revolucija iz 1979. koja je zbacila režim tadašnjeg iranskog šaha Reze Mohamada Pahlavija, sekularnog monarha povezanog sa Zapadom, što je dovelo do formiranja Islamske Republike.

Eksplozija koja je oslobodila sav gnev Iranaca

Protesti su dodatno produbili krizu između vladara i šireg društva, jer je Aminijeva smrt izazvala eksploziju koja je oslobodila sav gnev Iranaca protiv vlade, od ekonomske krize preko diskriminacije etničkih manjina (Amini je bio Kurdkinja) do opšteg suzbijanja društvenih i političkih sloboda.

Iranci već mesecima hrabro pozivaju na pad verskog establišmenta i uzvikuju parole protiv vrhovnog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija. Međutim, protesti su se znatno smirili otkako su počela javna pogubljenja demonstranata osuđenih na smrt zato što su „zgrešili protiv Boga“.

Na video snimcima koji se dele na društvenim mrežama, koje Rojters ne može da proveri, vide se ljudi koji sa krovova nekih gradova uzvikuju „Smrt Hamneiju“, ali su razmere takvih protesta neuporedive sa masovnim izlascima na ulice poslednjih meseci.

Do sada je ubijeno više od 500 ljudi, skoro 20.000 demonstranata u zatvoru

Grupa za ljudska prava HRANA saopštila je u sredu da je u protestima do sada ubijeno 527 ljudi, uključujući 71 maloletnika i 70 pripadnika snaga bezbednosti. Veruje se da su u zatvoru 19.262 demonstranta.

Ebadi, koja je razgovarala u telefonskom intervjuu iz Londona, rekla je da je nasilje vlade nad demonstrantima produbilo gnev običnih Iranaca prema verskom rukovodstvu jer ne pokazuje empatiju prema žrtvama. „Protesti su imali drugačiji oblik, ali nisu prestali“, rekla je Ebadi za Rojters telefonom iz Londona.

„Sa sve većom ekonomskom bedom izazvanom uglavnom američkim sankcijama Iranu zbog navodnog razvoja nuklearnog oružja, mnogi Iranci trpe posledice galopirajuće inflacije i rastuće nezaposlenosti. Inflacija je porasla na 50 odsto, najviše u nekoliko decenija. Nezaposlenost mladih je iznad 50 odsto i Iranci tonu prema granici siromaštva, pokazuju podaci iranskog Zavoda za statistiku.

Dodatne tenzije u važnom trenutku

Kritike zapadnih zemalja upućene iranskim vlastima zbog nasilnog suzbijanja protesta stvaraju dodatne tenzije u trenutku kada dve strane treba da obnove iranski nuklearni sporazum iz 2015, iz kojeg se jednostrano povukao bivši američki predsednik Donald Tramp.

Da bi primorao versko rukovodstvo da napusti vlast, Zapad bi trebalo da preduzme „praktične korake”, kao što je spuštanje političkih veza povlačenjem svojih ambasadora iz Teherana i ne zaključivanjem bilo kakvog sporazuma sa Islamskom Republikom, uključujući nuklearni, smatra Ebadi, prenosi Indeks.