Noje cireh cajtung: Putin, srećom, ostaje lojalan svojim najnesposobnijim generalima

Kratka pobuna paravojnih Wagner-trupa u Rusiji i posle tri nedelje ostaje misterijom. Jedno od pitanja bez odgovora je koliku je podršku u redovima regularne vojske imao pobunjeni Wagner-šef Jevgenij Prigožin. Ruska vojska mu se nije suprostavila, ali mu nije ni pritekla u pomoć. Novi incident sada jasno pokazuje da u vojsci ključa više nego što se ranije znalo.

„Gnevni Govor“ smenjenog komandant 58. armije, general-majora Ivana Popova, od srede, događaj je bez presedana za Rusiju. I na ivici je nove pobune – sa bitnom razlikom što se ovog puta ne radi da o provokatoru, poput Prigožina, već o generalu koji je integrisan u jasne komandne strukture ruske armije.

No poruka generala Popova je upadivo slična Prigožinovoj: Popov optužuje ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova za izdaju i obojicu obeležava kao pretnju Rusiji. Činjenicu da je smenjen, navodno zbog nenanšminkanog opisivanja situacije na frontu, Popov opisuje kao udar na oružane snage Rusije. Ono što Ukrajinci nisu mogli postići, moskovsko vojno rukovodstvo sada postiže: „odrubljivanje glave“ 58. armiji, i to u kritičnom trenutku, kada mora da se brani od ukrajinske kontraofanzive i trpi velike gubitke.

Opomena za Kremlj

Predsednik Putin je, otkako je počela invazija na Ukrajinu, često otpuštao ili smenjivao generale. Nikada ranije smenjeni general nije odgovorio ovakvim javnim protestom. Izgleda da je nezadovoljstvo vrhovnog komandom u delovima vojske dostiglo novu razinu. Možda je Popov bio ohrabren primerom Prigožina. Jer pobunjeni šef plaćenika je olako prošao i čak navodno dobio audijenciju kod predsednika pet dana nakon pobune.

I general Popov je želeo da se njegovo negodovanje čuje u Kremlju. Upada u oči koliko je aplauza u javnosti Popov dobio za svoj protest, koji je u normalnoj hijerarhijskoj organizaciji, poput vojske, posve neprihvativ. Čak ga je i generalni sekretar režimske partije “Jedinstvena Rusija” izričito pohvalio kao komandanta kojim bi otadžbina trebalo da se ponosi.

Fakt je da je general Popov do sada uživao odličnu reputaciju. Komanda 58. armije tradicionalno je bila odskočna daska ka visokim i najvišim pozicijama u ruskom generalštabu. Sadašnji načelnik generalštaba, Gerasimov, je pre dve decenije bio šef 58. armije, što sada daje sukobu posebno gorak, lični pečat. Istovremeno, posle gubitaka ruske vojske u više od 500 dana rata protiv Ukrajine, 58. armija se može smatrati najvažnijom od 12 armija ruskih kopnenih snaga. Ona nosi najveći teret ruske odbrane na Zaporoškom frontu, gde Ukrajinci, uz pomoć novoisporučene zapadne vojne tehnologije, pokušavaju da se probiju do Azovskog Mora.

Veliki gubici među Rusima

Javni lelek Popova – koji govorvi o „masovnim” pogibijama u ruskim redovima – sugeriše da ukrajinska ofanziva ima više dejstva nego što bi se moglo pomisliti glede nepokretne linije fronta na vojnim mapama. Uspešan ukrajinski vazdušni napad na štab 58. armije, u kojem je u utorak ubijen još jedan general i verovatno veći broj visokih štabnih oficira, takođe podvlači tešku situaciju u kojoj se Rusi na frontu u Ukrajini nalaze.

Svađe među ruskim generalima su dar od Boga za Ukrajince. Ne pada po prvi put u ovom ratu jedan talentovani ruski general kao žrtva unutrašnjih intriga u Kremlju. General Sergej Surovikin je, na primer, bio vrhovni komandant invazionih trupa samo tri meseca: iako je donosio razumne strateške odluke. Ali u Kremlju je naišao na nepoverenje.

Za Kremlj je vojna kompetentnost sekundarna stvar, lojalnost i karakter ulizice su prioritet. Tako Putin nepokolebivo podržava i svog ministra odbrane i svog načelnika Generalštaba, iako su se ova dva generala odavno pokazala kao pogrešan izbor a njihovo planiranje rata kao potpuni promašaj.

Ukrajini se može samo poželeti da Putin što duže ne uvidi potrebu za sposobnijim liderskim dvojcem u vrhu ruske vojske.

Autor: Novinar Andreas Rueš

Prevod: Mirko Vuletić