„Putin očigledno želi da skrene pažnju sa svog neuspeha u borbi protiv terorizma“: Noje cirher cajtung nakon napada u Moskvi

Teroristički napadi su uvek odvratni, bez obzira da li su usmereni protiv slobodarskih zapadnih društava ili protiv meta u autoritarnim državama poput Rusije.

Hladnokrvni masakr ljudi svih uzrasta u koncertnoj dvorani Crocus City Hall na periferiji Moskve izaziva jezu.

Pored više od 130 poginulih, najmanje je još toliko povređenih i verovatno na stotine žrtava koje će sa sobom nositi doživotne traume.

Uprkos svom nerazumevanju za ravnodušnost ruskog naroda prema zločinima ruske države u uništavačkom ratu protiv Ukrajine, jasno je da žrtve ovog napada zaslužuju bezrezervno, globalno saosećanje.

Dugo se činilo da je teroristička organizacija “Islamska Država” temeljno oslabljena nakon pada njenog sirijsko-iračkog „kalifata“ 2017.

Njeni sledbenici su mogli da privuku pažnju samo manjim napadima u Evropi. Krvoproliće u Moskvi sada podseća da opasnost nije otklonjena.

Poruka objavljena na službenoj internetskoj prezentaciji ove terorističke organizacije – cilj je neselektivno masakriranje što većeg broja „hrišćana“- ukazuju na to da Zapadna Evropa takođe može ponovo da postane meta velikog napada.

“Jaki” režim pokazuje slabe strane

Na Zapadu je pretnja terorizma donekle prihvaćena jer je neizbežna u slobodnom društvu koje s razlogom odbija potpuni nadzor od strane vlasti.

U policijskim državama poput Rusije, međutim, izazov je drugačiji: Putinov režim pokušava da legitimiše svoju vladavinu tvrdnjom da efikasno štiti stanovništvo od svih spoljašnjih i unutrašnjih „neprijatelja“.

Pa stoga poseduje apsolutnu vlast. Diktatorska ruska Führer-država može biti kredibilna samo ako se njen gigantski bezbednosni aparat pokaže efikasnim. Ali kao što sad ovaj eklatantni neuspeh ruskih organa pokazuje: od toga nema ništa.

Ne samo da ruske vlasti očigledno nisu imale nikakvih saznanja o terorističkoj ćeliji koja je udarila u petak uveče.

Predsednik Putin je uz to javno ignorisao američka upozorenja o skorom napadu.

Informacije koje su mu dali Amerikanci bile su vrlo konkretne i odnosile su se, između ostalog, na rizik od napada na koncerte.

Umesto da ovo shvati ozbiljno, Gospodar Kremlja je pre nekoliko dana javno odbacio upozorenja kao zapadnu „provokaciju“ i groteskno tvrdio da Washington želi da ih iskoristi za zastrašivanje i destabilizaciju ruskog društva.

Ono što je nadasve skandalozno je koliko je dugo vremena Putinovim snagama bezbednosti trebalo da intervenišu protiv terorista u koncertnoj dvorani, koja se nalazi tik uz zgrade uprave Moskovske Gubernije.

Čini se da su Putin i njegovi najbliži saradnici bili potpuno iznenađeni ovim događajima.

Nakon napada, predsedniku je trebalo celih devetnaest sati pre nego što je dao svoju prvu javnu izjavu o tome šta se dogodilo.

Ono što je upečativo bilo je to što nije rekao ni reč o pretnji koju predstavlja “Islamska Država Khorasan” (IS-K), iako je pismo o preuzimanju odgovornosti od strane ove terorističke grupe u tom trenutku već dugo bilo svima dostupno a i postojale su brojne indikacije o islamističkom motivu.

Umesto toga, šef ruske države je cinično konstruisao posve drugi „trag“ pa javno bulaznio kako su napadači imali podršku Ukrajinaca i da su uz njihovu pomoć pokušali da pobegnu u susednu zemlju.

Rekavši da je dogovoren „prozor” za prelazak preko fronta, Putin je implicirao da su ukrajinske snage bezbednosti direktno uključene u teroristički napad.

Pogrešni prioriteti u Kremlju

Ovaj propagandni manevar je više nego providan.

Putin očigledno želi da skrene pažnju sa svog neuspeha u borbi protiv terorizma i iskoristi tragediju da još više napali rusko stanovništvo protiv Ukrajine.

Pri čemu nema ama nikakvih dokaza koji bi ukazivali na bilo kakvu odgovornost Ukrajine za ovaj zločin.

Trezveno posmatrano, situacija je sasvim drugačija od one koju Putin oslikava.

Napad nema nikakve veze sa Ukrajinom ili Zapadom.

Počinioci su očigledno bili islamisti sa korenima u centralnoazijskoj republici Tadžikistan. Ruski režim je pogrešno procenio terorističku pretnju, dozvolio da najmanje jedan osumnjičenih uđe iz Turske neprimećen i agirao totalno nekompetentno tokom napada.

Ovo posve demaskira propagandnu rusku sliku o Putinu kao uspešnom zaštitniku Rusije.

Štaviše, ovaj masakr podcrtava gde leže stvarne pretnje Rusije.

Objava rata IS-K Rusiji je ozbiljan izazov, pogotovo što u Rusiji žive na milione muslimana i muslimanskih gastarbajtera iz zemalja Centralne Azije, među kojima teroristi lako mogu da regrutuju svoje pomagače.

Ukrajina je, s druge strane, za Rusiju nepostojeća pretnja, imaginacija koju je A do Š iskonstruirao Putinov režim.

Nikada nije postojao ni najmanji bezbednosno-politički razlog za ruski rat protiv Ukrajine.

Ovaj rat se može objasniti samo neviđenim ludilom ostarele kremaljske KGB-klike. Putinovi prioriteti su stoga potpuno pogrešni.

A ovaj teroristički napad jasno pokazuje kako Rusiji u potpunosti nedostaje rukovodstvo koje iskreno brine o bezbednosti zemlje i sopstvenog naroda.

Prevod: Mirko Vuletić