Norveški ekspert Iver Nojman: Ovo je početak kraja Putinovog režima

Zapad je uveo sankcije da kazni Rusiju i oslabi sposobnost Moskve da finansira svoj rat u Ukrajini.

Rastuće cene nafte i prirodnog gasa, koje čine najveći deo ruskog izvoza, doprinose suficitu u državnom budžetu, ali ekonomija je posrnula i izgledi izgledaju sumorni.

Ruska ekonomija će se smanjiti za 15 odsto ove godine i tri odsto u 2023, prema prognozama Instituta za međunarodne finansije.

Zapadne sankcije, egzodus kompanija, odliv mozgova iz Rusije i kolaps izvoza izbrisaće 15 godina ekonomske dobiti, dodala je lobistička grupa bankarske industrije.

Među onima koji se pitaju da li bi to moglo da izazove slabljenje Putinovog uticaja na vlasti je Iver Nojman, direktor norveškog Instituta Fridof Nansen i stručnjak za Rusiju.

On hrabro predviđa da bi Putinovo odbijanje da reformiše privredu zemlje, praćeno trenutnom invazijom na susednu Ukrajinu, moglo da bude „početak kraja“ njegovog režima, iako je teško reći kada bi se to zaista moglo dogoditi.

„S obzirom na to da je Putinova vladavina počela pre 22 godine, ekonomiji se veoma malo, ako ništa drugo, dogodilo. Zapanjujuće je da obučeni marksista poput Putina jednostavno ne razume da su materijalni faktori ključni“, rekao je on za gruzijski servis Radija Slobodna Evropa ( RSE) Iver Nojman, autor knjige „Rusija i ideja Evrope“.

Fiksacija na nasleđe

„Putin kaže „Zapad će imati svoju ekonomiju i mi ćemo imati svoju volju, pa ćemo istrajati“, ali to jednostavno ne ide tako. Zato mislim da je ovo početak kraja Putinovog režima. “, predvideo je Nojman, dodajući da je fiksacija na njegovo nasleđe verovatno nagnala ruskog lidera da pokrene invaziju na Ukrajinu.

Na tragu ruskih careva iz prošlosti, Putin je sada možda motivisan da „zbliži rusku zemlju“, objašnjava Nojman.

Putin je 9. juna odao počast Petru Velikom na 350. godišnjicu njegovog rođenja, povlačeći paralelu između onoga što je opisao kao njihov ravnopravan istorijski put ka osvajanju ruskih zemalja.

„Petar Veliki je vodio Veliki severni rat (1700-21) 21 godinu. Činilo bi se da je ratovao sa Švedskom, nešto bi im uzeo. Ništa im nije uzeo, vratio je ono što je bilo rusko“, rekao je tom prilikom Putin.

„Dakle, sa toliko starih despota, došli smo do tačke u kojoj Putin razmišlja o istorijskim knjigama i kako ruski carevi na veličanstven način ulaze u istorijske knjige? Pa, oni pobeđuju u ratovima i osvajaju teritorije“, kaže Nojman.

Šta će doći posle Putina, teško je predvideti, kaže Nojman, s obzirom na to da su ruski predsednik „i njegov režim temeljno iskorenili organizovano liberalno razmišljanje i rad u Rusiji. Što je loše za zemlju i dobro za Putinov režim”.

Zatvoreni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, čija je Fondacija protiv korupcije (FBK) prošle godine označena kao ekstremista i stavljena van zakona, „ne odgovara modelu tipičnog ruskog lidera“, kaže Nojman.

„Ustaje na vlast i govori. I, radi to bez ikakvog filtera. Čovek je super Rus u tom pogledu. Impresioniran sam Navaljnim, ali nisam impresioniran njegovom finoćom i nije prefinjena osoba. na bilo koji način. Ali on je siguran u svoje mišljenje. I dobar je organizator“, rekao je Nojman.

Navaljni je uhapšen u januaru 2021. nakon što se vratio u Moskvu iz Nemačke gde se lečio od napada trovanja u Sibiru 2020. Evropske laboratorije su supstancu kojom je otrovan definisale kao nervni agens iz sovjetskog doba.

Nakon toga je osuđen na dve i po godine zatvora, jer je tokom oporavka u inostranstvu prekršio uslove iz ranije izrečene kazne. Prvobitna presuda se široko smatra izmišljenim, politički motivisanim slučajem.

Uprkos borbi protiv korupcije, Navaljni možda nije tako prozapadni kao što neki veruju da jeste, upozorio je Nojman.

„Navaljni je u zatvoru, njegov pokret je veoma interesantan. Ali Navaljnijev pokret nije očigledno prozapadni pokret, počeo je kao nacionalistički. Mislim da je Navaljni više neka vrsta Petra Velikog u nastajanju, on treba da Vesternizuj da bi se Rusija, da tako kažem, uvela u tokove“.

„Začarani krug“

Iako je, s obzirom na prirodu ruskog sistema koji je uspostavio i negovao Putin, dolazak na vlast nekoga poput Navaljnog minimalan, smatra Nojman.

„On dosledno govori o korupciji, koja je problem u Rusiji, da je sadašnji režim lopov i da će nastaviti da se bavi korupcijom, što nije lako, jer će u korumpiranom sistemu svaka nova vlast morati da se konsoliduje. svoju moć na neki način time što je i sama pokvarena. Pa kako da izađete iz tog začaranog kruga?“, upitala je Nojman.

Kako se ruska invazija bliži svom šestom mesecu, rastu sve optužbe za ruske ratne zločine, dok Nojman savetuje Zapad da ne zatvara vrata pregovorima sa Moskvom.

„Pa, jedno je sigurno: Rusija ne ide nikuda, ni politički sa Putinom, ni geografski. Zemlja je tu gde jeste, može da zauzme malo više teritorije u Donbasu, možda će dobiti kopneni koridor od Donbasa do Krim, ali Rusija, u bilo kom obliku, biće tamo. I mi ćemo morati da razgovaramo sa njima u budućnosti“, objasnio je on.

„Ovo je osnovna ideja diplomatije: da, ako u nekom trenutku morate da razgovarate sa ljudima, zašto ne biste počeli sada? Dakle, mislim da je veoma važno da imamo neki razgovor sa Rusijom.