„Nova dimenzija rata“: Šta predstavlja uništenje brane Kahovka?

I ukrajinski i ruski zvaničnici pozvali su lokalne vlasti da odmah evakuišu to područje, pdostaknuti strahom od poplava.

U utorak ujutru, pod nejasnim okolnostima, desila se eksplozija koja je raznela veliki deo strukture Kahovke.

Rusija i Ukrajina međusobno se optužuju.

Kako piše Al Džazira, predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski optužuje „ruske teroriste“ kazavši da taj čin „potvrđuje celom svetu da moraju biti proterani iz svakog kutka ukrajinske zemlje“.

Zvaničnik kog je Rusija postavila u Novoj Kahovki Vladimir Leontev, kazao je za rusku državnu televiziju da je „šteta na brani rezultat niza ukrajinskih napada“.

Ko kontroliše branu i zašto je ona značajna?

Brana je pod ruskom kontrolom u blizini grada Hersona.

Iako su ukrajinske snage zauzele grad u novembru prošle godine, Rusija i dalje kontroliše veći deo teritorije.

Brana, izgrađena 1956. godine podmiruje veliki deo jugoistočne Ukrajine vodom kao i poluostrvo krim koje je Rusije anektirala 2014. godine.

Kako bi umirili javnost, obe strane koje se nalaze u ratu, saopštile su da je situacija „pod kontrolom“, dok je Nuklearno nadzorno telo Ujedinjenih nacija, kazalo da „pomno prati situaciju“.

Tačne ekološke posledice tek treba identifikovati, mada ukrajinski zvaničnici kažu da bi posledice mogle biti ozbiljne.

Kako je Al Džazira prenela, iz kabineta predsednika Ukrajine saopšteno je da je „150 tona motornog ulja već dospelo u reku Dnjepar i da postoji opasnost od daljeg isticanja više od 300 tona“.

Nemački kancelar Olaf Šolc ocenjuje da je delimično urušavanje brane Kahovka „nova dimenzija“ rata u Ukrajini.

„Šteta na brani je nešto „što se uklapa u način na koji Putin vodi ovaj rat“, rekao je Šolc i dodao da je to razvoj „na koji gledamo sa pažnjom i brigom“, piše Dojče vele.

Drugi tekst na istom portalu govori o upozorenju ukrajinskih vlasti da bi poplava mogla doneti ruske mine u poplavljena područja.

Takođe, postoji opasnost i za atomsku elektranu Zaporožje.

„Postoji spisak mera koje bi trebalo preduzeti ako vodostaj u akumulacionom jezeru padne ispod određenog nivoa, uključujući i uputstva zaposlenima u nuklearnoj elektrani za očuvanje bezbednosti“, izjavio je Petro Kotin, predsednik državnog ukrajinskog preduzeća „Energoatom“.

Ministarstvo energetike u Kijevu tvrdi da stručnjaci „Energoatoma“ konstantno prate vodostaj u rashladnim bazenima atomske elektrane.

Analiza BBC bavi se time ko bi mogao imati korist od rušenja brane, kako je ranije preneo naš list.

Ispostavlja se da bi i jednoj i drugoj strani to samo donelo štetu.

Rusija ukazuje na najmanje dva načina koja štete njenim interesima.

Poplave nizvodno primorale su je da evakuiše vojnike kao i civile na istok, dalje od Hersona i širokih obala reke Dnjepar.

Drugo, ovo bi moglo da utiče na vodosnabdevanje okupiranog Krima, suvog poluostrva koje se oslanja na svežu vodu iz kanala u blizini srušene brane.

S druge strane, da bi ukrajinska letnja ofanziva uspela, ona mora da okonča rusku kontrolu nad velikim delom teritorije koju su ruske snage zauzele prošle godine i povezale Krim sa ukrajinskim regionom Donbas na istoku.

Ako Ukrajina nađe način da probije ruske odbrambene linije južno od Zaporožja i podeli tu teritoriju, može da izoluje Krim i ostvari veliku stratešku pobedu.

Ali uništavanje brane, od strane onoga ko je to izvršio, sada čini tu opciju mnogo problematičnijom.

Dnjepar je već bio široka reka kada je ušao u južnu Ukrajinu, a prelazak oklopne brigade preko njega, pod ruskim artiljerijskim i raketnim napadom, bio bi izuzetno opasan.