Nova gazeta: Šta se dešava sa Putinovim bliskim saradnicima kada ga iznevere?

Pre nekoliko dana, podseća portal, u Sankt Peterburgu je sahranjen jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina Viktor Čerkesov.

Sahrani nije prisustvovao nijedan visoki zvaničnik. Uprkos činjenici da je Čerkesov bio jedan od ljudi koji su pomogli da se Putinu poploča put od šefa odeljenja administracije u Sankt Peterburgu do osobe koja sedi u najpoželjnijoj fotelji Kremlja.

Umesto toga, tokom sahrane, novinari su videli kako guverner Sankt Peterburga Aleksandar Beglov polaže cveće na grob sina drugog Putinovog bivšeg saradnika – koji je svrgnut pre izvesnog vremena.

Novaja Gazeta Evropa objašnjava šta se dešava sa članovima predsednikove “stare garde” kada nisu više u milosti predsednika

Čerkesov i Putin tokom godina

Viktor Čerkesov je sahranjen na Novodevičjem groblju u Sankt Peterburgu. Reč je o nekropoli zatvorenog tipa, gde mesta za sahranjivanje nisu dostupna mnogima.

Jedini visoki zvaničnik koji je prisustvovao sahrani bio je Sergej Stepašin, koji je nakratko bio premijer Rusije 1999. za vreme predsednika Borisa Jeljcina.

Prisustvovalo je i nekoliko političara iz Sankt Peterburga, uključujući guvernera Beglova.

Svi ostali najviši moskovski zvaničnici koji su svoju političku karijeru započeli u Sankt Peterburgu umesto da lično prisustvuju uputili su telegrame i vence. Najveći venac poslao je Vladimir Putin.

Putin i Čerkesov se poznaju od 1970-ih, kada su obojica radili u istražnoj službi Lenjingrada i Lenjingradske oblasti (današnji Sankt Peterburg).

Ali oni su služili u različitim odeljenjima: Putin je radio u kontraobaveštajnoj službi, dok se Čerkesov fokusirao na praćenje disidenata.

U vreme Putinovog povratka sa poslovnog puta u Nemačku 1990. godine, Čerkešov je ušao u viši rang lenjingradskog KGB-a. Uz njegovu pomoć,

Vladimir Putin je u julu 1991. postavljen za šefa Komiteta za spoljne odnose Kabineta gradonačelnika Sankt Peterburga.

Tada su se sovjetski zakoni još uvek primenjivali i bilo je nemoguće biti postavljen na takve funkcije bez odobrenja KGB-a. Čerkesov je 1992. postao načelnik Uprave snaga bezbednosti Sankt Peterburga (deo strukture koja će kasnije postati FSB); tokom narednih godina nastavio je da podržava Putina.

Putin je imenovao Čerkesova za svog prvog zamenika.

Nakon što je Putin izabran za predsednika 2000. imenovao je Čerkesova za svog opunomoćenog izaslanika u Severozapadnom federalnom okrugu Rusije.

Tri godine kasnije, postao je šef Federalne službe za kontrolu droge (FSKN) koju je stvorio Putin. Nova agencija je odmah počela da zauzima jednu od vodećih pozicija u ruskoj energetskoj jedinici, što bivše kolege Čerkesova iz FSB-a nisu cenile.

“Tada su sukobi išli na ruku Putinu“, kaže za Novaja Gazeta Evropa bivši general iz FSKN, koji želi da ostane anoniman. “Još nije imao apsolutnu moć koju ima danas, pa se ponašao po starom postulatu ‘zavadi pa vladaj’.

Odbijajući da podrži bilo koju od zaraćenih strana, nije preduzeo nikakve poteze da reši sukob: tako da nijedna struktura moći nije imala previše autoriteta.

Sve se promenilo u oktobru 2007, kada je Viktor Čerkesov objavio članak u ruskom listu Komersant. U članku je pozvao bezbednosne zvaničnike da odustanu od ličnog bogaćenja i preuzmu odgovornost za svoju zemlju.

Ne samo Putinu, već i čitavom njegovom najužem krugu, članak se duboko nije dopao. Kako navodi El Pais, Putin je zahtevao od Čerkesova da objavi “pojašnjenja“, u kojima je morao da tvrdi da nije ispravno shvaćen.

Čerkesov je to odbio i u maju 2008. degradiran je na čelo Savezne agencije za nabavku vojne opreme, a dve godine kasnije je smenjen sa svih funkcija. Tada je ruski Njuzvik primetio da je to prvi put da je Putinov bliski saradnik potpuno otpušten.

Gubernator Sankt Peterburga Beglov, čiju je karijeru pomogao i Čerkesov, ostao je do završetka sahrane Čerkesova.

Nakon što je Čerkesovljev grob bio prekriven cvećem, Beglov je otišao do svog automobila, izvadio još jedan buket i uputio se sporednom uličicom. Foto dopisnik Fontanke pratio je Beglova i slikao ga kako polaže cveće na jedan od novijih grobova.

Prilazeći bliže, novinar je video da je to grob Dmitrija Gološčapova. Dmitrij je bio sin jednog od najmisterioznijih ljudi iz Putinovog užeg kruga.

Konstantin Gološčapov: Putinov maser

Konstantin Gološčapov je poznat kao “Putinov maser“ i “Padre“. Javnost je jedva svesna njegovog postojanja.

Gološčapov nikada nije uživao u pažnji – nije se oglašavao da može da utiče na predsednika, temeljno prikrivajući svoje kupovine i imovinu.

Možda je zato Gološčapov jedini blizak Putinov saradnik koji nije završio na sankcionim listama i čija međunarodna imovina nije zaplenjena.

Ali uski krug ljudi je bio svestan da je Gološčapov samo jednim telefonskim pozivom mogao da obezbedi da neko bude postavljen na više poslove u izvršnoj vlasti, da dobije ugovor od milijardu rubalja ili veliki kredit, ili da dobije državnu nagradu na najvišem nivou.

Nema verodostojnih izveštaja o tome kako su se Putin i Gološčapov sreli. Postoji nekoliko verzija koje se pominju u bezbroj članaka posvećenih “Putinovom maseru“.

Jedna od njih ukazuje da su se obojica bavili džudoom i upoznali su se na takmičenju još u školskim danima.

Prema drugoj verziji, Gološčapov, čija je specijalizacija masaža, koristio je svoje veštine na Putinu nakon što je tokom perioda rada u KGB – u povredio leđa.

Ima i drugih, čudnijih verzija, ali se u svima stalno pominju samo dva detalja: časovi džudoa i masaža.

Novaja-Evropa smatra da je Putina i Gološčapova upoznao Arkadij Rotenberg, ruski milijarder i Putinov bliski saradnik, koji je svoje bogatstvo zaradio preko naftovoda koje je sponzorisala država. Rotenberg se pominjao i u Pandorinim dokumentima.

Gološčapov je posećivao Rotenbergov sportski klub kasnih 1970-ih.

Bez titula, bez poslova, bez posla 

Godine 2001. Gološčapov i Rotenberg su osnovali SMP banku, koja je do sada jedna od 20 najvećih ruskih banaka po imovini. Gološčapov nije dugo ostao suosnivač banke, prepustivši svoje akcije Borisu Rotenbergu, bratu Arkadija Rotenberga. Koliko je posao vredeo ostaje nepoznato.

Gološčapova su prvi put mediji pominjali 1996. neposredno nakon što je Putin imenovan za zamenika šefa Odeljenja za upravljanje predsedničkom imovinom.

Nekoliko meseci kasnije, Konstantin Gološčapov je došao na čelo Roscentrproekt-a, organizacije sa nejasnom svrhom.

Prema bazi podataka avionskih putovanja Sirena, Gološčapov je tokom postojanja ove organizacije (likvidirana 2005.) leteo iz Moskve za Sankt Peterburg i nazad oko 400 puta.

U blizini „masera” tokom tih letova sedelo je mnogo raznih ljudi, uglavnom onih iz Sankt Peterburga za Moskvu, a mnogi od njih su se kasnije zaposlili u državnim organima i državnim korporacijama ili postali uspešni biznismeni.

Kasnije su mediji zainteresovani za Gološčapova spekulisali da je “Padre“ ljude koji su mogli da mu plate od 50 do 200 hiljada dolara odveo u Moskvu i obezbedio im prijatne poslove.

Uprkos činjenici da je Roscentrproekt zvanično likvidiran 2005. Gološčapov se pominje kao direktor organizacije u predsedničkom ukazu koji je potpisao Dmitrij Medvedev, kojim su Konstantin Gološčapov i njegova supruga Iraja Gilmutdinova odlikovani Ordenom roditeljske slave (par ima šestoro dece ).

Čini se da “Putinov maser“ nema druge titule.

Kako to često biva, ako se ništa ne zna o osobi bliskoj vlasti, onda se u medijima pojavljuje mnogo hipoteza, kontradiktornih teorija, tračeva. Tako se desilo sa Gološčapovom.

Na primer, italijanski mediji ga nazivaju vlasnikom fudbalskog kluba Bari i dva hotela sa 4 zvezdice u centru Rima i Kaljarija.

Istina je da je Gološčapov posetio grad Bari, gde se čuvaju mošti Svetog Nikole. Tačno je i da postoje slike “Padre“ sa glavnim trenerom fudbalskog kluba.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, vlasnik kluba je italijanski filmski producent Aurelio De Laurentis, koji je vlasnik i fudbalskog kluba Napoli.

Gološčapov sin, Dmitrij, do ove godine se vodio kao vlasnik hotela u Kaljariju. Štaviše, hotel je već nekoliko godina zatvoren radi restauracije, ali se popravke ne vrše.

Obnova je stala u isto vreme kada su uvedene sankcije braći Rotenberg. To bi moglo značiti da je Dmitrij jednostavno delovao kao figura.

Istina,  državni službenici po ustaljenoj praksi obično registruju poslove i nekretnine na ime svojih rođaka. I iako Gološčapov nema zvaničnu poziciju, njegova glavna delatnost i imovina (2017, list Delovoi Peterburg ih je procenio na 18,2 milijarde rubalja, ili 291 milion evra) registrovani su na ime njegove supruge.

Prema Delovoi Peterburgu, Gološčapova supruga Iraja je vlasnica i suvlasnica preko 30 kompanija, kao i desetina nekretnina. I u Rusiji i u Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori.

Sasvim je moguće da je Iraja Gilmutdinova, u stvari, veoma talentovana poslovna žena, koja je imala vremena da izgradi poslovnu imperiju između podizanja šestoro dece, konstatuje ironično Evropskaja Gazeta.

Njen muž je, naravno, pomogao, ali prema nekoliko komentara prijatelja i partnera porodice Gološčapov, on je većinu svog vremena provodio u crkvenim poslovima.

Klub Svete Gore

Nadimak Konstantina Gološčapova „Padre“ nije slučajan. On je, u stvari, veoma religiozna osoba, koja mnogo vremena provodi na crkvenim aktivnostima.

Ipak, on ima originalan način da obalja stvari. Na primer, 2014. Fondacija Hram, čiji je izvršni direktor Gološčapov, prikupljala je novac za potrebe svetogorskog manastira Svetog Pantelejmona.

Glavni “donatori“ bili su komunalne i putne službe Sankt Peterburga. Svim kompanijama koje se bave tim sektorom određena je fiksna stopa: morali su da prenesu od 20 odsto do 30 odstosvog obrtnog kapitala Fondaciji Temple. Kada je ta činjenica postala poznata, javnost je čekala da izbije skandal.

Ali to se nije dogodilo. Naređeno je medijima da ćute, I ništa od skandala.

Crkvene aktivnosti “Putinovog masera“ počele su 1999. – kada je kompanijama pod kontrolom porodice Gološčapov dodeljeno 10 hektara zemlje u Viborgskom okrugu u oblasti Sankt Peterburga.

Na teritoriji je podignut hram; osveštao ga je patrijarh Aleksije II 2001. Osveštanju je prisustvovalo više visokih zvaničnika, uključujući Viktora Čerkesova, koji je u to vreme služio kao opunomoćeni izaslanik predsednika u Severozapadnom federalnom okrugu Rusije.

Jedan od glavnih dobrotvora hrama je Vladimir Barsukov, vođa Tambov Gang, koji je hramu poklonio nekoliko drevnih ikona.

Drugi dobrotvor je navodno Vladimir Putin, koji je zauzvrat poklonio drevnu ikonu Svetog Nikole.

Trenutno je izgrađen čitav hramski kompleks: tri hrama i ženski manastir. Patrijarh Kiril često posećuje mesto da bi održao bogosluženja.
Vladimir Putin je 2005. posetio svetu Svetu Goru.

Posetu je organizovao mitropolit Kiril, budući patrijarh. Nakon posete, osnovana je takozvana Ruska Atonska zajednica.

Na spisku njegovih suosnivača (ima ih 12!) nalaze se: Sergej Šojgu, aktuelni ministar odbrane Rusije, Jurij Čajka, tadašnji generalni tužilac, Jurij Lužkov, koji je u to vreme bio gradonačelnik Moskve, patrijarh Aleksije II , Vladimir Jakunjin, tadašnji predsednik državne kompanije Ruske železnice, i političar Viktor Zubkov.

U konstitutivnim dokumentima zajednice navodi se da su njeni ciljevi razvoj odnosa između svetogorskih monaha i Ruske pravoslavne crkve, obnova hramova na Svetoj Gori i u Rusiji, organizovanje hodočasničkih putovanja.

U stvarnosti, to je nešto kao privatni klub za one koji imaju vlast, u kojem se odlučuju o sudbinama ne samo Rusije, već i mnogih drugih zemalja i naroda. Samo začinjeno određenim pravoslavnim ukusom.

Gološčapovov pad iz milosti

Sve navedeno navodi na zaključak da je Konstantin Gološčapov, u stvari, bio veoma  važna ličnost u Putinovom bližem krugu. Bio. Pa šta se dogodilo? Zašto su 22. juna 2022. policajci upali u stanove i kuće porodice Gološčapov.

Formalno, racije su sprovedene pod sumnjom za proneveru budžetskih sredstava. Istražni komitet Sankt Peterburga je 2020. podneo optužbe za proneveru zbog toga što je građevinska kompanija Nostrum navodno ukrala sredstva tokom izvršavanja državnih naloga.

Jedan od suosnivača kompanije je Iraja Gilmutdinova, supruga Gološčapova.

Prema istražiteljima, Nostrum je u periodu od 2014. do 2018. potpisao niz ugovora sa komunalnim preduzećima Vodokanal i Lenenergo procenjenih na 4 milijarde rubalja (64 miliona evra). Međutim, poslovi su obavljani loše ili uopšte nisu izvršeni.

Dve godine nije bilo razvoja slučaja, a ljudi koji su bili upućeni bili su sigurni da će to na kraju biti zataškano.

I odjednom, iz vedra neba: 22. juna 2022. Ruski istražni komitet priveo je bivšeg direktora Vodokanala, bivšeg šefa Glavnog odeljenja za državnu ekspertizu, i dvojicu zaposlenih u kompaniji Nostrum.

Štaviše, Istražni komitet je saopštio da ima pitanja za Kamila Mageraova, koji se smatra jednim od najbližih partnera porodice Gološčapov.

Konstantin Gološčapov i Iraja Gilmutdinova se ne pominju u vezi sa slučajem. Međutim, njihov sin Dmitrij je dva puta pozivan na ispitivanje.

U krugovima Istražnog komiteta kružile su glasine da će biti uhapšen, ali 25. juna Dmitrij je neočekivano preminuo. Otac nije bio prisutan na sahrani. Sredinom juna 2022. napustio je Rusiju i, čini se, ne planira da se vraća.

“Odmah nakon njegove smrti pojavile su se glasine da se ubio“, deli svoja razmišljanja za Novaja Gazeta Evropa predstavnik peterburške elite, koji je želeo da ostane anoniman.

“Ali to je potpuna glupost. Kao i njegov otac, bio je duboko religiozan čovek, i takvi ljudi nikada ne bi osudili svoju dušu na večnu patnju koja čeka one koji se ubiju posle smrti.

Teorija o predoziranju drogom je takođe neispravna. Najverovatnije su svi ti pretresi i ispitivanja mogli smrtno da utiču na Dmitrijevo zdravlje. Verovatno nećete moći da otkrijete istinu, ali biste mogli da imate mnogo problema.”

Novaja-Evropa nije uspela da sazna verodostojne činjenice o padu Gološčapova iz milosti Putina, ali možemo da spekulišemo na osnovu nejasnih nagoveštaja naših sagovornika. Takođe nisu mogli ništa sa sigurnošću da kažu (na to su unapred upozoravali), ali su zbog svog znanja mogli imati neku predstavu o tome šta se dešava.

“Počev od 2014. porodica Gološčapov je počela da se više fokusira na evropske zemlje, u poslovnom smislu“, kaže jedan od izvora za Novaja-Gazeta Evrope.

„Gološčapov je odmah shvatio da je, kao jedina osoba iz Putinovog užeg kruga koja nije bila pogođena sankcijama, postao ključna figura između ruskih oligarha i njihove strane imovine. Ovo je otvorilo mnogo mogućnosti.”

„Kao i uvek, delovao je veoma pažljivo, temeljno prikrivajući ’ruske‘ otiske. Delovao je preko trećih zemalja – uglavnom, preko bivših sovjetskih republika. Većina stranih sredstava zavisila je od ukrajinskih firmi. I dobro, posle februara 2022, sve je počelo da visi o najtanjim nitima.

Prema izvorima Nove gazete, Gološčapov je izgubio od 100 do 200 miliona dolara kao rezultat “specijalne operacije“ u Ukrajini. Štaviše, ovo nije bio samo njegov novac.“

Prema neproverenim informacijama, u maju 2022. Gološčapov je bio na prijemu u Kremlju, gde je direktno pitao ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua zašto ruske trupe nisu prodefilovale Kijevom 9. maja kako je obećano.

Na Svetu nedelju, jedan od glavnih crkvenih praznika, koji se slavi 4. juna, on je navodno rekao patrijarhu Kirilu posle crkvene službe da je “ubistvo smrtni greh, a rat ništa drugo do masovno ubistvo“.

Činjenica da Putin nije odmah naredio da ga uhapse zbog tih reči znači samo da je Gološčapov dobio dovoljno vremena da se spakuje i napusti zemlju. I tek nakon njegovog odlaska su došle snage bezbednosti sa nalogom za pretres.

Vladimir Putin je poznat po tome da je veoma osetljiv na kritike upućene njemu. Dakle, malo je verovatno da će “predsednikov maser“ ikada ponovo dobiti pristup telu ruskog lidera,, zaključuje Novaja Gazeta Evropa.